Прве седмице септембра (2-5 септембра) одржан је девети Форум о управљању Интернетом (енг. Internet Governаnce Forum– IGF). Преко три хиљаде учесника на више од стотину различитих округлих столова и догађаја расправљало је о најактуелнијим питањима која се тичу Интернета као и растућим трендовима и прогнозама даљег развоја. Неке од заступљенијих тема су биле: фрагментација Интернета кроз различите националне политике, право на приватност, надгледање, неједнакости на Интернету, приступ широкопојасној мрежи…
Форум о управљању Интернетом
Форум о управљању Интернетом (ФУИ) је отворен, инклузиван и транспарентан форум за дијалог о питањима јавне политике везане за кључне елементе управљања интернетом. Прокламована је намера да се подстакне заједничко разумевање о унапређењу могућности путем Интернета и решавање изазова који се јављају. Тема за састанак у Истанбулу била је „Повезивање континената бољим вишепартнерским (мултиактерским) управљањем Интернетом“ а нагласак је стављен на јачање и еволуцију модела мултипартнерства за управљање интернетом.
ФУИ јe основан од стране Уједињених Нација (енг. United Nations – UN) како би наставио рад Светског самита о информационом друштву (енг. World Summit on Information Society– WSIS). Девети по реду Форум се надовезује на расправу покренуту на Нетмуднијалу (енг. Netmundial) у Бразилу где је озбиљно започео дијалог о алтернативама постојећем облику управљања Интернетом и улогом ИКАНН-а (енг. Internet Corporation for Assigned Names and Numbers–ICANN) у њему. Свему је наравно претходио скандал проузрокован Сновденовим (енг. Edward Snowden) обелодањивањем тајних докумената америчке Националне безбедносне Агенције (eнг. National Security Agency–NSA), те се актуелне расправе о питањима управе Интернетом могу посматрати и у светлу реакције на програме шпијунирања америчке и партнерских безбедносних агенција. Да је наведени скандал оставио утисак сведоче и имена неких од панела: „Приватност, надзор и рачунарство у облаку- годину дана касније“.
реформа ИКАНН-а и слободан Интернет
По завршетку Форума, одлазећа Заменица председника Европске комисије, Нили Крос (Neelie Kroes), заједно са неколико високих званичника, дала је саопштење за јавност поводом овог скупа под насловом: „Борба за слободни и отворени Интернет“. Наводећи да је 2014-та критична за управљањем Интернетом због започетог процеса за реформу и глобализацију ИКАНН-а и ИАНA (енг. Internet Assigned Names Authority), којим подразумева и пресецање јаке везе са земљом у којој је ИКАНН основан – Сједињеним Америчким Државама. У сопштењу је наведено да се Европска Унија у Истанбулу снажно залагала за: проширење глобалном интернет приступу; одржавање интернета као глобалног, отвореног и заједничког ресурса и недискриминаторски приступ знању; већој одговорности и транспарентности код „актера“ управљања Интернетом; одбацивање идеје државне контроле Интернета (за коју се залажу неке земље, односно да се управљање стави под окриље тела УН-а); стабилан и сигуран мандат за наставак Форума за управљање Интернетом (са адекватним ресурсима); потврду да основне слободе и људска права нису за преговарање и морају бити заштићени на мрежи.
ИКАНН је иначе већ годинама подвргнут критикама од стране стручне јавности. Као главни разлог за промене у постојећем систему управљања Интернетом, односно конкретним активностим и надлежностима које су посвећене ИКАНН-у, наводи се недостатак легитимитета. Замерка лемигимитета се огледа у недостатаку непристрасности (имајући у виду да је ИКАНН као непрофитна корпорација која управља глобалном мрежом регистрована и подлеже законима државе Калифорније), недостатаку транспарентности (с обзиром на начин доношења одлука) и незаступљености других држава (пар пута су представници других држава добијали значајније позиције у оквиру ИКАНН-а али услед недостатка разумевања и спремности на компромис, ти појединци су били маргинизовани у оквиру одлучивачког процеса).
српско присуство на Форуму
На овогодишњем Форуму, Републику Србију је представљала Пoмoћницa гeнeрaлнoг сeкрeтaрa Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Невена Ружић, које је нa пaнeлимa пoсвeћeним зaштити људских прaвa и прaву нa привaтнoст нa интeрнeту, имала врло запажена излагања заснована на искуствима из домаће праксе.
Photo by SílviaSS (Own work) [CC-BY-SA-3.0], via Wikimedia Commons