Nikola Milovančević
Diplomirani pravnik fokusiran na sudsku praksu u oblasti IKT. Nosilac sertifikata „Specifičnosti veštačenja u oblasti informacionih tehnologija“. Zaposlen u Redakciji JP Službeni glasnik, zadužen za vođenje i ažuriranje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.
Referenca
Udruženje španskih muzičkih producenata Promuzika protiv Telefonika Španija doo (špa. Productores de Musica de Espana – Promusicae vs. Telefonica de Espana SAU), C-275/06, 29.01.2008
Ključne reči
obaveze pružaoca usluga informacionog društva, zadržavanje podataka o ličnosti, uvid u podatke o ličnosti, obaveza obelodanjivanja, poverljivost elektronskih komunikacija, pravo na delotvornu zaštitu intelektualne svojine, pravo na privatnost
Činjenice
Promuzika se, kao udruženje španskih muzičkih producenata, obratila španskom Privrednom sudu sa zahtevom da naloži Telefoniki, španskom internet servis provajderu, da obelodani identitete lica koji odgovaraju određenim IP adresama koje je Promuzika prikupila u toku istraživanja onoga što je očigledno predstavljalo bespravno deljenje muzičkih i audiovizuelnih datoteka putem mreža ravnopravnih korisnika (eng. P2P).
Španski Sud je prvo odobrio „Promuzikin“ zahtev, a kada je Telefonika uložila žalbu, Sud se obratio Sudu pravde Evropske unije sa pitanjem da li pravo Evropske unije ograničava obavezu operatora elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pružaoca (provajdera) usluga pristupa telekomunikacionim mrežama i pružaoca (provajdera) usluga skladištenja podataka, da učine dostupnim podatke o konekcijama i saobraćaju koji su nastali prilikom pružanja navedenih usluga samo na slučajeve u kojima je obelodanjivanje ovakvih podataka neophodno zbog potreba vođenja krivičnog postupka, odnosno radi zaštite javne sigurnosti i nacionalne odbrane, time isključivši ovakvu obavezu za potrebe vođenja parničnog postupka.
Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u slučaju Promuzika protiv Telefonike, zaključivši da pravo Evropske zajednice ne zahteva od država članica da, u cilju delotvorne zaštite autorskog prava, uspostave zakonsku obavezu obelodanjivanja podataka o ličnosti za potrebe vođenja parničnog postupka.
U ovoj odluci Sud se prvi put izričito bavio problematikom odnosa između zaštite podataka (o ličnosti) i onlajn sprovođenja zakona, odnosno problemom zaštite intelektalne svojine u informacionom društvu. Odluka je doneta 29. januara 2008. godine i povodom toga javnosti je prosleđeno saopštenje za štampu.
Komentar
Šta bi trebalo da odnese prevagu – zaštita intelektualne svojine ili zaštita podataka o ličnosti? To je intrigantno pitanje na koje je Sud pravde Evropske unije trebalo da pruži odgovor u slučaju Promuzika protiv Telefonike.
Navedeni slučaj je deo tekuće borbe producenata i izdavača protiv bespravne razmene muzičkih i video fajlova koristeći mreže ravnopravnih korisnika, odnosno pir-tu-pir mreže (eng. P2P). Promuzika, udruženje producenata i izdavača muzičkih i audio-vizuelnih snimaka, je uspela da identifikuje, tačnije izoluje IP adrese osoba koje su, koristeći pir-tu-pir programe za razmenu podataka pružale pristup deljenim sadržajima, među kojima su bili i snimci na koje su članovi „Promuzike“ polagali autorsko pravo.
Promuzika je morala da identifikuje korisnike iza navedenih IP adresa, kako bi mogla da pokrene parnični postupak protiv njih. Zato je zatražila od španskog Privrednog suda da naloži Telefoniki da obelodani identitete, kao i fizičke adrese određenih korisnika njenih internet servisa.
Španski sud je, pošto je odobrio zahtev Promuzike, a nakon što je Telefonika uložila žalbu, odlučio da zastane sa postupkom i da se za pomoć obrati Sudu pravde Evropske unije.
Mišljenje pravobranioca pri Sudu pravde Evropske unije
Imaoci prava širom Evrope su u početku strahovali da će delotvorna zaštita autorskog prava u parničnom postupku biti osujećena ako se Sud pravde Evropske unije, prilikom odlučivanja, prikloni mišljenju Pravobranioca pri Sudu, Julijane Kokot (nem. Juliana Kokott).
U svom Mišljenju od 18. jula 2007. godine, Pravobranilac Kokot je zauzela stav da podaci o pretplatnicima na usluge internet servis provajdera zapravo predstavljaju podatke o (internet) saobraćaju, zaštićene Direktivom 2002/58/EC (Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama), i da takvi podaci mogu biti obelodanjeni trećim licima samo u ograničenom broju slučajeva, odnosno sa razloga navedenih u članu 15. stav 1. ove direktive, a to su:
- nacionalna bezbednost,
- odbrana,
- javna bezbednost,
- prevencija, istraga, otkrivanje i gonjenje krivičnih dela, odnosno neovlašćene upotrebe elektronskih komunikacionih sistema.
Pravobranilac Kokot je zaključila da parnični postupci koji se vode zbog zaštite autorskog prava generalno ne ispunjavaju uslove da budu proglašeni pitanjem javne bezbednosti, a da se ostali izuzeci navedeni u članu 15. stav 1. Direktive o privatnosti i elektronskim komunikacijama ne mogu primeniti na ovaj slučaj. Pravobranilac Kokot, međutim nije uzela u obzir vezu između izuzetaka navedenih u članu 15. stav 1. navedene direktive sa određenim mogućnostima za izuzetke predviđenim odredbama Direktive 95/46/EC (Direktiva o zaštiti pojedinaca prilikom obrade podataka o ličnosti i slobodan protok takvih podataka) i zaključila je da je obelodanjivanje podataka o ličnosti pretplatnika na internet i slične usluge mora biti ograničeno na potrebe vođenja krivičnog postupka, odnosno da u najmanju ruku mora podrazumevati uključivanje nadležnih organa u postupak.
Rezonovanje Suda
Po Direktivi 95/46/EC i Direktivi 2002/58/EC, podaci o (internet) saobraćaju i, opštije, o ličnosti su poverljive prirode. Međutim, navedene direktive predviđaju mogućnost za države članice da usvoje zakonske izuzetke koji mogu ograničiti poverljivost navedenih podataka kada takvo ograničenje predstavlja neophodnu, odgovarajuću i srazmernu meru koja štiti određene javne interese, odnosno javni red i mir (npr. nacionalnu sigurnost) ili pak, neka osnovna prava i slobode.
Obe direktive obuhvataju, između ostalog, i izuzetke koji obezbeđuju prevenciju, odnosno gonjenje počinjenih krivičnih dela, ali je Sud izrazio stav da se parnični postupak ne navodi izričito u listi izuzetaka. Međutim, obe direktive obuhvataju izuzetak koji se odnosi na „neophodne mere za zaštitu prava i sloboda drugih“.
Sud je posmatrao autorsko pravo kao deo osnovnih prava koja su zaštićena pravnim poretkom Evropske zajednice (vidi predmet Laserdisken ApS v Kulturministeriet C-479/04) i zbog toga navedene direktive ne isključuju mogućnost za države članice da ustanove obavezu da obelodane podatke o ličnosti za potrebe vođenja parničnog postupka koji za cilj ima zaštitu autorskog prava. Međutim, to je samo mogućnost, ne i obaveza! Nijedna od ovih direktiva, kao ni one koje se odnosne na intelektualnu svojinu ne ustanovljavaju obavezu za države članice da na naveden način obezbede delotvornu zaštitu intelektualne svojine.
Još značajnije, Sud je stao na stanovište da države članice moraju garantovati „fer odnos između različitih fundamentalnih prava. U tom svetlu, nadležni organi i sudovi država članica moraju ne samo da tumače unutrašnje propise na način dosledan direktivama, već takođe, moraju da se postaraju da se ne oslone na tumačenje tih propisa koje bi bilo u sukobu sa osnovnim pravima i slobodama, ili sa drugim opštim principima prava Zajednice, kao što je na primer princip proporcionalnosti.
Kao rezultat, pitanje je u suštini ostalo nerešeno, odnosno potpuno otvoreno za tumačenje španskog suda. Države članice i njihovi nacionalni sudovi zadržavaju (određenu) slobodu i podnose svu odgovornost tereta garantovanja fer odnosa između fundamentalnih prava, predviđenog principom proporcionalnosti. Ova sloboda proističe kako iz suvereniteta država članica, tako i iz potrebe za fleksibilnošću, međutim, neophodno je imati u vidu i problem koji se može javiti u slučaju različitog regulisanja istog (navedenog) pitanja od strane različitih država članica, što dodatno usložnjava činjenica da delikti, posredstvom interneta, često prelaze državne granice.
Kako bilo, deluje da će i uz dugo očekivanu presudu Suda, internet servis provajderi i u budućnosti ostati nevoljni da obelodane podatke o ličnosti korisnika svojih usluga, iz straha da ne naruše zakonska rešenja koja regulišu zaštitu ovih podataka, barem posmatrana kroz prizmu tumačenja ovih normi od strane nacionalnih organa nadležnih za zaštitu podataka.