Šimovolos protiv Rusije

Šimovolos protiv Rusije

Referenca

Šimovolos protiv Rusije, (eng. Shimovolos v. Russia), predstavka br. 30194/09, odluka je postala konačna 28.11.2011.

Ključne reči

baze podataka policije, nadzor lica, lišenje slobode, zaštita privatnosti, proporcionalnost

Činjenice

Podnosilac predstavke, gospodin Šimovolos je rođen 1969. Bio je predsednik Unije za ljudska prava Nižni Novgorod.

Iz potvrde službenika Ministarstva saobraćaja oblasti Volgo Viatski, od 17.04.2008. godine proizlazi da je ime podnosioca predstavke registrovano u takozvanoj bazi podataka ”lica pod nadzorom” i to u odeljku “aktivista za ljudska prava”. Ova baza podataka sadrži između ostalog i informacije o skinhedsima, aktivistima za ljudska prava i licima za koja se sumnja da su uključena u ekstremističke aktivnosti. Kada god osoba koja je registrovana u “bazi lica pod nadzorom” kupi avio ili kartu za voz, Ministarstvo saobraćaja o tome bude automatski obavešteno.

Samit EU-Rusija bio je zakazan za 17. i 18. maj 2007. godine u Samari. Dana 10.05.2007, Ministarstvo saobraćaja Rusije je poslalo obaveštenje lokalnim ograncima da se očekuje nekoliko protestnih okupljanja povodom samita. Podosilac predstavke je kupio kartu za Samaru 13.05.2007, sa datumom povratka 16.05.2007.

Dana 13.05.2007, Ministarstvo saobraćaja je poslalo telegram lokalnim ograncima izveštavajući ih da podnosilac predstavke ima nameru da putuje u spornom periodu u Samaru radi učestvovanja na protestnom mitingu, te da je u tom smislu sumnjiv i nosi sa sobom ekstremističku literaturu.

Na dan kada je podnosilac predstavke započeo putovanje vozom za Samaru u njegov kupe su ušla trojica policajaca, tražili mu isprave i postavljali pitanja vezana za razlog putovanja.

Na jednoj od usputnih stanica, Saransk, podnosilac predstavke je još jednom legitimisan i proveravan. Policajac mu je tom prilikom tražio da napusti voz i javi se u obližnju policijsku stanicu, ali je to podnosilac predstavke odbio.

Prilikom dolaska u Samaru, podnosilac je po treći put legitimsan i proveravan i tom prilikom odveden u policijsku stanicu, pod pretnjom upotrebe sile.

O ovome je policija sačinila izveštaj, koji pokazuje da je podnosilac predstavke u stanicu doveden 14.05.2007. u 12:15 časova radi prikupljanja informacija a u vezi sa dobijenim teleksom br TP 1149 i 26/4-T-2021 od 13. maja 2007.

Tom prilikom bio je ispitivan o svrsi svog putovanja i svojim poznanicima u Samari. Podnosilac predstavke je negirao umešanost u bilo kakve aktivnosti ekstremista. Nije bio pretresan jer nije imao prtljag i bilo je jasno da nije nosio nikakve ekstremističke materijale.

Pušten je istog dana nakon nekih 45 minuta.

Podnosilac predstavke se zbog svega ovog žalio vlastima Nižni Novgoroda, Republici Mordovija i regionu Samara.

Kancelarija tužilaštva Nižni Novgorod odbila je preduzme bilo kakve mere protiv policajaca koji su ispitivali podnosioca, navodeći da je podnosilac sve podatke dao dobrovoljno i da je dobrovoljno otišao i u stanicu policije.

12.07.2007, Tužilaštvo Republike Mordovija takođe je odbilo da preduzme bilo kakve korake povodom incidenta.

23.07.2007, i Tužilaštvo Kubuješevski je takođe odbilo da preduzme bilo kakve radnje povodom slučaja, objašnjavajući da su policajci postupali zakonito u svemu u skladu sa Zakonom o policiji.

Policija je dobila informaciju putem teleksa da je podnosilac jedan od učesnika mitinga, te da je postojala sumnja da bi mogao biti uključen u izvršenje krivičnih dela.

Nakon ovoga, podnosilac predstake je iscrpeo i sva druga pravna sredstva u državi, pozivajući se na nezakonito postupanje policajaca jer nije bilo niti jednog razloga da on bude proveravan i pretresan.

Po iscrpljivanju svih unutrašnjih pravnih sredstava, podnosilac je podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava pozivajući se na povrede člana 5, člana 8, člana 2 Protokola br. 4 i drugih članova Konvencije o ljudskim pravima.

Komentar

Povreda člana 5 konvencije

Podnosilac predstavke se pozivao na povredu čl. 5 Konvencije, tvrdeći da je njegovo zadržavanje u policijskoj stanici bilo nezakonito, te da je bio lišen prava na slobodu.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, ova situacija mora se ceniti prema svim konkretnim okolnostima slučaja, posebno imajući u vidu vrstu, trajanje, efekte i način sprovedenih mera od strane policije.

Sud se ovde pozivao i na neke ranije odluke, u kojima je zauzet stav da lišavanje slobode postoji čak i kada je bilo vrlo kratkog trajanja, ne više od 30 min. U ovom smislu, pogledati presude:

U konkretnom slučaju, podnosilac je bio odveden u policijsku stanicu pod pretnjom sile i nije bio slobodan da napusti prostorije bez dozvole. Takođe, Vlada kao stranka u postupku nije osporila postojanje povrede iz čl 5 Konvencije.

U takvim okolnostima Sud smatra da je podnosilac predstavke bio lišen slobode u smislu člana 5 § 1 Konvencije.

Prema stavu Suda, lišavanje slobode podnosioca predstavke ne može se podvesti pod neki od izuzetaka koje Konvencija predviđa, jer nema dokaza da se podnosilac ponašao nezakonito niti je postojao sudski nalog za lišenje slobode.

Takođe, podnosilac je ispunio svoje zakonske obaveze pokazao je svoje lične isprave na zahtev policijskog službenika, odgovorio na pitanja oficira i povinovao se oficirskom nalogu. Značajno je i da podnosilac nije bio osumnjičen da je izvršio neko kažnjivo delo, te njegovo hapšenje nije moglo da se smatra opravdano i potrebno kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela u smislu člana 5.

Zbog svega navedenog, Sud je zaključio da hapšenje podnosioca predstavke nije imalo legitiman cilj prema članu 5 § 1 Konvencije i bilo je proizvoljno. Zbog toga je Sud utvrdio da je došlo do povrede tog člana.

Povreda člana 8 konvencije

Prema tvrdnji podnosioca, unošenje njegovog imena i podataka u bazu podataka o licima pod nadzorom je ometalo njegov privatni život, jer je dozvolilo policiji da prikupi informacije o njegovim putovanjima. To uplitanje je bilo nezakonito, jer nikada nije doneta odgovarajuća naredba, propis, kojim se uređuje stvaranje i održavanje takve baze podataka. Osim toga, mešanje u privatnost podnosioca nije bilo neophodno u demokratskom društvu.

Nije bilo razloga da se registruju njegovo ime u bazi podataka jer je građanin koji poštuje zakon i nikada nije bio osumnjičen ni za kakvo krivično ili drugo kažnjivo delo.

Prema podnosiocu prijave, nadzor baza podataka sadrži informacije o više od 3.800 osoba, od kojih je većina, kao i sam podnosilac prijave, bila uključena u tu bazu podataka, zbog svojih aktivnosti na planu zaštite ljudskih prava.

Vlada je sa druge strane, tvrdila da održavanje tajnih policijskih baza podataka predstavlja legitiman cilj zaštite nacionalne bezbednosti. Što se tiče proporcionalnosti uplitanja, tvrdila je da je podnosilac predstavke bio jedan od osnivača društva rusko-čečenskog prijateljstva, koje je proglašeno za ekstremističku organizaciju. Takođe, on je bio šef Nižni Novgorod Unije za ljudska prava, koja je ranije objavila članak ekstremista u svojim novinama. Zbog svega toga, Vlada je tvrdila da su mere preduzete protiv podnosioca predstavke bile „neophodne u demokratskom društvu“.

Prema stavu Suda, stvaranje i održavanje baze podataka i postupak za njeno funkcionisanje nisu bili odgovarajuće pravno regulisani. Nikakav propis, naređenje nije bilo objavljeno i dostupno javnosti.

Prema stavu Suda, neophodno je da se propisom, aktom regulišu:Razlozi za registraciju imena osoba u bazi podataka, da se propiše ko je nadležan da naredi takvu registraciju, trajanje mera, kakva je priroda prikupljenih podataka, propisivanje procedure za čuvanje i korišćenje prikupljenih podataka i posebno propisivanje kontrole i garancija protiv zloupotreba ovih ovlašćenja.

Iz gore navedenih razloga, Sud ne smatra da je domaći zakon ukazao dovoljno jasno na obim i način ostvarivanja ovlašćenja policije. Iz svega navednog, sud zaključuje da je došlo do povrede člana 8 u ovom predmetu.

U ovom predmetu, Sud je jednoglasno odlučio da:

  • Proglašava pritužbe u vezi sa registracijom imena podnosioca predstavke u bazu lica pod nadzorom i hapšenje prihvatljivom, a ostatak prijave neprihvatljivim;
  • Utvrđuje da je došlo do povrede člana 5 § 1 Konvencije;
  • Utvrđuje da je došlo do povrede člana 8 Konvencije;
  • Zaključuje da nikakvo odvojeno pitanje ne zahteva obradu u smislu člana 2. Protokola broj 4;
  • Utvrđuje da nema potrebe da razmatra žalbu na osnovu člana 14. Konvencije u vezi sa članom 8;
  • Odlučuje da podnosilac nema prava na nagradu na osnovu člana 41 Konvencije.
Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin

2 Comments

  1. Voleo bih da čujem interpretaciju ispričanu govornim jezikom pravno nestručnih ljudi. Po struci sam informatičar i ne razumem odluku suda. Hvala unapred.

    • Martine,

      hvala vam za pitanje. Nisam siguran koji aspekt presude vam nije jasan. Zato ću ukratko objasniti o čemu se uopšte radi.

      Kao što se iz opisa slučaja vidi, gospodin Šimovolos je bio ”upisan” u policijsku bazu podataka. Na osnovu ovog upisa, Šimovolos je mogao biti praćen. Zahvaljujući ovom praćenju, kasnije je bio i uhapšen kad je vozom išao na demonstracije.

      Kada je iscrpeo pravne lekove domaćeg pravosuđa tj. kad sve što je uradio pred sudovima Rusije nije dalo rezultata, i kad više nije mogao ništa drugo da uradi pred ruskim sudovima, podneo je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava. Ovaj sud štiti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čiji se članovi 5 i 8 pominju u ovom slučaju.

      Pred sudom, Šimovolos je tvrdio da je njegovim hapšenjem povređen član 5 (pravo na slobodu). Isto tako, pošto je do hapšenja došlo na osnovu praćenja od strane policije koje je bilo moguće zbog toga što su njegovi podaci bili u bazi podataka, Šimovolos je tvrdio da je povređeno njegovo pravo na privatan život (član 8 Konvencije).

      Sud je presudio da je došlo do povrede člana 5 zato što je smatrao da ruske vlasti nisu imale ozbiljan razlog da uhapse Šimovolosa. Sud je do ovog zaključka došao razmatrajući specifične okolnosti slučaja kao što su dužina trajanja lišenja slobode, itd.

      Isto tako, sud je zaključio o postojanju povrede člana 8. Ovde treba imati u vidu da, kada je u pitanju zaštita privatnog života, Sud dozvoljava ograničavanje ovog prava kada postoje određeni uslovi npr. zaštita nacionalne bezbednost. Međutim, pravne norme (zakon) na osnovu kojih se ovo ograničavanje vrši moraju biti zakonite tj. mora postojati jasan odgovor na pitanje ”ok, ako hoćete da me špijunirate, pokažite gde to piše”. U konkretnom sluačju, Sud je utvrdio da razlozi, odgovornost za upis i način upisa u policijsku bazu podataka u koju je Šimovolos bio upisan nisu dovoljno jaki. Tj. da ruske vlasti nisu objasnile pravila igre koja se moraju poštovati i načine na koje se neko eventualno može na njih žaliti.
      Zakon mora biti javan, da bi se primenjivao, što ovde nije bio slučaj u dovoljnoj meri.

      Zbog toga, Sud iz Strazbura je ocenio da postoji povreda člana 5 i člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Comments are closed.