Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

referenca

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva, (eng. Peck v. The United Kingdom) 44647/98 od. 28.01.2003.

ključne reči

video nadzor, pravo na privatnost, član 8, član 13

činjenice

Podnosilac predstavke, Džefri Denis Pek, državljanin Velike Britanije, rođen je 1955. i živi u Eseksu.

Uveče 20. avgusta 1995, u vreme dok je bolovao od depresije, gospodin Pek se kretao Brentvood Hig (eng. Brentwood High) ulicom, sa kuhinjskim nožem u ruci nakon čega je pokušao samoubistvo sečenjem vena na zglobovima.

Nije znao da ga snimaju kamere za video-nadzor (eng. CCTV) instalirane na administrativnoj zgradi Saveta okruga Brentvud.

Snimak nije pokazao kako podnosilac seče vene. Operater sistema za video-nadzor je odmah upozorio nadležne da se radi o pojedincu koji nosi nož. Policija je obaveštena, stigla je na lice mesta, gde su od podnosioca predstavke oduzeli nož, pružili mu medicinsku pomoć i odveli ga u policijsku stanicu, gde je bio zatvoren prema zakonu o mentalnom zdravlju iz 1983. Pregledao ga je lekar, nakon čega je pušten kući bez podizanja optužbe.

Dana 9. oktobra 1995, na osnovu sačuvanih snimaka video-nadzora, Savet okruga Brentvud je objavio dve fotografije gospodina Peka u tekstu pod naslovom „Partnerstvo između video-nadzora i policije sprečilo potencijalno opasnu situaciju“. Lice podnosioca predstavke nije bilo prikriveno na fotografijama. U članku koji je pratio objavljene fotografije je bilo navedeno kako je primećeno lice sa nožem u ruci, očigledno nesrećno, ali koje nije pravilo probleme, da je policija upozorena, nakon čega je lice razoružano i odvedeno u policijsku stanicu, gde je ispitivano i gde mu je pružena pomoć.

Dana 12. oktobra 1995 lokalne novine iz Brentvuda (eng. Brentwood Weekly News) su iskoristile fotografiju incidenta na svojoj naslovnoj strani kako bi ispratile članak o upotrebi i koristima sistema za video-nadzor. Lice podnosioca predstavke ni ovog puta nije bilo sakriveno na fotografijama.

Dana 13. oktobra 1995 članak pod nazivom „Imam“ pojavio se u „Žutom Oglašivaču“ lokalnim novinama sa tiražom od oko 24.000 primeraka. Članak je propraćen fotografijom gospodina Peka, izvučenom iz snimka kamere za video-nadzor.U samom tekstu je konstatovano da je podnosilac predstavke pušten bez optužbe.

Dana 16. februara 1996. objavljen je nastavak članka pod nazivom „Trijumf očiju na nebu“ sa istom fotografijom. Tom prilikom veći broj ljudi je na fotografiji prepoznao podnosioca.

Dana 17. oktobra 1995. delovi snimka pušteni su u televizijskom programu ”Anglia”, koji emituje lokalna televizija sa oko 350.000 gledalaca. Lice podnosioca predstavke je bilo prikriveno na usmeni zahtev Saveta okruga.

Tokom oktobra ili novembra 1995. podnosilac predstavke je postao svestan da je bio snimljen od strane kamera za video-nadzor i da je taj snimak pušten u javnost, jer mu je komšija rekao da ga je video na televiziji. On tada nije preduzeo nikakve mere jer je još uvek patio od teške depresije.

Snimak je takođe bio isporučen producentima serije „Kriminal Bit“ (eng. Criminal Beat), britanske nacionalne televizije Bi-Bi-Si (eng. BBC), koja u proseku imaoko 9,2 miliona gledalaca.

Savet okruga je nametnuo producentima usmeno niz uslova, uključujući i taj da niko ne treba da bude prepoznatljiv na snimku i da svi treba da imaju maskirana lica.

Međutim, u najavi za epizodu „Kriminal Bit“, slika podnosioca nije bila prikrivena.

Nakon što su mu prijatelji rekli da su ga videli 9. marta 1996 u najavi serije, podnosilac predstavke se žalio Savetu o predstojećem programu. Savet je kontaktirao producente koji su potvrdili da će njegov lik biti maskiran u glavnom programu.

Dana 11. marta snimak je prikazan u seriji „Kriminal Bit“. Međutim, iako je lik podnosioca predstavke bio maskiran u glavnom programu, prepoznali su ga i prijatelji i porodica. Podnosilac predstavke je nakon toga u velikom broju medijskih nastupa govorio protiv objavljivanja svojih snimaka i fotografija.

Dana 25. aprila 1996. podnosilac predstavke se žalio Komisiji za radio-difuziju, na program „Kriminal Bit“, navodeći kako se emitovanjem fotografija i snimka krši njegovo pravo na privatnost.

Dana 17. maja 1996. podnosilac predstavke se bezuspešno žalio Pres komisiji. Ova se žalba odnosila na članke objavljene u „Žutom oglašavaču“.

Dana 23. maja 1996. je podneo zahtev Višem sudu za dozvolu da podnese zahtev za sudsku reviziju u vezi prava Saveta okruga da javno koristi i prikazuje materijal snimljen kamerama za video-nadzor. Njegov zahtev i zahtev za dozvolu da se žali Apelacionom sudu su odbijeni.

Gospodin Pek je nakon toga podneo predstavku Sudu u kojoj se žalio zbog obelodanjivanja snimka, što je rezultiralo da se snimak objavljuje i široko emituje, zbog čega su povređena njegova prava iz čl 8 Konvencije.

komentar

Sud je utvrdio da je došlo do povreda članova 8 i 13 Konvencije.

Član 8 (pravo na privatan i porodični život)

Evropski sud za ljudska prava je konstatovao da su nakon obelodanjivanja snimka kamere za video-nadzor, postupci podnosioca predstavke, gospodina Peka, prikazivani u više navrata i u meri koja daleko premašuje izloženost običnog prolaznika očima javnosti. Čin objavljivanja snimaka video-nadzora istovremeno prevazilazi ono što je podnosilac predstavke mogao eventualno da predvidi.

Obelodanjivanje snimka stoga predstavlja ozbiljno mešanje u pravo podnosioca predstavke na poštovanje privatnog života.

Sud nije našao da su postojali opravdani razlozi koji bi dozvolili otkrivanje identiteta podnosioca predstavke javnosti od strane Saveta, a bez njegove saglasnosti ili prikrivanja njegovog identiteta.

Takođe, Evropski sud za ljudska prava je smatrao da kasniji dobrovoljni medijski nastupi podnosioca nisu umanjili ozbiljnu prirodu mešanja u privatnost podnosioca niti su ovi nastupi smanjili potrebu za brigom u vezi obelodanjivanja.

Podnosilac prijave je bio žrtva ozbiljnog mešanja u njegovo pravo na privatnost od strane nacionalnih i lokalnih medija.

Shodno tome, Sud je smatrao da je obelodanjivanje snimka kamere ze video-nadzor od strane Saveta okruga, u lokalnim i nacionalnim medijima predstavljali nesrazmerno i neopravdano mešanje u privatni život podnosioca predstavke i kršenje člana 8 Evropske konvencije za ljudska prava. U svetlu tog nalaza, Sud nije smatrao da je neophodno da se posebno razmotre druge pritužbe podnosioca predstavke prema članu 8.

Član 13 u vezi sa članom 8

Sud je utvrdio da sudsko preispitivanje prema propisima nacionalnog prava ne predstavljaju za podnosioca zahteva delotvoran pravni lek u odnosu na povredu njegovog prava na poštovanje privatnog života.

Evropski sud za ljudska prava je dalje utvrdio da podnosiocu prijave adekvatna zaštita prava na privatnost nije omogućena u trenutku kada je to bilo neophodno.

Obzirom da podnosilac nije imao delotvoran pravni lek u odnosu na povredu njegovog prava na poštovanje privatnog života, to je Sud zaključio da je došlo i do povrede člana 13 Konvencije.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin