Иновеб против Вегенера

Иновеб против Вегенера

У случају Иновеб против Вегенера, Суд правде ЕУ анализира однос између онлајн база података и наменских мета интернет претраживача. Као и у предмету Фудбал Датако против Спортрадара, и у овом предмету Суд правде Европске уније бавио се заштитом база података правом sui generis, које према одредбама члана 7. Директиве о правној заштити база података (Directive 96/9/EC), пружа правну заштиту ствараоцу базе података.

Фудбал Датако против Спортрадара

Фудбал Датако против Спортрадара

Суд правде Европске уније донео је 18. октобра 2012. другу одлуку у овој години у предметима у којима је Фудбал ДатаКо био једна од страна, овај пут у предмету Фудбал ДатаКо против Спортрадара.

За разлику од првог предмета – Фудбал ДатаКо и дрги против Јахуа! Уједињено краљевство и других – о коме смо већ писали, а у коме се Суд правде Европске уније бавио ауторскоправном заштитом база података, у овом предмету Суд из Луксембурга се бавио првенствено питањима која се тичу заштите база података правом sui generis, а посебно надлежношћу судова Држава чланица у онлајн окружењу која зависи од одговора на питање где су наводне радње неовлашћеног „извлачења или поновног коришћења“ базе или њеног значајног дела догодиле.

Фудбал ДатаKo и други против Јахуа

Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!

У случају Фудбал ДатаKo и други против Јахуа! Суд правде Европске уније разматра ауторскоправну заштиту база података, односно њихове садржине. Случај је пред Суд правде изнео енглески Апелациони суд, а постао је још један у низу предмета којима Суд правде Европске уније обликује европско ауторско право. Конкретно, случај се тицао услова под којим базе података могу бити заштићене ауторским правом и ставио је на пробу традиционални британски приступ ауторском праву.

Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

У случају Лореал против иБеја Суд правде ЕУ креативно интерпретира норме о заштити жига и дефинише изузетке од одговорности у смислу чл.14 Директиве о е-трговини ЕУ. Сазван на основу претходног питања у спору који се водио пред судовима Уједињеног Краљевства, Суд правде ЕУ разјашњава обавезе предузећа која воде интернет тржиште да спрече повреде жига од стране својих корисника.

Гугл Француска против Луј Витона

Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 2)

Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе

Гугл Француска против Луј Витона

Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)

Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.

Заштита интелектуалне својине у информационом друштву

Заштита интелектуалне својине у информационом друштву: соломонска пресуда Суда правде ЕУ?

Суд правде Европске уније донео је одлуку у случају Промузика против Телефонике, закључивши да право Европске заједнице не захтева од држава чланица да, у циљу делотворне заштите ауторског права, успоставе законску обавезу обелодањивања података о личности за потребе вођења парничног поступка.
У овој одлуци Суд се први пут изричито бавио проблематиком односа између заштите података (о личности) и онлајн спровођења закона, односно проблемом заштите интелекталне својине у информационом друштву