Високотехнолошки криминал: дефиниција
Високотехнолошки криминал је врста криминала код којег су информационо-комуникационе технологије (ИКТ) објекат кривичног дела или средство извршења кривичног дела.
Та врста криминала је у рапидном порасту, а према скоријим истраживањима штета од напада на глобалном нивоу износи више од 400 милијарди долара. Због тога је у законодавствима земаља широм света, па и у Србији било неопходно инкриминисати нападе на ИКТ, односно нападе где се ИКТ користе као средство извршења кривичног дела. Исто тако, било је неопходно успоставити специјализоване организационе јединице у државним и међународним органима које би учествовале у истражном поступку, процесуирању и суђењу за ова кривична дела.
Високотехнолошки криминал: Савет Европе и ЕУ
Република Србија потписник је Будимпештанске конвенције о високотехнолошком криминалу, која је усвојена од стране Савета Европе, као и Додатног протокола уз Конвенцију који се односи на инкриминацију дела расистичке и ксенофобичне природе извршених преко рачунарског система.
Конвенција представља први међународни споразум о високотехнолошким криминалу који је закључен у циљу усклађивања националних права, унапређења истражних метода и сарадње међу државама. Конвенција обавезује потписнице да у свом законодавству уведе кривична дела која се односе на високотехнолошки криминал који обухвата повреде ауторских права, рачунарске преваре, дечју порнографију, говор мржње, као и угрожавање мрежне безбедности. Конвенција се у великој мери ослања на судску праксу Европског суда за људска права у области ИКТ.
У погледу процесног права, Конвенција обавезује државе чланице да предузму законодавне и друге мере како би се омогућила хитна заштита рачунарских података у циљу истраге, омогуће претраживање и заплену рачунарских података, прикупљање података о саобраћају у реалном времену и пресретање података. Такође, обавезују се потписнице да међу својим институцијама одреде место за контакт, које је доступно 24 сата, 7 дана у недељи, да би се омогућило пружање тренутне помоћи истрагама или поступцима у вези са кривичним делима или ради прикупљања доказа у електронском облику.
Европска комисија донела је 2013. године Директиву о нападима на информационе системе којом се од држава чланица тражи да предвиде у својим законодавствима кривична дела против ИКТ система, пропишу казне у одређеном распону, одреде кривичну одговорност правних лица и омогуће размену информација. Исто тако, у ЕУ је усвојена Страгегија сајбер безбедности, а у изради је и Директива о мрежној и информационој безбедности.
Високотехнолошки криминал у Србији
Када је домаће законодавство у питању, Кривични законик Републике Србије садржи посебну главу о кривичним делима против безбедности рачунарских података. То су:
- Оштећење рачунарских података и програма (члан 298.)
- Рачунарска саботажа (члан 299.)
- Прављење и уношење рачунарских вируса (члан 300.)
- Рачунарска превара (члан 301.)
- Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података (члан 302.)
- Спречавање и ограничавање приступа јавној рачунарској мрежи (члан 303.)
- Неовлашћено коришћење рачунара или рачунарске мреже (члан 304.)
- Прављење, набављање и давање другом средстава за извршење кривичних дела против безбедности рачунарских података (члан 304а).
Кривични законик Србије предвиђа да су кажњива и друга кривична дела која се могу подвести под високотехнолошки криминал. То су кривична дела против интелектуалне својине, имовине и правног саобраћаја код којих се као објекат или средство извршења кривичних дела јављају рачунари, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику.
Ту спадају и кривична дела где се рачунари и рачунарске мреже јављају као средство извршења кривичних дела преваре, код злоупотреба платних картица на Интернету, злоупотреба у области електронске трговине и банкарства, сексуално злостављање деце на Интернету, говора мржње на Интернету (ширење националне, расне, верске мржње и нетрпељивости и сл).
У ову категорију спадају и кривична дела против слобода и права човека и грађанина, полне слободе, јавног реда и мира и уставног уређења и безбедности Републике Србије, која се због начина извршења или употребљених средстава могу сматрати кривичним делима високотехнолошког криминала.
Услед специфичности материје, и значајног повећања обима ових кривичних дела, неопходно је било образовати посебне јединице у тужилаштву и полицији задужене за борбу против високотехнолошког криминала. Ради процесуирања ових кривичних дела, у Вишем јавном тужилаштву у Београду формирано је Посебно одељење за високотехнолошки криминал, док је у оквиру Министарства унутрашњих послова образовано Одељење за високотехнолошки криминал, чиме је унапређен институционални оквир у овој области.