Решавање спорова на интеренету или онлајн решавање спорова?

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin

Решавање спорова на интеренету (енг. Online Dispute Resolution-ODR) је, бар што се тиче шире јавности, нова или мање позната појава. Да би ближе обајснили ову „новотарију“ у правном арсеналу мораћемо да обрадимо тему из више углова. Овај текст ће се бавити само дефинисањем појма и евентуалним предлогом за српски назив.

Дефиниција

Шта је онлајн решавање спорова? Дефиниција је управо једна ствар око које постоје силне дебате у оквиру академских кругова који се баве том темом. Полазећи од историјских корена, многи аутори су склони да решавање спорова на интеренету, или са енглеског акроним ОДР, објасне екстензијом или надградњом у информационом друштву постојеће праксе алтернативних начина решевања спорова односно вансудског решавања спорова. Другим речима „добра стара“ пракса (вансудска) се само прилагођава новој реалности у виду интернета и нових технологија. Такав став најчешће имају пропоненти и устаљени практичари вансудксих/алтернативних (офлајн) решавања спорова као што су инситуције и појединци који омогућавају директно преговарање, медијацију и арбитраже.

Са друге стране, онлајн решавање спорова је показало да са собом носи и одређене иновације које нису могуће у традиционалним видовима алтернативних путева решавања спорова. Иако је могуће подвести ОДР под традиционални или свеопшту дефеницију вансудског или алтернативног решевања спорова, сматрамо да је прикладније да се одабере специфичнија дефиниција која испољава особености ових механизама. Како и сам ОДР у себи нуди разноврсне облике и могућности за странке, тешко је погодити дефиницију која обухвата све аспекте. Ипак елемент употребе ИКТ-а у решавању спорова је пресудан у сваком случају.

Према томе, Решавање спорова на интеренету (ОДР) је начин решавања спорова употребом информационо комуникационих технологија.

О самим разликама са традиционалним вансудским и судским механизмима ћемо причати другом приликом.

Термин

С обзиром да не налазимо у домаћој правној литератури одговарајући назив или термин, предлажем да кренемо од грубог превода који је на неки начин везан за српску правничку традицију и да бар за потребе дискусије користимо два назива из наслова овог текста. Превод енглеског термина online dispute resolution може да упути на две могућности: решавање спорова на интеренету и онлајн решавање спорова.

Први термин је можда ближи српкој правној терминологији али би у том случају можда морали да додамо још једну реч – вансудско, како не би доводили у заблуду са за наше појмове уобичајеним судским споровима. Ближе објашењење ове разлике следује у будућим постовима.  Са друге стране, вансудско решавање спорова на интеренету некако нам звучи незграпно и превише дуго. Чак  и у енглеском се најчешће користи скраћеница ODR уместо online dispute resolution.

Онлајн решавање спорова је опет израз који би могао бити окарактерисан као неприкладан у законодавним оквирима и као безобзирно преузимање страних речи у уношење израза онлајн, као туђице, у један стручан термин који треба да се користи у правним документима. Зато смо склонији да предложимо да се први термин- решавање спорова на интеренету или вансудско решавање спорова на интеренту користи у званичним правним документима а за неке слободније расправе да се користи и овај други термин јер лакши је за употребу у разговору и сличнији енглеском изворном термину. Такође, предалежемо да се као скраћеница користи енглески акроним ОДР јер је углавном прихваћена у страној литератури и након уводног терминолошког појашњења се углавном користи у академским текстовима, па и у релевантим међународним документима.

photo credit: Fosforix via photopin cc


Објављено

у

од