Šta je Horizont2020?

Šta je Horizont2020?

Horizont2020: uvodna pitanja

U poslednje vreme često se u domaćoj javnosti govori o projektima koji se finansiraju iz programa „Horizont 2020“ (eng. Horizon 2020, Horizon2020, H2020). Navodno, u pitanju je sjajna prilika za podizanje domaće privrede i razvoj naučno istraživačke delatnosti. Horizont2020 se često pominje u kontekstu slamke spasa, kao sredstvo koje bi ne samo domaću, već i evropsku privredu moglo izvesti iz ekonomske krize.

Sa druge strane, nije sasvim jasno koliko šira javnost u Srbiji stvarno zna šta je zapravo Horizont 2020 i šta stvarno nudi.

Stoga ćemo u ovom i seriji tekstova koji slede pokušati da damo odgovore na ključna pitanja kao što su:

Šta je Horizont2020?

Horizont2020 je najveći naučno-istraživački program EU. Budžet H2020 iznosi oko 80 milijardi evra, a predviđeno vreme finansiranja traje od 2014. do 2020. godine.

Imajući u vidu ekonomsku krizu koja je uzela zamaha poslednjih par godina, EU je prepoznala IKT, nauku, istraživanje i inovacije kao ključno oružje u borbi protiv iste. Jedan od rezultata ove situacije je i nastanak H2020 programa, kojim EU pokušava da objedini sve prethodne istraživačko-razvojne programe (eng. Research and development programs, R&D programs), i time, na osnovu pojednostavljene procedure uspostavi bazu za dalji tehnološki razvoj i omogući inovacije koje bi trebalo da doprinesu rešavanju gorućih problema u društvu.

Horizont2020: tržišno orijentisane inovacije

Identifikujući prevazilaženje ekonomske krize i uspostavljanje daljeg održivog razvoja kao svoje osnovne prioritete, EU je kroz Horizont 2020 dodelila stratešku poziciju inovacijama usmerenim ka tržištu.

Ovaj pristup se zasniva na činjenici da je privredi Evropske Unije neophodna fundamentalna promena i aktiviranje neiskorištenih znanja, veština, i potencijala za inovacije.

Uvodna dokumentacija koja prati Horizont 2020 sadrži mnogo primera koji potvrđuju usmerenost H2020 na konkretne, ekonomski isplative rezultate. Tako Komisija EU ističe neiskorišten potencijal, čijim bi angažovanjem privreda EU postala inovativnija, produktivnija i kompetitivnija uz istovremeno smanjenje upotrebe resursa i samim tim opadanje negativnih uticaja na čovekovu okolinu.

U ovom kontekstu, navodi se primer borbe protiv klimatskih promena koji se tretira kao globalni problem, ali i kao jedinstvena prilika za usmeravanje ekonomije EU ka višem stepenu održivosti. Zbog toga, čak 35% sredstava iz programa Horizont 2020 je usmereno na rešavanje problema vezanih za klimatske promene.

Značaj IKT za Horizont2020

Imajući u vidu da se u samom programu dosta potencira primena nauke i IKT u razvoju industrije i privrede, evidentno je da je Horizont2020, između ostalog, usmeren na podršku preduzetnicima i privrednicima uopšte u razvijanju digitalne ekonomije koja bi bila rešenje za povećanje produktivnosti, konkurentnosti, ubrzan privredni rast i prevazilaženje trenutne ekonomske krize. Stoga je i akcenat više na inovacijama koje su usmerene na tržište, što je velika prilika, pogotovo za preduzetnike i mala i srednja preduzeća.

IKT su transferzalna tema koja se provlači kroz različite segmente programa H2020. Time je njihov značaj u okviru H2020 ogroman.

Inteligentna, inovativna upotreba novih znanja i tehnologija može transformisati socijalne i druge izazove u ekonomski isplative poslovne prilike. U tom smislu, digitalna ekonomija ima potencijal da doprinese poboljšanju situacije u svim privrednim sektorima, kako kroz povećanu produktivnost, tako i kroz nove načine za postizanje efikasnosti u radu. Mogućnosti koje iz ovog proizlaze odnose se na oblasti kao što su računarstvo u oblaku, internet stvari, i druga dostignuća u oblasti IKT.

Druga rešenja i inovacije zasnovana na ovim tehnologijama postaju dostupna. Pametni gradovi, racionalnija upotreba prirodnih resursa, održivo upravljanje otpadom i slično, samo su neka od njih. Isto tako, Horizont2020 na mnogo direktniji način podstiče inovacije zasnovane na multidisciplinarnosti, kroz preklapanje i integraciju različitih grana nauke, od IKT do društvenih nakua.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter

One Comment

  1. Pingback: Horizont2020 i učešće Srbije | PravoIKT

Comments are closed.