Duško Martić
Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.
Kada u običnom razgovoru ili razgovoru povodom teksta u novinama(zbog nedavnih afera NSA) neko pokrene temu računarstva u oblacima (pomalo nezgrapan prevod) iliti klaud kompjutinga, obično čujem pitanje: šta je to klaud? Par puta sam pokušao odgovoriti, uz redovno klimanje i odustanak od daljih pitanja sagovornika, ali se uvek nađem u dilemi koliko dug odgovor da dam a da bude jasan ali barem približno precizan. Ovaj problem ipak nije samo problem moje (ne)sposobnosti da komuniciram…
Pitanje definicije klaud kompjutinga (lepše zvuči nego računarstvo u oblacima) je bilo vrlo problematično od početka i kao tema je bila izrazito aktuelna pre par godina. Stručnjacima i istraživačima iz raličitih oblasti nije lako bilo uklopiti definiciju koja sveobuhavatno i elegantno podrazumeva i objašnjava različite aspekte klouda sa tehničke ili upotrebne strane.
Neophodnost za naučnom ili bar tehničkom definicijom je bila uzrokovana između ostalog i marketinškom zloupotrebom termina, koja je i danas aktuelna. Poprilično nejasna oznaka klouda ili oblaka, asocira na nešto što je van dometa i lebdi iznad nas, skoro kao nebo samo opipljivije, a kloud kompjuting zvuči kao da vršite računarske radnje i skladištite podatke tamo negde van zemlje. Možda su te asocijacije i upotreba termina u marketinške svrhe upravo razlog konfuzije.
Računarstvo u oblacima, bez obzira na naziv, ipak je „prizmeljen“ oblik računarstva čiji koncept (u jednostavnijem obliku) postoji već od šesdesetih godina prošlog veka. Bez obzira na „oblak“ ipak je u pitanju tehnologija koja koristi postojeću internet infrasturukturu i protokole da bi pružala usluge računarstva u raznim oblicima na udaljenim (nelokalnim) serverima, koji su ipak fizički smešteni na nekoj lokaciji. Zbog ove i sličnih zabluda predstavićemo par definicija koje su često početna tačka ozbiljnije diksusije o računarstvu u oblacima.
Različite definicije postoje upravo zbog sveobuhvatnog koncepta iz kojeg je teško izvesti pojedinačan element koji je najbitniji faktor za samu ideju klauda. Iz tog razloga se definicije koje se daju na početku nekog naučnog rada koji tretira klaud često prilagođavaju potrebi samog rada i diskusije u njemu. Ako je „klaud“ pomenut u okviru nekog strateškog dokumenta koji određuje politiku institucije ili ekonomski plan, prihvatljiv je nejasniji oblik definicije.
Tako na primer Evropska Unija u svom strateškom dokumentu „ Oslobađanje potencijala klaud kompjutinga u Evropi“ navodi da : „Klaud kompjuting u pojednostavljenom smislu može shvatiti kao čuvanje, obrađivanje i korišćenje podataka koji se nalaze na udaljenim računarima i kojima se može pristupiti preko interneta“
Ovo je elegantno objašenje za svakodnevnu upotrebu ili za objašenje sagovorniku sa početka teksta koji naglasak stavlja na aspekte korisnika. Ipak, ovakva definicija nije dovoljna za naučnu analizu i posmatranje tehničkih, ekonomskih ili pravno-društvenih efektata ove tehnologije na društvo. Bilo je sličnih ali neuspelih pokušaja definicije koji su iz ugla korisnika definisali klaud kao uslužni model ili upotrebni model informacionih tehnologija(IT-kao- usluga).
Nakon godina provedenih u raspravi i 15-tak verzija američki Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) je u oktobru 2011. godine objavio definiciju koja se često uzima kao referentna tačka bilo koje rasprave o klaudu. Definicija (u slobodnom prevodu autora) glasi:
„Kloud kompjuting je model koji omogućava opšte prisutan, prilagodljiv, „po zahtevu“ pristup mreži zajedničke grupe podesivih računarskih resursa (npr. mreža, serveri, skladištenje, aplikacija i usluga) koje mogu brzo snadbevati korisnike uz minimalan napor upravljanja ili interakcija sa provajderom usluge. Ovaj model se sastoji od pet bitnih karakteristika, tri tipa usluga i četiri upotrebna modela.„
Ova definicija naglašava pet bitnih karakteristika: automatski pristup uslugama računarstva na zahtev (eng. on-demand self-service), širok pristup mreži (dostupnost preko umrežene infrastrukture, eng. broad network access), grupisanje resursa (eng. resource pooling, sredstva se grupišu zajedno da služi više potrošača- eng. multi-tenant model), brza elastičnost (brz i elastičan pristup resursima sa mogućnošću da se resursi brzo povećavaju ili smanjuju po potrebi) i merene usluge (automatska kontrola i optimizacija resursa koja koristi model plaćanja po upotrebi). NIST takođe prepoznaje četiri vrste primene (privatni, javni, kloud za zajednice i hibridni kloud) i tri modela usluga:
• Infrastruktura-kao-usluga (pristup udaljenim fizičkim ili virtuelnim mašinama modela servisa) ili IaaS
• Platforma- kao-usluga (tipično uključujući operativni sistem u koji ulaze i baze podataka i veb serveri za potrebe razvijanja softverskih aplikacija) ili PaaS
• Softver- kao-usluga (pristup bazama podataka i softveru-aplikacijama) ili Saas
NIST-ova tehnička definicija, poprilično dorađivana, često se uzima kao legitimno objašenje tehničkih aspekata i pojednostavljenih uslužnih modela. Ipak, ovde nije kraj pokušajima da se dodaju neki modeli definiciji pa se često u literaturi srećemo sa modelima koji objašnjavaju uslugu (eng. Security-as-a-Service, Backup-as-a-Service, Desktop-as-a-Service….). To je razumljivo imajući u vidu potrebu kompanija da se distanciraju na tržištu, gde se često reklamiraju kao predvodnik u ovom vidu pružanja usluga.
Stiče se utisak da NIST-ova definicija je ipak toliko sveobuhvatna da ne može da zaustavi zloupotrebu termina od stručnjaka za marketing i dalju konfuziju, jer daje povoda ideji da se mnoge usluge koje se danas nalaze na interenetu mogu na neki način podvesti pod ovu definiciju. Ovo najbolje ilustruje izjava Lerija Elisona, izvršnog direktora kompanije „Orakl“:
„Interensantna stvar u vezi sa klaud kompjutingom je da smo redefinisali klaud da obuhvata sve što inače radimo… Možda sam idiot, ali ja nemam pojma o čemu ljudi pričaju. Šta je to? “
Cilj ovog posta je samo da uvede čitaoca u početnu problematiku i da ukaže na tendenciju razbacivanja sa terminom „kloud“ u zavisnosti od potrebe. U sledećem postu ćemo više govoriti o značaju ovih i drugih definicija za pravo.