Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

Саветник за питања унутрашњег тржишта при Канцеларији за Европске интеграције Владе Републике Србије. Члан Преговачке групе за информационо друштво и медије.
Области: е-трговина, е-банкарство, регулаторна политика и стратешко одлучивање у области телекомуникација.

  • linkedin
  • twitter

Нулта тарифа: од алтруизма…

Поред основне проблематике нулте тарифе, која се креће у области заштите конкуренције и неутралности интернета, дебате о овој пракси су покренуле и многа друга питања као што су:

  • да ли ова пракса утиче на слободу изражавања на интернету,
  • да ли утиче на разноликост садржаја који се нуди, а поготово домаћи садржај, на заштиту података, итд.

Заговорници позитивних страна ове праксе као главни аргумент истичу да она дефинитивно утиче на смањење трошкова приступа информацијама поготово у сиромашним земљама где је коришћење интернета скупо. Стога, нулту тарифу виде као економски ефикасан механизам да се повећа благостање потрошача, и повећа величина тржишта поготово у сиромашним земљама где је пенетрација мала, а цене интернета велике.

Добар пример за то је Wikipedia Zero која је понудила присуп својој енциклопедији бесплатно што дефинитивно има позитиван утицај, јер не омогућава само бесплатан приступ садржају, него треба имати у виду да се овде ради о едукативном садржају, што значајно говори у прилог позитивних страна нулте тарифе.

Нулта тартифа повећава пенетрацију интернета и укључује у коришћење истог становнике који имају јако ниске приходе, и стога доноси позитивне социјалне и економске ефекте. Поред тога, као што смо већ поменули, не може се занемарити да ова пракса подстиче и креативну активност, тј. да корисници великог дела програма нулте тарифе могу бити и креатори садржаја који би био релевантан и у локалном контектсту. На крају, када је у питању слобода говора, присталице ове праксе истичу да је тешко замислити ситуацију у којој додатни бесплатни садржај штети слободи говора и разноврсности садржаја на интернету.

… до ограничавања избора и угрожавања конкуренције

Са друге стране, као мана ове праксе истиче се чињеница да сам тај третман прави дискриминацију између пружаоца садржаја и самим тим подстиче кориснике да користе бесплатне услуге, а не услуге њихових конкурената.

Нулта тарифа се једноставно сматра понудом коју корисник не може да одбије! У том погледу, треба скренути пажњу да мобилни оператори углавном склапају уговоре са великим пружаоцима садржаја (због тога што они имају велики број корисника) и углавном им домаћи пружаоци садржаја и мале компаније нису интересантне, јер немају велики број корисника; притом, ако се ради о спонзорисаном саобраћају онда сигурно и не могу да приуште да плате суме које може да плати једна велика компанија за овакав уговор. То последично доводи до тога да се не само искључује домаћи садржај, него се и мали и средњи локални пружаоци и креатори садржаја стављају у веома незавидан положај.

Као скривена цена оваквих услуга на коју пристајемо користећи садржај у оквиру нулте тарифе, јесте наше одрицање од могућности да покренемо бизнис који може да се такмичи са бизнисом који се нуди путем ове праксе и да тражимо информације ван оних које нам се нуде бесплатно.

На крају, не треба ни заборавити да овакве праксе никад нису бесплатне, те да за њих корисници углавном плате пружањем својих личних и других података, које су у данашње време за овакве компаније највреднији ресурс.

Нулта тарифа: могућности регулације

Као што смо могли видети из претходно набројаних разлога за и против праксе нулте тарифе, аутор сматра да је ово питање још увек доста осетљиво и захтева дубље анализе и консензус на међународном ниову. Упркос томе, аутор ће покушати да у овом кратком закључку да да свој осврт ову тему и потенцијални предлог за њену даљу регулаторну анализу.

Иако не постоји сагласност око тумачења нулте тарифе као праксе у оквиру правила о неутралности интернета у ужем смислу (који се своди на деградацију, блокирање и успоравање саобраћаја), не може се порећи да, ако би сагледавали ову праксу у контексту ширег појма неутралности интернета, ту би се већ могло да се нађе адекватно место за исту.

Наиме, у ширем смислу, неутралност интернета обухвата скуп разних норми које помиње предлог Заједничког Континета који смо у претходним текстовима објаснили, конктретно: одредбе о заштити потрошача, заштити приватности, минималном квалитету услуга и управљању саобраћајем тј. безбедност и интегритет електронских комуникационих мрежа. Такође, кроз овај предлог се могло и видети и да је здрава конкуренција и конкурентско тржиште основа овог појма, те стога, у том ширем контексту где неутралност интернета представља скуп разнородних норми које служе заштити отвореног интерента, пракса нулте тарифе би дефинитивно могла да нађе своје место.

Када је у питању разматрање ове праксе у контексту прописа у области заштите конкуренције, аутор је става да оваква пракса може имати негативне ефекте на конкуренцију на тржишту, али ће то умногоме зависити од конкретних околности сваког појединачног случаја. Стога, једна од полазних основа који би требало да буде задовољена, како би значајно биле умањене шансе да ово питање уопште разматрамо као праксу нелојалне конкуреције, су транспарентност и неексклузивност. Стога је јако битно испитати прво, да ли су уговори о нултој тарифи доступни свима под једнаким условима а друго, да ли овакви уговори са великим пружаоцима садржаја представљају баријеру за локални садржај и мале пружаоце садржаја.

Оно што свакако треба имати на уму је да у земљама где имамо веома приступачне цене мобилног интерента и где је велика количина саобраћаја укључена у месечне пакете, проблем лоших ефеката нулте тарифе уствари и не постоји (као што је Финска). Стога пракса нулте тарифе као потенцијални проблем се треба сагледавати кроз праксу земаља које немају претходно поменуте погодности.


Објављено

у

од

Ознаке: