Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Nulta tarifa: od altruizma…

Pored osnovne problematike nulte tarife, koja se kreće u oblasti zaštite konkurencije i neutralnosti interneta, debate o ovoj praksi su pokrenule i mnoga druga pitanja kao što su:

  • da li ova praksa utiče na slobodu izražavanja na internetu,
  • da li utiče na raznolikost sadržaja koji se nudi, a pogotovo domaći sadržaj, na zaštitu podataka, itd.

Zagovornici pozitivnih strana ove prakse kao glavni argument ističu da ona definitivno utiče na smanjenje troškova pristupa informacijama pogotovo u siromašnim zemljama gde je korišćenje interneta skupo. Stoga, nultu tarifu vide kao ekonomski efikasan mehanizam da se poveća blagostanje potrošača, i poveća veličina tržišta pogotovo u siromašnim zemljama gde je penetracija mala, a cene interneta velike.

Dobar primer za to je Wikipedia Zero koja je ponudila prisup svojoj enciklopediji besplatno što definitivno ima pozitivan uticaj, jer ne omogućava samo besplatan pristup sadržaju, nego treba imati u vidu da se ovde radi o edukativnom sadržaju, što značajno govori u prilog pozitivnih strana nulte tarife.

Nulta tartifa povećava penetraciju interneta i uključuje u korišćenje istog stanovnike koji imaju jako niske prihode, i stoga donosi pozitivne socijalne i ekonomske efekte. Pored toga, kao što smo već pomenuli, ne može se zanemariti da ova praksa podstiče i kreativnu aktivnost, tj. da korisnici velikog dela programa nulte tarife mogu biti i kreatori sadržaja koji bi bio relevantan i u lokalnom kontektstu. Na kraju, kada je u pitanju sloboda govora, pristalice ove prakse ističu da je teško zamisliti situaciju u kojoj dodatni besplatni sadržaj šteti slobodi govora i raznovrsnosti sadržaja na internetu.

… do ograničavanja izbora i ugrožavanja konkurencije

Sa druge strane, kao mana ove prakse ističe se činjenica da sam taj tretman pravi diskriminaciju između pružaoca sadržaja i samim tim podstiče korisnike da koriste besplatne usluge, a ne usluge njihovih konkurenata.

Nulta tarifa se jednostavno smatra ponudom koju korisnik ne može da odbije! U tom pogledu, treba skrenuti pažnju da mobilni operatori uglavnom sklapaju ugovore sa velikim pružaocima sadržaja (zbog toga što oni imaju veliki broj korisnika) i uglavnom im domaći pružaoci sadržaja i male kompanije nisu interesantne, jer nemaju veliki broj korisnika; pritom, ako se radi o sponzorisanom saobraćaju onda sigurno i ne mogu da priušte da plate sume koje može da plati jedna velika kompanija za ovakav ugovor. To posledično dovodi do toga da se ne samo isključuje domaći sadržaj, nego se i mali i srednji lokalni pružaoci i kreatori sadržaja stavljaju u veoma nezavidan položaj.

Kao skrivena cena ovakvih usluga na koju pristajemo koristeći sadržaj u okviru nulte tarife, jeste naše odricanje od mogućnosti da pokrenemo biznis koji može da se takmiči sa biznisom koji se nudi putem ove prakse i da tražimo informacije van onih koje nam se nude besplatno.

Na kraju, ne treba ni zaboraviti da ovakve prakse nikad nisu besplatne, te da za njih korisnici uglavnom plate pružanjem svojih ličnih i drugih podataka, koje su u današnje vreme za ovakve kompanije najvredniji resurs.

Nulta tarifa: mogućnosti regulacije

Kao što smo mogli videti iz prethodno nabrojanih razloga za i protiv prakse nulte tarife, autor smatra da je ovo pitanje još uvek dosta osetljivo i zahteva dublje analize i konsenzus na međunarodnom niovu. Uprkos tome, autor će pokušati da u ovom kratkom zaključku da da svoj osvrt ovu temu i potencijalni predlog za njenu dalju regulatornu analizu.

Iako ne postoji saglasnost oko tumačenja nulte tarife kao prakse u okviru pravila o neutralnosti interneta u užem smislu (koji se svodi na degradaciju, blokiranje i usporavanje saobraćaja), ne može se poreći da, ako bi sagledavali ovu praksu u kontekstu šireg pojma neutralnosti interneta, tu bi se već moglo da se nađe adekvatno mesto za istu.

Naime, u širem smislu, neutralnost interneta obuhvata skup raznih normi koje pominje predlog Zajedničkog Kontineta koji smo u prethodnim tekstovima objasnili, konktretno: odredbe o zaštiti potrošača, zaštiti privatnosti, minimalnom kvalitetu usluga i upravljanju saobraćajem tj. bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža. Takođe, kroz ovaj predlog se moglo i videti i da je zdrava konkurencija i konkurentsko tržište osnova ovog pojma, te stoga, u tom širem kontekstu gde neutralnost interneta predstavlja skup raznorodnih normi koje služe zaštiti otvorenog interenta, praksa nulte tarife bi definitivno mogla da nađe svoje mesto.

Kada je u pitanju razmatranje ove prakse u kontekstu propisa u oblasti zaštite konkurencije, autor je stava da ovakva praksa može imati negativne efekte na konkurenciju na tržištu, ali će to umnogome zavisiti od konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. Stoga, jedna od polaznih osnova koji bi trebalo da bude zadovoljena, kako bi značajno bile umanjene šanse da ovo pitanje uopšte razmatramo kao praksu nelojalne konkurecije, su transparentnost i neekskluzivnost. Stoga je jako bitno ispitati prvo, da li su ugovori o nultoj tarifi dostupni svima pod jednakim uslovima a drugo, da li ovakvi ugovori sa velikim pružaocima sadržaja predstavljaju barijeru za lokalni sadržaj i male pružaoce sadržaja.

Ono što svakako treba imati na umu je da u zemljama gde imamo veoma pristupačne cene mobilnog interenta i gde je velika količina saobraćaja uključena u mesečne pakete, problem loših efekata nulte tarife ustvari i ne postoji (kao što je Finska). Stoga praksa nulte tarife kao potencijalni problem se treba sagledavati kroz praksu zemalja koje nemaju prethodno pomenute pogodnosti.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter