Fejsbuk i pornografija: sloboda izražavanja ili globalna cenzura

Fejsbuk i pornografija: sloboda izražavanja ili globalna cenzura

Kako je „Poreklo sveta“ Gustava Kurbea uzdrmalo Fejsbuk

Francuski profesor Frederik Duran Beso (fra. Frédéric Durand-Baissas) je na svom Fejsbuk profilu postavio sliku „Poreklo sveta“ (L’Origine Du Monde), francuskog slikara Gustava Kurbea iz 1866. godine, koja u krupnom planu prikazuje ženski polni organ. Kako pomenuta socijalna mreža ima, po njihovim rečima, striktnu politiku u pogledu objavljivanja pornografije, rešili su da korisniku suspenduju nalog. Korisnik je podneo tužbu pred pariskim Višim sudom tvrdeći da mu je ugroženo pravo na slobodu izražavanja, naglašavajući da ga vređa činjenica da Fejsbuk ne razlikuje pornografiju od umetnosti, i zahtevajući naknadu štete u iznosu od 20.000 evra.

Fejsbuk i ”pornografija”

Fejsbuk je danas globalna društvena mreža koja okuplja milione korisnika širom sveta, koji potiču iz različitih kulturnih krugova, sa različitim tradicijama i različitim senzibilitetom u pogledu toga šta se smatra „moralno neprihvatljivim“, odnosno u pogledu toga koja je granica između pornografije na jednoj i umetnosti i i slobode izražavanja na drugoj strani. Svako će „na prvu loptu“ istaći da podržava uklanjanje pornografskog sadržaja sa društvenih mreža. Ipak, ceo sistem pada kada treba odgovoriti na pitanje šta je pornografija i ko procenjuje šta je pornografski sadržaj.

Sam Fejsbuk je dosta lutao u traganju za pravim odgovorom. Pravila korišćenja iz 2011. godine (eng. Facebook Community Standards) su predviđala da Fejsbuk propisuje jasnu politiku u pogledu zabrane nagosti i pornografije, kao i da će svaki takav sadržaj biti uklonjen, uz upozorenje korisnicima da budu obazrivi u pogledu posledica koje širenje takvih sadržaja može da proizvede za njih ili za njihovo okruženje. Danas su ta pravila donekle precizirana, pa se u njima pojašnjava da Fejsbuk nekad zabranjuje prikazivanje nagosti, budući da određeni korisnici u „njihovoj globalnoj zajednici“ mogu da budu osetljivi na takav sadržaj, naročito zbog toga što potiču iz drugačijeg „kuturnog okruženja“.

Naglašava se i da Fejsbuk uklanja fotografije „genitalija“ i ženskih grudi, uz navođenje dozvoljenih izuzetaka poput dojenja dece, prikaza slika, skulptura ili drugih umetničkih dela. Ova pravila se periodično menjaju i evidentno je da se to čini pod pritiskom korisnika.

U praksi je Fejsbuk često automatski uklanjao sadržaj pod izgovorom da je pornografski, pa se tako desilo da je uklonio sliku fotografa Džili Vajt na kojoj je prikazana njena maloletna ćerka kojoj je druga devojčica povukla kostim, a takođe je zabranio i prikaz projekta kubanskog umetnika Erika Ravela koji je imao za cilj da ukaže na različite izazove sa kojima se suočavaju deca širom sveta.

Oba slučaja su formalno gledano odudarala od Pravila zajednice, ali je pitanje da li je prikaz bezazlene dečije igre ili ukazivanje na eksploataciju dece zaista pornografski sadržaj. Treba priznati da je linija zaista tanka i da je u pitanju jako nezahvalan i težak posao koji podrazumeva globalno uprosečeno definisanje pornografije, a potom i njeno uklanjanje i to od strane privatnog entiteta (ne ulazeći u stručnost i osposobljenost ovog internet giganta).

Uklanjanje slike Gustava Kurbea zato može da se predstavi samo kao nastavak već uspostavljene prakse koja može da se napada sa različitih aspekata, naročito sa aspekta arbitrernog ograničavanja prava na slobodu izražavanja, ali joj se doslednost nikako ne može osporiti.

Fejsbuk i jurisdikcija: Community Standards

Slučaj uklanjanja slike „Poreklo sveta“, je ipak specifičan budući da otvara pitanje nadležnosti suda u odnosu na tužbe korisnika protiv Fejsbuka.

Fejsbuk godinama unazad „ljubomorno“ pokušava da odbrani svoju poziciju privatne platforme kojoj korisnici pristupaju slobodno prihvatajući njena Pravila ponašanja (eng. Facebook Community Standards). Fejsbuk se vešto štiti od svakog mogućeg zahteva u sudskom postupku koji bi mogao da potekne od korisnika tako što navodi će se sporovi koje korisnik ima sa njom rešavati isključivo pred Okružnim sudom Severnog distrikta Kalifornije ili pred sudom lociranim u San Mateo Okrugu, uz jasnu naznaku da se korisnik saglašava da se sporovi rešavaju na ovaj način. Treba pomenuti da i ostali internet giganti koji su potekli iz SAD, imaju slične odredbe i sličnu logiku, koja je ostala nepromenjena i kada su njihove aktivnosti daleko prevazišle nacionalne granice i postale globalni fenomeni.

Dakle, Fejsbuk polazi od jednostavne i sa aspekta pravila međunarodnog privatnog prava održive logike da su potencijalne stranke u sporu izabrale sud tako što su se saglasile da kalifornijski sudovi budu isključivo nadležni za svaki njihov eventualni spor. To je u suštini bila i logika advokata Fejsbuka koji su negirali da francuski sud ima nadležnost u ovom slučaju pozivajući se na pristanak korisnika na ovako zasnovanu nadležnost. Međutim, Viši sud grada Pariza je odlučio drugačije, ukazujući na to da je klauzula o isključivoj nadležnosti pariskog suda „zlostavljačka“ (fra. clause abusive), te je odlučio da i on može da sudi.

Interesantna je izjava gospodina Durana koju je dao po donošenju odluke suda gde je naveo da je „David pobedio Golijata“, kao i da je „prva runda dobijena“, te da će odluka pariskog Višeg suda predstavljati „pravni presedan“ za sve one internet gigante koji zloupotrebljavaju činjenicu da im je sedište u SAD i koji tako pokušavaju da izbegnu primenu francuskog prava.

Pravna bitka tek predstoji

U slučaju slike Gustava Kurbea su pokrenuta brojna pitanja vezana za zaštitu prava korisnika na društvenim mrežama. Po svemu sudeći, postupak će biti jako zanimljiv. Francuski sud je ignorisao postojanje obavezne klauzole u Pravilima zajednice FB i ustanovio svoju nadležnost. Time je posredno zaštitio pravo korisnika na pristup sudu. Zaista, citirana klauzula koju FB nameće korisnicima je za mnoge od njih odvraćajući faktor da zahtevaju svoja prava. Nije teško zamisliti prosečnog korisnika iz Srbije koji ne poseduje novčana sredstva da se sudi ni pred domaćim, a kamoli pred kalifornijskim sudom. U tom smislu ovo bi moglo da se tretira kao mala pobeda za korisnika kojem je ipak obezbeđena kakva-takva pravna zaštita pred sudom koji mu je dostupan te mu je omogućeno ostvarivanje prava na pravično suđenje. Ipak, to ne prejudicira i ishod spora, budući da francuski sud tek treba da utvrdi da li je tužiocu povređeno pravo na slobodu izražavanja.

Treba napomenuti da član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (koji je ratifikovala i Francuska), predviđa da je ograničenje slobode izražavanja moguće ako je u skladu sa zakonom, neophodno u demokratskom društvu a radi zaštite osnovnih vrednosti tog društva, u šta, između ostalog, spada i zaštita morala. U tom smislu sledi interesantna parnica jer stavlja Fejsbuk u ulogu nekoga ko ograničava pravo na slobodu izražavanja pozivajući se na svoja pravila, koja je prihvatio i korisnik, a nije nemoguće da će upravo kao odbranu iskoristiti “potrebu zaštite osećanja korisnika koji potiču iz drugačijeg kulturnog okruženja”.

Ovaj spor će nesumnjivo pokrenuti i paralelne debate o tome da li društvene mreže mogu i dalje da brane svoje pozicije „privatne mreže“ u kojoj se korisnici tretiraju samo kao gosti koji moraju da igraju po njenim pravilima. Takođe, otvara se i pitanje da li su se društvene mreže previše “uživele” u svoju ulogu “branilaca moralnih vrednosti”, koje tako, bez obzira na najbolje namere, postaju neka vrsta privatnih cenzora.

Miloš Stojković

Saradnik u Advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, član radne grupe za izradu Nacrta zakona o oglašavanju, član pravnog tima ANEM-a i eksterni konsultant SHARE DEFENSE.

  • linkedin