Ekonomija deljenja: e-trgovina i tradicionalne profesije u sukobu

privremeno ukidanje zabrane

Okružni sud u Frankfurtu ukinuo je 16. septembra 2014. privremenu meru zabrane vršenja delatnosti američkoj komaniji Uber (eng.Uber).

Uber, jedna od najbrže rastućih kompanija, postala je prepoznatljiva po svojoj aplikaciji koja korisnicima omogućava da se sa lakoćom povežu sa vozačima i dogovore prevoz, uz ugovorenu naknadu. Aplikacija locira korisnike uz pomoć sistema za globalno pozicioniranje (eng. GPS) i posreduje u pronalaženju i ugovoranju prevoza. Dovodeći u direktnu vezu ponudu i potražnju (korisnike sa i bez prevoza) uz povoljne uslove, aplikacija kompanije Uber zašla je u zonu interesa taksi vozača. Ovo ne samo da je izazvalo lavinu protesta taksista u nekoliko gradova Evropske Unije, već je dovelo do pokretanja sudskog postupka pred sudom u Frankfurtu, koji je kompaniji Uber uveo meru zabrane vršenja delatnosti.

Na prvi pogled, pobeda kompanije Uber u jednom od mnogobrojnih sudskih postupaka kojima su bili izloženi u Evropi i u svetu, umanjena je obrazloženjem suda da je privremena mera neosnovano izrečena po hitnom postupku. Kompanija Taksi Dojčland, koja je zahtevala privremenu meru, najavila je žalbu na ovu odluku kao i ponovno zahtevanje zabrane u regularnoj proceduri.

ekonomija deljenja

Kompanije koje su predvodnici ”ekonomije deljenja” (eng. sharing economy) često su predmet sudskih postupaka. Ekonomija deljenja u internet eri podrazumeva ekonomski model deljenja resursa (uključujući i ljudski rad) upotrebom novih tehnologija u cilju pružanja novih usluga, proizvodnje, distribucije, razmene itd. Uber trenutno ima četiri slična postupka u Nemačkoj. Kompanija koja se proslavila iznajmljivanjem stanova i soba, ErBnB (eng. AirBnB), izložena je čestim sudskim postupcima od strane predstavnika hotelijerskih udruženja, kao i sporovima povodom zahteva lokalnih i regionalnih uprava da se kompanija podvrgne dodatnim nametima za pružanje usluga. Kao razlozi za većinu sudskih sporova ističe se nelojalna konkurencija ustaljenim igračima na tržištu (u navedenim slučajevima taksisti i hotelijeri) jer korisnici aplikacija, iako imaju zaradu, ne plaćaju uredno poreske namete, niti ispunjavaju brojne uslove (osiguranje, itd.) koji se podrazumevaju za dobijanje licence za pružanje usluge (npr. takstisti u Nemačkoj plaćaju licencu i do 200 000 evra).

lokalna samouprava protiv Evropske komisije

Povodom nedavne slične presude briselskog suda, kojom je Uber zabranjen i naloženo da se kazni sa 10 000 evra za svaku ostvarenu vožnju, potpredsednica Evropske komisije Neli Kros (eng. Neelie Kroes ) dala je oštro saopštenje za javnost kojom osuđuje ovu odluku suda. Gospođa Kros, pobornik inovacije i pokretanja startap kulture (čak je i EU finansirala startapove nalik Uberu), izjavila je da ova odluka ne štiti i ne pomaže putnicima, već štiti taksi kartel. Ona smatra, naravno, da Uber i slične komapnije treba da plaćaju poreze, poštuju pravila i štite svoje korisnike ali da zabranjivanjem nikad neće ni dobiti priliku da usklade svoje poslovanje sa regulativom. Štaviše, Brisel bi trebalo da im pomogne u usklađivanju sa propisima, a ne da zabranjuje delatnost.

alternativna rešenja

Da zabrana nije jedino rešenje ukazuju i sami pripadnici ugroženih profesija. Neki taksisti, koji smatraju Uber korisnim za svoju delatnost jer im omogućava lakše povezivanje sa korisnicima, možda bi preferirali relaksaciju uslova i licenci za obavljanje svoje delatnosti. Pitanje je i kako će uopšte da se izvršava ova i slična mera zabrane delatnosti kompanija poput Uber. Hoće li država ili opština nadzirati korisnike mobilnih aplikacija, da ne bi koristili usluge sličnih? Čak i ako zabrane Uber, zbog relativno lakog ulaska na tržište mobilnih aplikacija, vrlo je lako da se pojavi desetine sličnih (kopiranje modela Ubera za razne usluge jedna je od vrlo čestih pojava u svetu mobilnih aplikacija).

zaključak

U jednom od tekstova koji slede obradićemo ugovore na osnovu kojih korisnici aplikacija kao što je Uber, izvršaju svoje obaveze, a da ne stupaju u radni odnos. U ovom trenutku možemo zaključiti da novine u poslovanju, koje poveravaju tehnologiji menadžment korisnika i koristi same korisnike kao radnu snagu, predstavlja ozbiljan izazov za tradicionalne profesije koje će morati da nađu način da se prilagode kako se ne bi našli u dugom nizu izumrlih profesija usled tehnoloških inovacija. Zasad, ostaje pitanje u svakom pojedinačnom slučaju, da li će i kako nadležni organi da reaguju kad se tradicionalni lokalni biznis oseti ugroženim?

Duško Martić

Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.

  • linkedin