Економија дељења: е-трговина и традиционалне професије у сукобу

привремено укидање забране

Окружни суд у Франкфурту укинуо је 16. септембра 2014. привремену меру забране вршења делатности америчкој команији Убер (енг.Uber).

Убер, једна од најбрже растућих компанија, постала је препознатљива по својој апликацији која корисницима омогућава да се са лакоћом повежу са возачима и договоре превоз, уз уговорену накнаду. Апликација лоцира кориснике уз помоћ система за глобално позиционирање (енг. GPS) и посредује у проналажењу и уговорању превоза. Доводећи у директну везу понуду и потражњу (кориснике са и без превоза) уз повољне услове, апликација компаније Убер зашла је у зону интереса такси возача. Ово не само да је изазвало лавину протеста таксиста у неколико градова Европске Уније, већ је довело до покретања судског поступка пред судом у Франкфурту, који је компанији Убер увео меру забране вршења делатности.

На први поглед, победа компаније Убер у једном од многобројних судских поступака којима су били изложени у Европи и у свету, умањена је образложењем суда да је привремена мера неосновано изречена по хитном поступку. Компанија Такси Дојчланд, која је захтевала привремену меру, најавила је жалбу на ову одлуку као и поновно захтевање забране у регуларној процедури.

економија дељења

Компаније које су предводници ”економије дељења” (енг. sharing economy) често су предмет судских поступака. Економија дељења у интернет ери подразумева економски модел дељења ресурса (укључујући и људски рад) употребом нових технологија у циљу пружања нових услуга, производње, дистрибуције, размене итд. Убер тренутно има четири слична поступка у Немачкој. Компанија која се прославила изнајмљивањем станова и соба, ЕрБнБ (енг. AirBnB), изложена је честим судским поступцима од стране представника хотелијерских удружења, као и споровима поводом захтева локалних и регионалних управа да се компанија подвргне додатним наметима за пружање услуга. Као разлози за већину судских спорова истичe се нелојална конкуренција устаљеним играчима на тржишту (у наведеним случајевима таксисти и хотелијери) јер корисници апликација, иако имају зараду, не плаћају уредно пореске намете, нити испуњавају бројне услове (осигурање, итд.) који се подразумевају за добијање лиценце за пружање услуге (нпр. такстисти у Немачкој плаћају лиценцу и до 200 000 евра).

локална самоуправа против Европске комисије

Поводом недавне сличне пресуде бриселског суда, којом је Убер забрањен и наложено да се казни са 10 000 евра за сваку остварену вожњу, потпредседница Европске комисије Нели Крос (енг. Neelie Kroes ) дала је оштро саопштење за јавност којом осуђује ову одлуку суда. Госпођа Крос, поборник иновације и покретања стартап културе (чак је и ЕУ финансирала стартапове налик Уберу), изјавила је да ова одлука не штити и не помаже путницима, већ штити такси картел. Она сматра, наравно, да Убер и сличне комапније треба да плаћају порезе, поштују правила и штите своје кориснике али да забрањивањем никад неће ни добити прилику да ускладе своје пословање са регулативом. Штавише, Брисел би требало да им помогне у усклађивању са прописима, a не да забрањује делатност.

алтернативна решења

Да забрана није једино решење указују и сами припадници угрожених професија. Неки таксисти, који сматрају Убер корисним за своју делатност јер им омогућава лакше повезивање са корисницима, можда би преферирали релаксацију услова и лиценци за обављање своје делатности. Питање је и како ће уопште да се извршава ова и слична мера забране делатности компанија попут Убер. Хоће ли држава или општина надзирати кориснике мобилних апликација, да не би користили услуге сличних? Чак и ако забране Убер, због релативно лаког уласка на тржиште мобилних апликација, врло је лако да се појави десетине сличних (копирање модела Убера за разне услуге једна је од врло честих појава у свету мобилних апликација).

закључак

У једном од текстова који следе обрадићемо уговоре на основу којих корисници апликација као што је Убер, извршају своје обавезе, а да не ступају у радни однос. У овом тренутку можемо закључити да новине у пословању, које поверавају технологији менаџмент корисника и користи саме кориснике као радну снагу, представља озбиљан изазов за традиционалне професије које ће морати да нађу начин да се прилагоде како се не би нашли у дугом низу изумрлих професија услед технолошких иновација. Засад, остаје питање у сваком појединачном случају, да ли ће и како надлежни органи да реагују кад се традиционални локални бизнис осети угроженим?

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin