Решавање доменских спорова путем арбитраже

Решавање доменских спорова путем арбитраже

Адвокат специјализован за право интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију и привредно право. Сарадник канцеларије Живко Мијатовић & Партнерс.

  • linkedin

Решавање доменских спорова у региону

У тексту под насловом ”Избор назива интернет домена: правни аспекти” констатовали смо да се спорови везани за интернет домене могу решити на суду или путем арбитраже. Арбитражу смо у том случају спомињали у контексту српских територијалних домена највишег нивоа као што су .rs или .срб. У том случају надлежна је Комисија за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена Србије при Привредној комори Србије.

У Хрватској се поступак поводом .hr домена води пред Хрватском академском и истраживачком мрежом CARNet. Поступак у том случају води арбитар појединац кога поставља Повјеренство за управљање .hr доменом с листе арбитара. Правила процедуре су слична као и у Србији. Исто важи и за Словенију где се арбитража води пред ARNES-ом и у Македонији где је МАРнет надлежан за питање арбитраже.

У Босни и Херцеговини спорови поводом .ba домена се могу решити искључиво споразумом или судским путем, а споразум или судска одлука се достављају Универзитетском теле-информатичком центру (УТИЦ) при Универзитету у Сарајеву.

У сваком случају, и када постоје посебна правила поступка на националном нивоу, ова правила морају бити усклађена са УДРП правилима која ће бити описана у следећем одељку.

Униформна процедура за решавање доменских спорова

Правила униформне процедуре за решавање доменских спорова (енг. Rules for Uniform Domain-Name Dispute-Resolution Policy – УДРП) су већ помињана у тексту ”Интернет домени: Рјешавање спорова”, Срђана Рајчевића.

Ради се о правилима која су по својој природи и материјална и процесна. Као што је у поменутом чланку већ истакнуто, УДРП процедура се увек примењује када су у питању домени највишег ранга (.com, .net, итд), као и за националне интернет домене уколико су се локална тела надлежна за администрирање ових домена тако споразумела са ICANN-ом (Интернет корпорација за додељене називе и бројеве).

Овде долазимо и до Црне Горе која од већине земаља региона одступа у томе што се поводом њеног националног интернет домена највишег нивоа (.me) може водити арбитража само директно по УДРП правилима. Она се најчешће води пред Светском организацијом за интелектуалну својину у Женеви, али се може водити и пред другим телима која су овлашћена од стране ICANN-а да воде арбитражне поступке без обзира на територију.

Поменућемо и то да правила која важе за Црну Гору, важе и за Румунију и за Албанију.

Однос судског поступка и арбитраже

Код судских поступака је могуће тражити од суда да утврди повреду жига путем коришћења домена и да обавеже повредиоца да власнику жига надокнади штету (уз друге пратеће захтеве).

Оно што повезује судски поступак и поступке пред арбитражним телима који се воде по УДРП правилима је то што код арбитражних поступака:

  • Није потребно да је дошло до повреде жига;
  • у овим поступцима је могуће тражити пренос домена на власника жига, за разлику од судских поступака;
  • није могуће тражити накнаду штете, као ни накнаду трошкова поступка од супротне стране.

Према законима који регулишу право на жиг региону, за утврђивање повреде права на жиг је потребно да постоји неовлашћено коришћење жига у промету. То у пракси значи да неко активно обележава исту/истоврсну робу или услуге туђим жигом (поред других видова повреде).

Арбитража

Код арбитражног поступка по УДРП правилима није потребно да је дошло до повреде жига у ужем смислу – до нуђења или продаје робе путем самог домена, већ је могуће преузети домен или довести до његовог престанка уколико су испуњени следећи услови:

  • назив домена је идентичан или битно сличан жигу;
  • регистрант (власник домена) нема право или правни интерес на основу ког би користио тај конкретни назив домена; и
  • назив домена је регистрован у лошој вери.

УДРП правила наводе и примере регистрације домена у лошој вери као што су околности које указују на то да је назив домена регистрован пре свега у циљу продаје самог домена власнику жига или његовом конкуренту за износ који превазилази стварне трошкове регистрације конкретног домена. Као пример се наводи и привлачење корисника на презентацију власника домена, а тако што се међу корисницима ствара забуна у вези са пореклом робе која се продаје.

Наведени примери нису искључиви, те власник жига и у другим случајевима може доказати да је регистрација домена била у лошој вери.

Једна од одлука која је изазвала доста пажње у скорије време је свакако одлука postupku eBay Inc. v. Du Hongxia/Liu Yujiao/Whois Agent. У овом поступку је утврђено да су регистранти регистровали преко 1.000 домена који у себи обухватају реч еBay и троцифрени број (eBay000.com, eBay001.net, eBay002.com…), a да нису имали легитимни интерес да користе ове домене. Поред тога, тужени су спорне домене користили у комерцијалне сврхе, и то тако што су се на овим адресама налазиле онлајн коцкарнице.

Добра пракса

Коначно, напоменућемо и то да се арбитражни и судски поступак не искључују, те да је могућа њихова комбинација која на крају омогућава власнику жига да користи позитивне аспекте оба поступка. У циљу заштите права, носиоцу жига стоји на располагању покретање арбитражног поступка у коме постиже преузимање домена у кратком року или обезбеђује престанак његове регистрације. Након тога има могућност да покрене парнични поступак у коме може тражити утврђивање повреде жига, уколико она постоји у смислу прописа о жиговима и накнаду штете (укључујући и трошкове арбитражног поступка које јеимао), заједно са осталим доступним тужбеним захтевима попут објаве пресуде у медијима.

Надамо се да ће овај сумарни приказ арбитражног поступка олакшати разумевање средстава која стоје на располагању носиоцима жигова.