Право заштите потрошача и Директива 2011/83

Право заштите потрошача и Директива 2011/83

Експерт за онлајн коцкање, докторски кандидат ЛАСТ-ЈД ЕМ студија, мастер права и мастер економије

  • googleplus
  • linkedin

Oктобра 2011. године Савет министара ЕУ усвојио је нову директиву о заштити потрошача у Европској Унији. Директива 2011/83 мења амандманима већ постојеће сродне директиве (Директива 97/7, Директива 85/577, Директива 1999/44 и Директива 93/13) и јача права потрошача, посебно у областима везним за онлајн куповину. Државе чланице ЕУ имају рок да до 13. јуна 2014. године почну да примењују парвила из директиве путем својих националних закона. Јуна 2011. године Европски парламент усвојио је огромном већином предлог Европске комисије изнет још октобра 2008. године о десет праваца јаче заштите потрошача у „онлине“ куповинама. Овај документ је постао део Директиве 2011/83.

Директива 2011/83 има пет делова (глава). Прва глава садржи садржи дефиниције као што су „потрошач“, “ трговац „, „роба“, „уговор о продаји робе“, „уговор о пружању услуга“. Поред тога у овом делу директиве обезбеђује се скуп општих заједничких правила која се примењују у свим државама чланицама, али уз могућност одступања од општих правила у неколико специфичних случајева.

Друга глава садржи минимум основних информација које морају бити обезбеђене од стране трговаца пре закључења уговора. Директивом 2011/83 предвиђено је да државе чланице могу да додају обавезне информације које трговац мора да обезбеди пре закључење уговора, путем својих националних закона.

Глава три регулише заштиту потрошача у случајевима закључења дистанционих уговора и „off premises” уговора. У овој глави регулисани су захтеви који се тичу информисања потрошача као и права на раскид уговора. Појам дистанционих уговора јесте познат из Директиве 2000/31 (тачније из директива на чију дефиницију се позива Директива 2000/31), док “off premises” уговори дефинисани су као уговори између трговца и потрошача закључени уз истовремену физичку присутност обе уговорне стране ван просторија трговца. Такође ова врста уговора бива закључена уколико је понуду за закључење уговора дао потрошач и при том уговор је закључен у просторијама трговаца, али путем средстава дистанционих комуникација. Поред тога под овом врстом уговора подразумевају се и закључени уговори током екскурзија организованих од стране трговца у циљу промоција продаја роба и услуга.

Глава четри Директиве 2011/83 регулише правила о испоруци робе и преласку ризика са трговца на потрошача. Такође ова глава садржи и правила која важе за све врсте потрошачких уговора. Та правила се тичу трошкова за коришцћење средстава плацћања (нпр. кредитна или дебитна картица), коришћење хотлајн телефонских услуга, додатних трошкова за закључење уговора итд.

На крају, глава пет директиве садржи опште одредбе које се тичу усвајања правила кроз национална законодавства.

Узимајући у обзир препоруке Европске комисије, које је усвојио Европски парламент и које су усвојене новом директивом, десет основних прокламованих предности за потрошаче који закључују уговоре у онлајн окружењу јесу:

Елиминисање скривених трошкова на Интернету

Потрошачи ће бити заштићени од „замки трошкова“ на Интернету. То се дешава када потрошачи ставе у такав положај којим плаћају коришћење услуга које су бесплатне. Директива захтева да корисници услуга морају експлицитно да потврде да су схватили да морају да плате одређену цену.

Повећање транспарентности цена

Трговци морају да представе укупну цену производа или услуге, као и додатне трошкове. Купци или потенцијални корисници услуга неће морати да плаћају накнаду или друге трошкове ако нису били правилно информисани пре него што су упутили свој налог.

Забрана „pre-ticked boxes“ на сајтовима

Када неко лице врши куповину на Интернету, на пример купује авионску карту, уз карту могу бити понуђене додатне услуге (нпр. осигурање или резервација хотела). Ове додатне услуге најчешће се нуде путем такозваних „pre-ticked boxes“. Потрошачи су често принуђени да деселектују штиклиране квадрате које се односе на неку од додатно понуђених услуга, ако их не желе. Нова директива забрањује овај вид Интернет алата који се често користи на различитим сајтовима.

Рок од 14 дана за раскид уговора

Период у коме потрошач може да раскине уговор без навођења конкретног разлога за такав чин продужен је на 14 дана. Такође директивом су предвиђени и додатни рокови и то у следећим случајевима:

  • Додатна заштита због недостатка информација – Уколико продавац не истакне информацију на јасан начин о праву потрошача на раскид уговора, рок за раскид уговора се продужује за годину дана.
  • Право на раскид уговора продужен је код онлајн аукција – када се роба купи на аукцијама она може да се врати када је купац купио робу од лица које се бави продајом робе у виду сопствене делатности. Рок за раскид уговора почиње да тече од тренутка када потрошач добије робу, а не од момента закључења уговора, што је тренутно најчешћи случај. Ово правило се примењује на робу купљену преко Интернета, путем телефона и поштом као и на случајеве продаје робе ван малопродајних објеката, на пример, током промоција и екскурзија организовних у сврху промоције („off premises“ уговори).

Право на повраћај купопродaјне цене

Трговци морају да изврше повраћај цене потрошачу за купљени производ, укључујући трошкове испоруке робе, у року од 14 дана од момента раскида уговора. Поред тога трговац сноси ризик оштећења робе за време транспорта до момента када потрошач преузме робу.

Увођење европског формулара за раскид уговора

Потрошачима ће бити обезбеђен унифицирани формулар за раскид уговора. Трговац може да обезбеди овај формулар потрошачу, али ова обавеза нема императивни карактер. Ипак јединствени формулар на целој територији уније олакшаће раскид уговора, где год уговор био закључен у ЕУ.

Елиминисање доплате за коришћење кредитних картица и хотлајн телефона

Трговци неће моцћи да наплаћују потрошачима посебне таксе за плаћање кредитном картицом (или за неко друго средство плацћања), уколико трговац понуди такву могућност плаћања робе. Такође трговци који поседују телефонску хотлајн везу која омогућава потрошачу да контактира лица у вези уговора неће моћи да се наплаћују више од основне цене телефонског позива.

Јасније информације о томе ко плаћа повраћај робе

Ако трговци жели да потрошач сноси трошкове враћања робе након што потрошач раскине уговор, онда он мора да јасно обавести потрошача о томе пре него што дође до закључења уговора. У супротном трговац сноси трошкове повраћаја робе. Поред тога у овом обавештењу трговци морају јасно да дају процену максималних трошкова враћања гломазних паковања роба (као што су делови намештја) купљене преко Интернета, или поштом. На овај начин потрошачи могу да се правилно информишу, чиме се утиче на избор робе пре куповине.

Боља заштита потрошача код куповине „дигиталнoг садржаја“

Информације о дигиталном садржају морају бити јасне, укључујући и информације о компатибилности дигиталног садржаја са хардвером и софтвером. Поред тога јасно морају да буду предстваљене техничке мере заштите, као што су ограничења креирања копије садржаја. Потрошач има право да одустане од куповине дигиталног садржаја, као што су музика или видео садржај путем преузимања са Интернета, али само до тренутка почетка процеса преузимања садржаја.

Заједничка правила за привредне субјекте у циљу лакшег трговања на територији Европска Уније

Ова правила укључују следеће:

  • Скуп основних правила која се тичу дистанционих уговора и „off premises“ уговора. Стварање јединствених правила у Европској Унији у циљу развоја лојалне конкуренције и смањења трансакционих трошкова за прекограничну трговину, посебно за продају путем интернета.
  • Развој стандардних формулара како би се околности учиниле лакшим за пословање. Посебни једиствени формулари имаће унифицирану форму која мора да садржи обавештења о праву потрошача на раскид уговора.
  • Специфична правила која ће важити за мала предузећа и занатлије.

Објављено

у

од