Право да се буде заборављен: Гуглова европска турнеја

Право да се буде заборављен: Гуглова европска турнеја

Експерт за приватност и заштиту података о личности, Правни саветник за приватност при ИНТЕРПОЛ-у, Експерт-евалуатор Европске комисије, Мастер права ЕУ, аутор књиге ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

Саветодавни одбор компаније Гугл (енг. Google) организује серију јавних панел-дискусија са темом ”право да се буде заборављен”.

Гуглова ”турнеја” започела је 9. септембра у Мадриду, да би се дан касније преселила у Рим. Следе Париз, Варшава, Берлин, Лондон и Брисел. Расправе су јавне, и Гугл их уживо преноси путем свог сервиса Јутјуб (енг. YouТube). Снимци одржаних панела, као и додатне информације о јавним расправама и њиховим учесницима доступни су на страници Саветодавног одбора.

право да се (не) буде заборављен

Организација јавних дискусија изазвана је Гугловим незадовољством након недавно објављене пресуде Суда правде ЕУ. Подсећања ради, у мају ове године Суд правде ЕУ у пресуди поводом случаја Гугл против Шпаније је дао грађанима право да захтевају уклањање својих података о личности из резултата претраге овог интернет претраживача.

Према наводима британског Телеграфа, Гугл је од доношења пресуде примио више од 91000 захтева за остваривање права да се буде заборављен, односно уклањање садржаја. Највише захтева стигло је из Француске (око 17500) и Немачке (око 16500). Следе Велика Британија са око 12000, Шпанија са 8000 и Италија са око 7500 захтева.

баланс права или медијски рат

Иако је баланс између права на приватност и слободе информисања централна тачка панел-дискусија, према Гуглу суштина расправа је управо право да се буде заборављен (енг. the right to be forgotten).

Међутим, како преноси Ројтерс, француски комесар за заштиту приватности и података о личности Изабел Фалк-Пиеротан (фра. Isabelle Falque-Pierrotin) описала је иницијативу као део медијског рата који Гугл води на пољу односа са јавношћу, и који се тиче питања од значаја за Гуглову пословну стратегију.

Интересантно је истаћи да паралелно са Гугловим панел дискусијама, комесари за приватност и заштиту података о личности држава чланица ЕУ 15. септембра организују седницу на чијем дневном реду је управо израда смерница за интернет претраживаче погођене пресудом у случају Гугл против Шпаније.

панелисти

Поред Гугловог правног саветника Дејвида Драмонда (енг. David Drummond) и председника компаније Ерика Шмита (енг. Eric Schmidt) међу панелистима односно члановима Саветодавног одбора истичу се званичник за људска права УН-а, Френк Ла Ру (Frank La Rue), бивши шпански повереник за приватности, Хосе-Луис Пињар (José-Luis Piñar), оснивач Википедије, Џими Велс (Jimmy Wales).

Остали чланови су Проф. Лућиано Флориди (Luciano Floridi), Силвија Кауфман (Sylvie Kauffmann), Лидија Колуцка-Зук (Lidia Kolucka-Zuk), Сабина Лојтхојсер-Шнаренбергер (Sabine Leutheusser-Schnarrenberger) и Пеги Фалке (Peggy Valcke).

приватност, профит и слобода информисања

Аутор овог текста сматра да не треба заборавити да се Гугл опирао идеји права да се буде заборављен, не зато што је компанија велики поборник слободе информисања, већ зато што свој профит остварује готово искључиво захваљујући експлоатацији података о личности.

Осим тога, сам начин на који је читав проблем око права да се буде заборављен постављен од стране Гугла изгледа претерано поједностављен. Не заборавимо, пресуда Суда правде ЕУ односила се на успостављање правилног баланса између права да се буде заборављен и слободе информисања. Гугл, са друге стране, искључиво инсистира на слободи информисања. Међутим, као и у другим областима живота, право једног лица престаје тамо где почиње слобода другог. Баланс интереса је кључна реч. Једностран приступ решавању проблема сигнализира да Гугл није заинтересован за право на приватност, из којег се право да се буде заборављен развило.

Стиче се утисак да Гугл намерно погрешно интерпретира одлуку Суда зарад изградње медијске кампање, односно лобирања, у циљу заштите својих искључиво економских интереса.

Поред овог, како у свом блогу пише познати активиста за право на приватност Сајмон Дејвис (енг. Simon Davis), Гуглова турнеја није усмерена на промену мишљења јавног мнења поводом актуелног политичког питања, што би донекле и било прихватљиво. Напротив, Гугл удара на судску пресуду, у циљу подривања ауторитета највишег судског органа ЕУ.

Коначно, одлука да започне медијску кампању може имати негативне последице по Гугл. Већ смо истакли незадовољство француског комесара за заштиту приватности и података о личности Изабеле Фалк-Пиеротан (фра. Isabelle Falque-Pierrotin). Она је тренутно председник Радне групе Члан 29 (енг. Article 29 Working Party), која је саветодавно тело Европске комисије, а састоји се од комесара за приватност држава чланица. Према њеним речима, иако се жели представити као отворена компанија, Гугл ”бира чланове панела, контролише ко ће бити у публици, и који је исход дискусија”.


Објављено

у

,

од