Тамара Момиров
Студент мастер студија на Duke Law School, носилац Judy Horowitz стипендије, и волонтер у канцеларији Повереника.
референца
Нагла против Летоније (енг. Nagla v. Latvia), 73469/10, 16.10.2013.
кључне речи
слобода изражавања, откривање новинарског извора, одузимање података, пропорционалност
чињенице
Подносилац представке је Илзе Нагла, летонска новинарка која је на националној телевизији водила недељну истраживачку емисију. 10. фебруара 2010. године, новинарку је контактирао анонимни извор који јој је открио да постоје озбиљне сигурносне мане у бази података државног центра за приходе, што омогућава приступ информацијама које се тичу прихода, пореза и података о личном идентитету појединаца (нејавних личности), јавних функционера, и компанија. Илзе Нагла је обавестила овај државни центар о могућој повреди безбедности и затим јавно то објавила у својој емисији.
Недељу дана након тог емитовања, њен извор, који је себе идентификовао као „Нео“ почео је на твитеру да објављује информације о платама државних званичника у разним државним институцијама, и то чинио до 18. априла 2010. године.
Државни центар за приходе је покренуо кривични поступак и новинарка је 19. фебруара 2010. године била испитана као сведок. Она је одбила да открије свој извор информација, позивајући се на то право из националног закона.
11. маја 2010. године, новинаркин дом је претресен, а лаптоп, екстерни хард, меморијска картица и 4 усб-а су одузети по основу судског налога. У налогу је било наведено да је потребно истражити комуникацију новинарке и особе за коју је полиција сматрала да је „Нео“, као и да постоји могућност да ће се сви пронађени подаци уништити.
У септембру 2010. године, Омбудсман је донео (необавезујуће) мишљење да је овим радњама прекршено новинаркино право на слободу изражавања, као и њено право да не открије свој извор информација.
Илзе Нагла се обратила Европском суду за људска права, ослањајући се на чл. 10 Европске конвенције о људским правима (слобода изражавања), истичући да је, претресањем њеног дома, била приморана да открије податке који омогућавају да се дође до идентитета њеног извора информација, што је прекршило њено право да добија и даје информације.
коментар
С обзиром на то да су подаци прикупљени током претреса новинаркиног дома садржали информације довољне не само за откривање идентитета „Неа“, већ и њених других извора, Суд је сматрао да овај проблем дефинитивно захтева заштиту по члану 10 Конвенције.
Суд је био мишљења да су информације које је Илзе Нагла објавила у својој емисији допринеле јавној дебати и биле од користи јавности. Са друге стране, ниједан судски орган није обавио проверу пропорционалности између јавног интереса за претресањем њеног стана и слободе говора новинара. Чињенице које су додатно погоршале ситуацију су то што је претрес дома обављен три месеца након те емисије и новинаркиног добровољног сведочења, као и то што није постојала ниједна информација која ју је повезивала са „Неом“ у било ком другом својству осим у својству новинара, као и да је њихова комуникација престала на дан емитовања.
У овом случају, Суд је сматрао да је дошло до повреде члана 10.