Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

Сарадник у Адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, члан радне групе за израду Нацрта закона о оглашавању, члан правног тима АНЕМ-а и екстерни консултант SHARE DEFENSE.

  • linkedin

Како је „Порекло света“ Густава Курбеа уздрмало Фејсбук

Француски професор Фредерик Дуран Бесо (фра. Frédéric Durand-Baissas) је на свом Фејсбук профилу поставио слику „Порекло света“ (L’Origine Du Monde), француског сликара Густава Курбеа из 1866. године, која у крупном плану приказује женски полни орган. Како поменута социјална мрежа има, по њиховим речима, стриктну политику у погледу објављивања порнографије, решили су да кориснику суспендују налог. Корисник је поднео тужбу пред париским Вишим судом тврдећи да му је угрожено право на слободу изражавања, наглашавајући да га вређа чињеница да Фејсбук не разликује порнографију од уметности, и захтевајући накнаду штете у износу од 20.000 евра.

Фејсбук и ”порнографија”

Фејсбук је данас глобална друштвена мрежа која окупља милионе корисника широм света, који потичу из различитих културних кругова, са различитим традицијама и различитим сензибилитетом у погледу тога шта се сматра „морално неприхватљивим“, односно у погледу тога која је граница између порнографије на једној и уметности и и слободе изражавања на другој страни. Свако ће „на прву лопту“ истаћи да подржава уклањање порнографског садржаја са друштвених мрежа. Ипак, цео систем пада када треба одговорити на питање шта је порнографија и ко процењује шта је порнографски садржај.

Сам Фејсбук је доста лутао у трагању за правим одговором. Правила коришћења из 2011. године (енг. Facebook Community Standards) су предвиђала да Фејсбук прописује јасну политику у погледу забране нагости и порнографије, као и да ће сваки такав садржај бити уклоњен, уз упозорење корисницима да буду обазриви у погледу последица које ширење таквих садржаја може да произведе за њих или за њихово окружење. Данас су та правила донекле прецизирана, па се у њима појашњава да Фејсбук некад забрањује приказивање нагости, будући да одређени корисници у „њиховој глобалној заједници“ могу да буду осетљиви на такав садржај, нарочито због тога што потичу из другачијег „кутурног окружења“.

Наглашава се и да Фејсбук уклања фотографије „гениталија“ и женских груди, уз навођење дозвољених изузетака попут дојења деце, приказа слика, скулптура или других уметничких дела. Ова правила се периодично мењају и евидентно је да се то чини под притиском корисника.

У пракси је Фејсбук често аутоматски уклањао садржај под изговором да је порнографски, па се тако десило да је уклонио слику фотографа Џили Вајт на којој је приказана њена малолетна ћерка којој је друга девојчица повукла костим, а такође је забранио и приказ пројекта кубанског уметника Ерика Равела који је имао за циљ да укаже на различите изазове са којима се суочавају деца широм света.

Оба случаја су формално гледано одударала од Правила заједнице, али је питање да ли је приказ безазлене дечије игре или указивање на експлоатацију деце заиста порнографски садржај. Треба признати да је линија заиста танка и да је у питању јако незахвалан и тежак посао који подразумева глобално упросечено дефинисање порнографије, а потом и њено уклањање и то од стране приватног ентитета (не улазећи у стручност и оспособљеност овог интернет гиганта).

Уклањање слике Густава Курбеа зато може да се представи само као наставак већ успостављене праксе која може да се напада са различитих аспеката, нарочито са аспекта арбитрерног ограничавања права на слободу изражавања, али јој се доследност никако не може оспорити.

Фејсбук и јурисдикција: Community Standards

Случај уклањања слике „Порекло света“, је ипак специфичан будући да отвара питање надлежности суда у односу на тужбе корисника против Фејсбука.

Фејсбук годинама уназад „љубоморно“ покушава да одбрани своју позицију приватне платформе којој корисници приступају слободно прихватајући њена Правила понашања (енг. Facebook Community Standards). Фејсбук се вешто штити од сваког могућег захтева у судском поступку који би могао да потекне од корисника тако што наводи ће се спорови које корисник има са њом решавати искључиво пред Окружним судом Северног дистрикта Калифорније или пред судом лоцираним у Сан Матео Округу, уз јасну назнаку да се корисник саглашава да се спорови решавају на овај начин. Треба поменути да и остали интернет гиганти који су потекли из САД, имају сличне одредбе и сличну логику, која је остала непромењена и када су њихове активности далеко превазишле националне границе и постале глобални феномени.

Дакле, Фејсбук полази од једноставне и са аспекта правила међународног приватног права одрживе логике да су потенцијалне странке у спору изабрале суд тако што су се сагласиле да калифорнијски судови буду искључиво надлежни за сваки њихов евентуални спор. То је у суштини била и логика адвоката Фејсбука који су негирали да француски суд има надлежност у овом случају позивајући се на пристанак корисника на овако засновану надлежност. Међутим, Виши суд града Париза је одлучио другачије, указујући на то да је клаузула о искључивој надлежности париског суда „злостављачка“ (фра. clause abusive), те је одлучио да и он може да суди.

Интересантна је изјава господина Дурана коју је дао по доношењу одлуке суда где је навео да је „Давид победио Голијата“, као и да је „прва рунда добијена“, те да ће одлука париског Вишег суда представљати „правни преседан“ за све оне интернет гиганте који злоупотребљавају чињеницу да им је седиште у САД и који тако покушавају да избегну примену француског права.

Правна битка тек предстоји

У случају слике Густава Курбеа су покренута бројна питања везана за заштиту права корисника на друштвеним мрежама. По свему судећи, поступак ће бити јако занимљив. Француски суд је игнорисао постојање обавезне клаузоле у Правилима заједнице ФБ и установио своју надлежност. Тиме је посредно заштитио право корисника на приступ суду. Заиста, цитирана клаузула коју ФБ намеће корисницима је за многе од њих одвраћајући фактор да захтевају своја права. Није тешко замислити просечног корисника из Србије који не поседује новчана средства да се суди ни пред домаћим, а камоли пред калифорнијским судом. У том смислу ово би могло да се третира као мала победа за корисника којем је ипак обезбеђена каква-таква правна заштита пред судом који му је доступан те му је омогућено остваривање права на правично суђење. Ипак, то не прејудицира и исход спора, будући да француски суд тек треба да утврди да ли је тужиоцу повређено право на слободу изражавања.

Треба напоменути да члан 10. Европске конвенције о људским правима и основним слободама (који је ратификовала и Француска), предвиђа да је ограничење слободе изражавања могуће ако је у складу са законом, неопходно у демократском друштву а ради заштите основних вредности тог друштва, у шта, између осталог, спада и заштита морала. У том смислу следи интересантна парница јер ставља Фејсбук у улогу некога ко ограничава право на слободу изражавања позивајући се на своја правила, која је прихватио и корисник, а није немогуће да ће управо као одбрану искористити “потребу заштите осећања корисника који потичу из другачијег културног окружења”.

Овај спор ће несумњиво покренути и паралелне дебате о томе да ли друштвене мреже могу и даље да бране своје позиције „приватне мреже“ у којој се корисници третирају само као гости који морају да играју по њеним правилима. Такође, отвара се и питање да ли су се друштвене мреже превише “уживеле” у своју улогу “бранилаца моралних вредности”, које тако, без обзира на најбоље намере, постају нека врста приватних цензора.


Објављено

у

од