Милош Стојковић је сарадник у Адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, и покрива различите области права, пре свега: Право телекомуникација, Медијско право, Ауторско право, Право оглашавања и Право ИКТ. Пре тога је радио као руководилац групе за правну регулативу у сектору за електронске комуникације у тадашњем Министарству за телекомуникације и информационо друштво, а пре тога у Београдском центру за људска права као координатор на пројектима.

Милош је завршио основне студије на Правном фукултету Универзитета у Београду 2007. године. У свом раду је био члан неколико радних група које су писале законе и друге прописе у области медија и телекомуникација. Учествовао је у обе радне групе приликом доношења Закона о електронским комуникацијама и потоњим изменама тог закона (2010. и 2014. године), а такође је учествовао у раду прве радне групе за израду Нацрта закона о електронским медијима (2011. године), док је тренутно члан радне групе за израду Нацрта закона о оглашавању (2014. година). Био је укључен и у процес израде Медијске стратегије, као стручна помоћ члановима Радне групе.

Члан је правног тима Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и екстерни консултант SHARE DEFENSE.

Miloš Stojković, Author at PravoIKT

Author: Милош Стојковић

  • Sweet Pie of Mine: Случај Ексл Роуза и уклањање садржаја на Интернету

    Sweet Pie of Mine: Случај Ексл Роуза и уклањање садржаја на Интернету

    Недавно се у жижу интересовања јавности нашао занимљив случај певача америчке рок групе ,,Ганс енд Роузес“ (,,Guns N’ Roses “), Ексл Роуза, који је од Гугла захтевао да из претраге фотографија избаци мим (енг. meme) на којима су исмевани његови проблеми са тежином. У покушау да уклони садржај на Интернету Ексл се позива на заштиту ауторксих права и користи ДМЦА процедуру.

  • Нови Закон о оглашавању и реемитовање страних кабловских програма

    Нови Закон о оглашавању и реемитовање страних кабловских програма

    Поред осталих новина које је нови Закон о оглашавању донео, значајна је и одредба која забрањује оглашавање у програмима који се реемитују, ако долази до „прекидања изворног сигнала“, а потом и уметања локалних огласних порука. Ове одредбе новог закона су неефикасне и потенцијално неуставне.

  • Интернет за све: Угрожава ли СББ Јунифај услугом вашa правa?

    Интернет за све: Угрожава ли СББ Јунифај услугом вашa правa?

    Изменом Општих услова за пружање интернет услуга, СББ је дефинисао коришћење нове услуге ”СББ Јунифај” (енг. UniFI), која се описује као бесплатна бежична мрежа доступна на преко 500 локација. Аутор у овом тексту разматра предности, мане и контроверзе њеног увођења на српско тржиште.

  • Фејсбук и праћење корисника путем додатака за друштвене мреже

    Фејсбук и праћење корисника путем додатака за друштвене мреже

    Белгијска Комисија за заштиту приватности је недавно објавила Препоруке друштвеној мрежи Фејсбук које се односе на заштиту приватности белгијских корисника интернета, у вези са тзв. Додацима за повезивање са друштвеним мрежама (енг. Social Network Plugins) који се користе на другим белгијским интернет страницама. Извештај садржи и техничко објашњење праћења, путем додатака за друштвене мреже које користи ова друштвена мрежа.

  • Чије су моје Инстаграм фотографије?

    Чије су моје Инстаграм фотографије?

    Кад је контроверзни фотограф Ричард Принс у галерији у Њујорку туђе Инстаграм фотографије изложио као своја ауторска дела, медији су били преплављени коемнтарима незадовољних корисника ове друштвене мреже чије су фотографије без њиховог знања и дозволе искориштене у комерцијалне сврхе. Аутор овог текста анализира правне последице објављивања личних садржаја на интернету, у контексту економије која се заснива на експлоатацији података о личности корисника и садржаја који они објављују.

  • ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?

    ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?

    ОТТ (енг. Over the Top) представља генерични појам за пружање услуга путем мрежа електронских комуникација (интернета), тако што њихов пружалац користи постојећи приступ интернету да би делио својим корисницима различите садржаје (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube итд.) или да би им омогућио комуникацију (Viber, Whats Up итд). Оба аспекта услуге су занимљива, будући да ремете устаљене бизнис моделе традиционалних пружалаца телекомуникационих услуга.

  • Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

    Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

    Француски професор Фредерик Дуран Бесо (фра. Frédéric Durand-Baissas) је на свом Фејсбук профилу поставио слику „Порекло света“ (L’Origine Du Monde), француског сликара Густава Курбеа из 1866. године, која у крупном плану приказује женски полни орган. Како поменута социјална мрежа има, по њиховим речима, стриктну политику у погледу објављивања порнографије, решили су да кориснику суспендују налог. Корисник је поднео тужбу пред париским Вишим судом тврдећи да му је угрожено право на слободу изражавања, наглашавајући да га вређа чињеница да Фејсбук не разликује порнографију од уметности…

  • 4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе

    4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе

    По најавама представника РАТЕЛ-а и ресорног министарства, 4G технологија у Србији ће бити доступна од маја ове године. Нова генерација преноса података путем мобилне мреже коиндицира са повећањем интересовања просечног корисника за различите сервисе и условљена је поседовањем приступа интернету великих брзина. Поред прегледа историјског контекста који претходи дигитализацији телекомуникација, овај текст разматра питања везана за домаћи правни оквир релевантан за ову област и читаоцу омогућава схватање тренутног стања као и развоја ситуације у будућности.

  • Интернет оглашавање у новом Закону о оглашавању: Каква нам регулација треба?

    Интернет оглашавање у новом Закону о оглашавању: Каква нам регулација треба?

    Крајем јануара 2015. године надлежно министарство је представило је Нацрт новог Закона о оглашавању који по први пут у законодавство Србије уводи дефинисање интернет оглашавања. Основно је питање да ли се то чини на одговарајући начин и да ли би законска регулатива у области оглашавања могла да буде препрека за даљи развој модерних форми е-бизниса у нашој земљи.