Година: 2015.

  • Постоје ли морална права аутора са обе стране Атлантика?

    Постоје ли морална права аутора са обе стране Атлантика?

    Питање правног третмана моралних права аутора, у оквиру европског и америчког права интелектуалне својине има велики значај за област ИКТ. Потписивањем Бернске конвенције САД су начиниле први корак ка усаглашавању свог права са европским правом интелектуалне својине. Ипак, остаје још доста простора за изједначавање или барем приближавање ауторског права са обе стране Атлантског океана.

  • Верификација година старости: пример онлајн коцкања

    Верификација година старости: пример онлајн коцкања

    У ситуацијама у којима се куповина производа или услуга може реализовати само са лицима која су пунолетна, процес верификације година старости купца се намеће као неопходан. На Интернету постоји огромна понуда услуга и производа који могу да изазову штетне последице за одређене категорије потрошача. Без обзира на различита научна разматрања у којој мери поједини прозводи и услуге нарушавају здравље појединих категорија потенцијалних потрошача, закони у овој области најчешће забрањују малолетним лицима да купују одређене врсте роба и услуга.

  • Решавање доменских спорова путем арбитраже

    Решавање доменских спорова путем арбитраже

    У тексту Решавање доменских спорова путем арбитраже, аутор пореди судски поступак и арбитражу и објашњава приступ овим процедурама у региону и глобално. Циљ овог сумарног прегледа је да носиоцима жигова (власницима домена) олакша размевање правних средстава за њихову заштиту која им стоје на располагању.

  • Ахмет Јилдирим против Турске

    Ахмет Јилдирим против Турске

    У случају Ахмет Јилдирим против Турске Европски суд за људска права разматра оправданост блокаде читаве платформе Гугл сајтс (енг. Google sites) због објављивања једног сајта са илегалним садржајем у Турској. Кроз анализу члана 10 Европске конвенције о људским правима, Суд закључује да у овом случају долази до повреде права на информисање које је овим чланом загарантовано.

  • Коментар Нацрта закона о информационој безбедности

    Коментар Нацрта закона о информационој безбедности

    У оквиру јавне расправе коју је организовало Министарство, ПравоИКТ објављује Коментар Нацрта закона о информационој безбедности. Предмет овог текста биће преглед наших најбитнијих запажања. Комплетан Коментар Нацрта закона о информационој безбедности у издању ПраваИКТ можете преузети у форми еКњиге, која је доступна и на страници ПравоИКТ: Публикације.

  • Пласирање робе: услови укључивања у програмски садржај

    Пласирање робе: услови укључивања у програмски садржај

    Трећи текст из серије о пласирању робе. За разлику од претходна два, који су за тему имали појам пласирања робе и његове облике, овај текст се бави претпоставкама које морају бити задовољене приликом емитовања програма који садржи пласирање робе.

  • Фејсбук и праћење корисника путем додатака за друштвене мреже

    Фејсбук и праћење корисника путем додатака за друштвене мреже

    Белгијска Комисија за заштиту приватности је недавно објавила Препоруке друштвеној мрежи Фејсбук које се односе на заштиту приватности белгијских корисника интернета, у вези са тзв. Додацима за повезивање са друштвеним мрежама (енг. Social Network Plugins) који се користе на другим белгијским интернет страницама. Извештај садржи и техничко објашњење праћења, путем додатака за друштвене мреже које користи ова друштвена мрежа.

  • Разлике програма Хоризонт2020 и FP7

    Разлике програма Хоризонт2020 и FP7

    Имајући у виду да Србија учествује у програму Хоризонт 2020, промене које он уводи су значајне и за домаће актере. Без обзира за коју се врсту пројекта или у оквиру ког од три приоритета Х2020 конкурише, разумевање новина које Х2020 уводи и усклађивање сопствене стратегије подношења предлога пројеката с тим новинама може бити пресудно за добијање средстава ЕУ и евентуални успех предлога пројекта.

  • Сатамедиа против Финске

    Сатамедиа против Финске

    У случају Сатамедиа против Финске, који се односи на употребу података о личности пореских обвезника Финске, Европски суд за људска права процењује баланс између права на приватност из члана 8 и права на слободу говора из члана 10 Конвенције.

  • Хоризонт2020 и учешће Србије

    Хоризонт2020 и учешће Србије

    Овај текст представља наставак серије на тему Хоризонт2020. У претходним текстовима смо објаснили шта је Хоризонт2020, који су приоритети овог програма, које врсте Х2020 пројеката постоје и које је место ИКТ у програму Х2020. Овај текст се осврће на правни основ и облике учешћа правних лица из Србије у оквиру програма Х2020.

  • Закон о информационој безбедности: нацрт

    Закон о информационој безбедности: нацрт

    Бројни ризици захтевају да информациона безбедност буде један од приоритета српског законодавца. Штете које могу настати често могу да имају велике последице по националну безбедност, имовину, податке о личности и друге друштвене вредности. Услед тога, као и да би ишли у корак са сличним законодавним иницијативама у ЕУ, неопходно је донети пропис којим ће се створити услови да информациона безбедност добије значај који јој припада и који ће направити темељ за даљи развој законодавства у овој области.

  • Услуге рачунарства у облаку: правни оквир БиХ

    Услуге рачунарства у облаку: правни оквир БиХ

    Четврти текст из области услуга рачунарства у обллаку који се односи на правни оквир БиХ. Обухвата преглед Закона о заштити личних података БиХ, нарочито оних правних норми које су од значаја за рачунарство у облаку.

  • Чије су моје Инстаграм фотографије?

    Чије су моје Инстаграм фотографије?

    Кад је контроверзни фотограф Ричард Принс у галерији у Њујорку туђе Инстаграм фотографије изложио као своја ауторска дела, медији су били преплављени коемнтарима незадовољних корисника ове друштвене мреже чије су фотографије без њиховог знања и дозволе искориштене у комерцијалне сврхе. Аутор овог текста анализира правне последице објављивања личних садржаја на интернету, у контексту економије која се заснива на експлоатацији података о личности корисника и садржаја који они објављују.

  • #Хештeг / #Hashtag

    #Хештeг / #Hashtag

    Пракса везана за симбол #Хештeг / #Hashtag који се све учесталије употребљава и код нас.

  • Услуге рачунарства у облаку: одредбе о заштити података о личности

    Услуге рачунарства у облаку: одредбе о заштити података о личности

    Овај, трећи од четири текста на тему пружања услуга у области рачунарства у облаку објашњава актуелно законодавство ЕУ и даје преглед релевантних одредаба о заштити података о личности.

  • Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

    Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

    У случају Лореал против иБеја Суд правде ЕУ креативно интерпретира норме о заштити жига и дефинише изузетке од одговорности у смислу чл.14 Директиве о е-трговини ЕУ. Сазван на основу претходног питања у спору који се водио пред судовима Уједињеног Краљевства, Суд правде ЕУ разјашњава обавезе предузећа која воде интернет тржиште да спрече повреде жига од стране својих корисника.

  • Услуге рачунарства у облаку: уговорни услови, приватност и безбедност

    Услуге рачунарства у облаку: уговорни услови, приватност и безбедност

    Други од четири текста о правном оквиру који регулише пружање услуга у области рачунарства у облаку. Поред услова који се односе на пословне субјекте и друга правна лица, предмет овог текста су општи правни режим, као и посебне норме везане за заштиту приватности и безбедност информација.

  • Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

    Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

    У серији чланака на тему услуга рачунарства у облаку, аутор разматра најважније правне аспекте које треба узети у обзир приликом склапања уговора у овој области. Полазећи од међусобних обавеза и односа на релацији пружалац услуге – корисник, овај уводни текст пружа приказ уговорних страна, услова коришћења рачунарства у облаку и објашњава уговор о сервисном нивоу услуга.

  • Пласирање робе: дозвољени облици

    Пласирање робе: дозвољени облици

    Пласирање робе: дозвољени облици се бави облицима пласирања робе чије је појављивање законом допуштено у програмским садржајима. Након увођења у право ЕУ, пласирање робе је регулисао и српски законодавац Законом о електронским медијима.

  • Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

    Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

    У случају који супротставља приватне компаније и норвешку пореску управу око права на приступ информацијама на серверу, Европски суд за људска права чини прве кораке у циљу одговора на питање да ли правна лица имају право на приватност и који је правни значај неповредивости домицила у овом смислу.

  • Пут свиле (Silk Road) – злоупотреба Биткоина и илегална онлајн тржишта

    Пут свиле (Silk Road) – злоупотреба Биткоина и илегална онлајн тржишта

    Пут свиле (Silk Road) је једно од првих виртуелних тржишта илегалних производа и услуга на Интернету на коме се као средство плаћања користи Биткоин. *Silk Road* је у скоријем периоду постао јако актуелан због покретања поступка против креатора и главноодговорног за функционисање овог тржишта. У јануaру 2015. године покренут је поступак пред Федералним судом Менхетена против окривљеног Роса Улберта. Процес против Улберта, који је у онлајн свету деловао под псеудонимом Страшни Пират Роберт, је јако интересантан због низа материјалних и процедуралних правних питања…

  • Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

    Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

    Поред основне проблематике нулте тарифе, која се креће у области заштите конкуренције и неутралности интернета, дебате о овој пракси су покренуле и многа друга питања као што су: да ли ова пракса утиче на слободу изражавања на интернету? Да ли утиче на разноликост садржаја који се нуди, а поготово домаћи садржај, на заштиту података?

  • Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

    Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

    Нулта тарифа (zero rating) је термин који се јавља у оквиру дебате о отвореном инт Нулта тарифа, најједноставније речено, представља праксу мобилних оператора да одређени садржај пружају корисницима без накнаде. Класичан пример овога је када вам ваш мобилни оператер у оквиру неких тарифних пакета нуди приступ Фејсбук апликацији бесплатно, тј. неће вам се тарифирати коришћење ове апликације…

  • Хоризонт2020: врсте пројеката

    Хоризонт2020: врсте пројеката

    У неколико претходних текстова посвећених програму ЕУ Хоризонт2020 смо, након одговора на питање шта је овај програм, описали његове приоритете, области од значаја за ИКТ и разлоге због којих су ИКТ приоритет програма Х2020. У овом тексту ћемо представити врсте пројеката (такозване активности) који се могу финасирати кроз позиве који се објављују у оквиру програма Х2020. Јако је битно одмах у старту појаснити за које тачно врсте пројеката можете тражити финансирање, јер свака врста програма има своје специфичне услове које ваш пројекат треба да задовољи како бисте уопште били у могућности да аплицирате за средства из овог програма.