Зависност од коцкања на Интернету

Зависност од коцкања на Интернету

Зависност од коцкања јесте поремећај који се негативно одражава на живот коцкара али и његове околине. Здравље, запошљавање, финансије и међуљудски односи су области које су најчешће угрожене услед појаве проблема са коцкањем. Зависност од коцкања је здравствени проблем који је веома често праћен коморбидитетима попут депресије и алкохолизма. Ови здравствени проблеми се преплићу и међусобно се могу погоршати – алкохолизам може погоршати проблеме са коцкањем и обрнуто зависност од коцкања може погоршати стање алкохолизама. Посебно забрињава чињеница да поједине групе као што су адолесценти имају већу тенденцију да постану зависници од коцкања у поређењу са пунолетним лицима. У Великој Британији проценат малолетника који пате од овог поремећеја је готово 5 пута већи од стопе одраслог становништва.

Правилно сагледавање и разумевање зависности од коцкања у основи би требало да почива на јасним и утемељним научним доказима. Ипак научна истраживања у домену болести зависности од коцкања немају јединствен став о овом проблему. Нехармонизованост и неслагања јесу веома очигледна. Наиме, не постоји чак ни уједначена семантичка одредница за болест зависности од коцкања. Патолошко коцкање, проблем коцкања, проблематично коцкање, зависност од коцкања, поремећај у вези са коцкањем (енг. Pathological gambling, problem gambling, problematic gambling, gambling addiction, gambling disorder) су термини који се подједнако користе у савременој литератури, науци и пракси.

Како настаје зависност од коцкања

Дескрипција настанка зависнсти од коцкања је такође комплексна. Иако су најчешће асоцијације за зависност од коцкања везане за вид коцкања у коме коцкар троши сав свој новац и имовину проводећи сате и дане коцкајући се, провокацију зависности ипак треба посматрати у ужим контекстима (ако не и у сваком појединачном случају). У својој публикацији о моделима и теоријама о зависности Европски центар за мониторинг дроге и зависности од дрога даје општи преглед теорија и модела који се односе на болести зависности. Ова публикација укључује модел о проблематичном коцкању развијеном од стране Блашћинског и Новер (енг. Blaszczynski & Nower) у оквиру интегративних модела зависности. Овај модел описује већу број фактора у процесу провокације зависности и смислено их повезује у јединствену целину. Наиме, Блашћински и Новер сматрају да повећане могућности за коцкањем представљају први корак у изазивању зависности. Коцкање ствара осећај субјективног задовољства и узбуђења које редовним понављањем иницира биохемијске процесе и креира когнитивну шему која се базира на ирационалном веровању да се може престати са коцкањем и да се нагони за коцкањем држе под контролом. Коцкање се редовно понавља и оно постаје део устаљене навике. Последњи и најочиглединији синдром зависности по овом моделу јесте такозвана “јурњава за губицима” (енг. Chasing losses). Коцкари се по свом убеђењу коцкају у недоглед не да би зарадили новац (и обогатили се) већ да поврате изгубљене улоге.

Учесталост болести зависности од коцкања

Истраживања о раширености и заступљности ове болести у општој популацији могу да буду предмет критике јер таква истраживања јесу квантитативног карактера и базирају се на репрезентативном узоруку или на доступним подацима. Подаци о заступљности зависности од коцкања у САД-у нису уједначени и показују да од 0.5% до 2% одрасле популације има проблема са коцкањем. У обављеним истраживањима од стране америчког Центра за одговорно коцкање (слободан превод од енг. National Center for Responsible Gaming) показала су да око 1% одрасле популације има проблема са коцкањем. Доступни подаци за Европу имају нижи научни квалитет те спроведене студије су показале да је заступљност овог проблема идентичан нивоу у САД-у и Канади – око 1% у просеку. Но, у појединим држава постоји већа тенденција ка коцкању те је и проценат становништва које пати од болести зависности од коцкања већи. У Естонији, Швајцерској и Финској овај проценат износи скоро 3%.

Одређивање учесталости зависности од коцкања има неколико важних функција. Поред чињенице да овај параметар показује проценат људи који пате од ове врсте поремећаја у одређеном период, у одређеној групи становништва и на одређеном простору, овај параметар може да укаже и на ефективност и ефикасност мера које се односе на контролу коцкања. Упоредне анализе могу да укажу на потребу за новим мерама, за изменама релевантних законских прописа или за бољом применом већ постојећих превентивних мера.

Како препознати зависност од коцкања

Препознавање зависности од коцкања у сваком појединачном случају захтева коришћење дијагностичких критеријума који се односе на овај здравствени проблем. Лекари примењују дијагностичке критеријуме како би одлучили да ли прегледана особа пати од одређеног здравственог проблема.

Светска здравствена организација, као специјализована организација Уједињених Нација класификује патолошко коцкање у групу поремећаја навика и нагона (енг. habits and impulse disorders). Према овој класификацији, патолошко коцкање се састоји од честих, поновљених епизода коцкања које доминирају животом појединца на штету друштвених, професионалних, материјалних и породичних вредности и обавеза. Коцкари немају контролу над својим нагонима и преокупирани су идејом и сликама које се односе на коцкање. Према инструкцијама Светске здравствене организације, здравствени поремећај везан за коцкање може да се дијагностикује препознавањем упорног поновљеног коцкања, које се наставља и често повећава упркос неповољним социјалним последицама као што су осиромашење, еродирање породичних односа, као и опште ометање приватног живота.

Неслагање у научним приступима постоје и у области класификовања зависности од коцкања, те и релевантних дијагностичких критеријума. Док Светска здравствена организација сврстава овај поремећај у поремећаје навика и нагона, Америчко удружење психијатара има другачији приступ. Наиме, њихов дијагностички и статистички приручник за поремећаје менталног здравља (енг. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) познатији под скраћеницом ДСМ као најобухватнији и најпримењенији приручник на свету из ове области, у свом петом, последњем издању сврстава патолошко коцкање у групу поремећаја насталих услед узимања супстанци (енг. Substance-related disorders). Ова категорија поремећаја обухвата различите поремећаје са промењеним понашањем и физиолошким симптомима изазваним употребом супстанци. Претходно, четврто издање ДСМ-а сврставала је патолошко коцкање у поремећаје контроле нагона. Но, једна од главних карактеристика поремећаја насталих узимањем супстанци јесу биохемијски процеси који утичу на промену неуролошког стања. Патолошко коцкање јесте специфичан поремећај јер свакако не настаје узимањем супстанци (као што је то случај са стварањем зависности од дрога), али због неуро-физиолошких промена и промена у понашању заузет је став да патолошко коцкање треба да буде сврстано у поремећаје настале узимањем супстанци, а не у поремећаје нагона.

По ДСМ-у упорно коцкање које доводи до значајног оштећења здравља указује на створено патолошко коцкање које се може препознати уколико постоје четири (или више) од наведених симптома у периоду од 12 месеци:

  • потреба за повећаним коцкањем са повећањем количине новца како би се постигло жељено узбуђење
  • јављање немира или раздражљивости при покушају да се смањи или заустави коцкање
  • безуспешни покушаји у више наврата да се контролише, смањи или заустави коцкање
  • преокупираност идејама о коцкању и активностима везаним за коцкање
  • коцкање у циљу смањења стреса
  • често врацћање коцкању у циљу надокнаде губитка („јурњава за губицима”)
  • прикривање финансијских губитака насталих коцкањем
  • угроженост или прекид приватних и емотивних веза, посла, образовања или каријере због коцкања
  • ослањање на друга лица у циљу обезбеђења новац за ублажавање финансијских губитака и дуговања насталих коцкањем

Зависност од коцкања (ни)је зависност од онлајн коцкања

У савременој науци постоје јаке тенденције ка томе да се проблеми зависности одређују у што ужем контексту. Шта више, поједини научни ставови иду толико далеко да негирају концептуализацију зависности. Иако оваква схватања могу да буду предмет критике, чињеница јесте да се коцкање састоји од великог броја игара које по својој структури јесу прилично различите. Ситуациони и структурални елементи јесу доста различити код нпр. игара на слот машинама и спортског клађења. Ишчекивање за повољан резултат на слот машини у поређењу са чекањем резултата фудбалске утакмице траје далеко краће. Самим тим и период узбуђења које настаје као последица биохемијских процеса у организму је краћи што даље утиче на доношење одлуке о поновном коцкању. Такође уживање у коцкању у социјалном окружењу великог, скупог казина може да утиче на узбуђење код једне врсте коцкара. Са друге стране, седети испред рачунара, сам у својој соби и коцкати се преко Интернета свакако ствара другачији вид задовољства. Интернет је омогућио коцкање у далеко другачијој атмосфери у поређењу са традиционалним коцкањем, али је повећао доступност коцкања. Подсећања ради, по моделу развијеном од Блашћинског и Новер видимо да је доступност коцкања иницијални елемент у развоју зависности. Пред тога, контрола понашања коцкара преко Интернета је далеко компликованија па је и дијагностификовање проблематичног понашања далеко теже. На крају, испитивања зависности од коцкања преко Интернета су још увек у фази реализације пионирских научних подухвата, а специфични стандарди дијагностификовања не постоје.

Душан Павловић, LL.M. M.Econ.

Експерт за онлајн коцкање, докторски кандидат ЛАСТ-ЈД ЕМ студија, мастер права и мастер економије

  • googleplus
  • linkedin