Zavisnost od kockanja na Internetu

Zavisnost od kockanja na Internetu

Zavisnost od kockanja jeste poremećaj koji se negativno odražava na život kockara ali i njegove okoline. Zdravlje, zapošljavanje, finansije i međuljudski odnosi su oblasti koje su najčešće ugrožene usled pojave problema sa kockanjem. Zavisnost od kockanja je zdravstveni problem koji je veoma često praćen komorbiditetima poput depresije i alkoholizma. Ovi zdravstveni problemi se prepliću i međusobno se mogu pogoršati – alkoholizam može pogoršati probleme sa kockanjem i obrnuto zavisnost od kockanja može pogoršati stanje alkoholizama. Posebno zabrinjava činjenica da pojedine grupe kao što su adolescenti imaju veću tendenciju da postanu zavisnici od kockanja u poređenju sa punoletnim licima. U Velikoj Britaniji procenat maloletnika koji pate od ovog poremećeja je gotovo 5 puta veći od stope odraslog stanovništva.

Pravilno sagledavanje i razumevanje zavisnosti od kockanja u osnovi bi trebalo da počiva na jasnim i utemeljnim naučnim dokazima. Ipak naučna istraživanja u domenu bolesti zavisnosti od kockanja nemaju jedinstven stav o ovom problemu. Neharmonizovanost i neslaganja jesu veoma očigledna. Naime, ne postoji čak ni ujednačena semantička odrednica za bolest zavisnosti od kockanja. Patološko kockanje, problem kockanja, problematično kockanje, zavisnost od kockanja, poremećaj u vezi sa kockanjem (eng. Pathological gambling, problem gambling, problematic gambling, gambling addiction, gambling disorder) su termini koji se podjednako koriste u savremenoj literaturi, nauci i praksi.

Kako nastaje zavisnost od kockanja

Deskripcija nastanka zavisnsti od kockanja je takođe kompleksna. Iako su najčešće asocijacije za zavisnost od kockanja vezane za vid kockanja u kome kockar troši sav svoj novac i imovinu provodeći sate i dane kockajući se, provokaciju zavisnosti ipak treba posmatrati u užim kontekstima (ako ne i u svakom pojedinačnom slučaju). U svojoj publikaciji o modelima i teorijama o zavisnosti Evropski centar za monitoring droge i zavisnosti od droga daje opšti pregled teorija i modela koji se odnose na bolesti zavisnosti. Ova publikacija uključuje model o problematičnom kockanju razvijenom od strane Blašćinskog i Nover (eng. Blaszczynski & Nower) u okviru integrativnih modela zavisnosti. Ovaj model opisuje veću broj faktora u procesu provokacije zavisnosti i smisleno ih povezuje u jedinstvenu celinu. Naime, Blašćinski i Nover smatraju da povećane mogućnosti za kockanjem predstavljaju prvi korak u izazivanju zavisnosti. Kockanje stvara osećaj subjektivnog zadovoljstva i uzbuđenja koje redovnim ponavljanjem inicira biohemijske procese i kreira kognitivnu šemu koja se bazira na iracionalnom verovanju da se može prestati sa kockanjem i da se nagoni za kockanjem drže pod kontrolom. Kockanje se redovno ponavlja i ono postaje deo ustaljene navike. Poslednji i najočiglediniji sindrom zavisnosti po ovom modelu jeste takozvana “jurnjava za gubicima” (eng. Chasing losses). Kockari se po svom ubeđenju kockaju u nedogled ne da bi zaradili novac (i obogatili se) već da povrate izgubljene uloge.

Učestalost bolesti zavisnosti od kockanja

Istraživanja o raširenosti i zastupljnosti ove bolesti u opštoj populaciji mogu da budu predmet kritike jer takva istraživanja jesu kvantitativnog karaktera i baziraju se na reprezentativnom uzoruku ili na dostupnim podacima. Podaci o zastupljnosti zavisnosti od kockanja u SAD-u nisu ujednačeni i pokazuju da od 0.5% do 2% odrasle populacije ima problema sa kockanjem. U obavljenim istraživanjima od strane američkog Centra za odgovorno kockanje (slobodan prevod od eng. National Center for Responsible Gaming) pokazala su da oko 1% odrasle populacije ima problema sa kockanjem. Dostupni podaci za Evropu imaju niži naučni kvalitet te sprovedene studije su pokazale da je zastupljnost ovog problema identičan nivou u SAD-u i Kanadi – oko 1% u proseku. No, u pojedinim država postoji veća tendencija ka kockanju te je i procenat stanovništva koje pati od bolesti zavisnosti od kockanja veći. U Estoniji, Švajcerskoj i Finskoj ovaj procenat iznosi skoro 3%.

Određivanje učestalosti zavisnosti od kockanja ima nekoliko važnih funkcija. Pored činjenice da ovaj parametar pokazuje procenat ljudi koji pate od ove vrste poremećaja u određenom period, u određenoj grupi stanovništva i na određenom prostoru, ovaj parametar može da ukaže i na efektivnost i efikasnost mera koje se odnose na kontrolu kockanja. Uporedne analize mogu da ukažu na potrebu za novim merama, za izmenama relevantnih zakonskih propisa ili za boljom primenom već postojećih preventivnih mera.

Kako prepoznati zavisnost od kockanja

Prepoznavanje zavisnosti od kockanja u svakom pojedinačnom slučaju zahteva korišćenje dijagnostičkih kriterijuma koji se odnose na ovaj zdravstveni problem. Lekari primenjuju dijagnostičke kriterijume kako bi odlučili da li pregledana osoba pati od određenog zdravstvenog problema.

Svetska zdravstvena organizacija, kao specijalizovana organizacija Ujedinjenih Nacija klasifikuje patološko kockanje u grupu poremećaja navika i nagona (eng. habits and impulse disorders). Prema ovoj klasifikaciji, patološko kockanje se sastoji od čestih, ponovljenih epizoda kockanja koje dominiraju životom pojedinca na štetu društvenih, profesionalnih, materijalnih i porodičnih vrednosti i obaveza. Kockari nemaju kontrolu nad svojim nagonima i preokupirani su idejom i slikama koje se odnose na kockanje. Prema instrukcijama Svetske zdravstvene organizacije, zdravstveni poremećaj vezan za kockanje može da se dijagnostikuje prepoznavanjem upornog ponovljenog kockanja, koje se nastavlja i često povećava uprkos nepovoljnim socijalnim posledicama kao što su osiromašenje, erodiranje porodičnih odnosa, kao i opšte ometanje privatnog života.

Neslaganje u naučnim pristupima postoje i u oblasti klasifikovanja zavisnosti od kockanja, te i relevantnih dijagnostičkih kriterijuma. Dok Svetska zdravstvena organizacija svrstava ovaj poremećaj u poremećaje navika i nagona, Američko udruženje psihijatara ima drugačiji pristup. Naime, njihov dijagnostički i statistički priručnik za poremećaje mentalnog zdravlja (eng. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) poznatiji pod skraćenicom DSM kao najobuhvatniji i najprimenjeniji priručnik na svetu iz ove oblasti, u svom petom, poslednjem izdanju svrstava patološko kockanje u grupu poremećaja nastalih usled uzimanja supstanci (eng. Substance-related disorders). Ova kategorija poremećaja obuhvata različite poremećaje sa promenjenim ponašanjem i fiziološkim simptomima izazvanim upotrebom supstanci. Prethodno, četvrto izdanje DSM-a svrstavala je patološko kockanje u poremećaje kontrole nagona. No, jedna od glavnih karakteristika poremećaja nastalih uzimanjem supstanci jesu biohemijski procesi koji utiču na promenu neurološkog stanja. Patološko kockanje jeste specifičan poremećaj jer svakako ne nastaje uzimanjem supstanci (kao što je to slučaj sa stvaranjem zavisnosti od droga), ali zbog neuro-fizioloških promena i promena u ponašanju zauzet je stav da patološko kockanje treba da bude svrstano u poremećaje nastale uzimanjem supstanci, a ne u poremećaje nagona.

Po DSM-u uporno kockanje koje dovodi do značajnog oštećenja zdravlja ukazuje na stvoreno patološko kockanje koje se može prepoznati ukoliko postoje četiri (ili više) od navedenih simptoma u periodu od 12 meseci:

  • potreba za povećanim kockanjem sa povećanjem količine novca kako bi se postiglo željeno uzbuđenje
  • javljanje nemira ili razdražljivosti pri pokušaju da se smanji ili zaustavi kockanje
  • bezuspešni pokušaji u više navrata da se kontroliše, smanji ili zaustavi kockanje
  • preokupiranost idejama o kockanju i aktivnostima vezanim za kockanje
  • kockanje u cilju smanjenja stresa
  • često vracćanje kockanju u cilju nadoknade gubitka („jurnjava za gubicima”)
  • prikrivanje finansijskih gubitaka nastalih kockanjem
  • ugroženost ili prekid privatnih i emotivnih veza, posla, obrazovanja ili karijere zbog kockanja
  • oslanjanje na druga lica u cilju obezbeđenja novac za ublažavanje finansijskih gubitaka i dugovanja nastalih kockanjem

Zavisnost od kockanja (ni)je zavisnost od onlajn kockanja

U savremenoj nauci postoje jake tendencije ka tome da se problemi zavisnosti određuju u što užem kontekstu. Šta više, pojedini naučni stavovi idu toliko daleko da negiraju konceptualizaciju zavisnosti. Iako ovakva shvatanja mogu da budu predmet kritike, činjenica jeste da se kockanje sastoji od velikog broja igara koje po svojoj strukturi jesu prilično različite. Situacioni i strukturalni elementi jesu dosta različiti kod npr. igara na slot mašinama i sportskog klađenja. Iščekivanje za povoljan rezultat na slot mašini u poređenju sa čekanjem rezultata fudbalske utakmice traje daleko kraće. Samim tim i period uzbuđenja koje nastaje kao posledica biohemijskih procesa u organizmu je kraći što dalje utiče na donošenje odluke o ponovnom kockanju. Takođe uživanje u kockanju u socijalnom okruženju velikog, skupog kazina može da utiče na uzbuđenje kod jedne vrste kockara. Sa druge strane, sedeti ispred računara, sam u svojoj sobi i kockati se preko Interneta svakako stvara drugačiji vid zadovoljstva. Internet je omogućio kockanje u daleko drugačijoj atmosferi u poređenju sa tradicionalnim kockanjem, ali je povećao dostupnost kockanja. Podsećanja radi, po modelu razvijenom od Blašćinskog i Nover vidimo da je dostupnost kockanja inicijalni element u razvoju zavisnosti. Pred toga, kontrola ponašanja kockara preko Interneta je daleko komplikovanija pa je i dijagnostifikovanje problematičnog ponašanja daleko teže. Na kraju, ispitivanja zavisnosti od kockanja preko Interneta su još uvek u fazi realizacije pionirskih naučnih poduhvata, a specifični standardi dijagnostifikovanja ne postoje.

Dušan Pavlović, LL.M. M.Econ.

Ekspert za onlajn kockanje, doktorski kandidat LAST-JD EM studija, master prava i master ekonomije

  • googleplus
  • linkedin