Регулисање уговора с операторима

Заштита права корисника електронских комуникација: предуговорна фаза

Адвокатски приправник у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, са праксом у областима права телекомуникација, медијског права, права оглашавања и права конкуренције.

Серија текстова о заштити права корисника електронских комуникација у Србији обухвата:

Регулисање уговора с операторима

Закон о електронским комуникацијама (у даљем тексту: ЗЕМ) дефинише оператора као лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација. Оваква дефиниција не оставља недоумица.

Са друге стране, ЗЕМ познаје и дефинише појмове корисник, крајњи корисник, потрошач и претплатник, и то тако што је

  • корисник дефинисан као физичко или правно лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу;
  • крајњи корисник је дефинисан као корисник који не обавља делатност електронских комуникација;
  • потрошач као физичко лице које користи или захтева јавно доступну електронску комуникациону услугу за личне потребе, које се претежно не односе на обављање пословне делатности, професије или заната; а
  • претплатник је дефинисан као физичко или правно лице које је закључило уговор са оператором јавно доступних електронских комуникационих услуга о пружању тих услуга.

Претходно наведене појмове је српски законодавац, уз одређена одступања, преузео из Директиве 2002/21/ЕЗ о правном оквиру (Directive 2002/21/EC of the European Parliament and of the Council of 7 March 2002 on a common regulatory framework for electronic communications networks and services ”Framework Directive”), OJ L 108, 24.4.2002).

На основу претходних дефиниција, може се закључити да појам корисник представља најшири појам који обухвата и крајње кориснике и потрошаче и претплатнике, али и нпр. учеснике на велепродајном тржишту услуга електронских комуникација, који и сами обављају делатност електронских комуникација. Такође, може се закључити да појам потрошач служи да дефинише корисника који је физичко лице и који услугу користи за личне потребе, уз прилично нејасну ограду да се те личне потребе претежно не односе на обављање пословне делатности, професије или заната; док је крајњи корисник дефинисан нешто шире, па се може закључити да он може да буде и правно и физичко лице које може користити услугу осим за личне потребе, и за обављање пословне делатности, с тим да то не сме бити делатност електронских комуникација. На крају, тумачењем се може извести закључак да појам претплатник треба да означи корисника, крајњег корисника, односно потрошача који је са оператором закључио уговор о пружању јавно доступних електронских комуникационих услуга.

Предуговорна фаза: обавештавање о условима уговора и ценама услуга

Законодавац се одлучио да интервенише и у фази која претходи самом закључењу уговора, па тако чланом 106. ЗЕК прописује да је оператор дужан да своју услугу понуди на начин који потрошаче јасно и недвосмислено обавештава о условима закључења уговора, а нарочито о обавезним елементима уговора о којима ће у наредном тексту бити речи. Овде треба напоменути да није у потпуности јасно зашто се законодавац одлучио да оваквом формулацијом пружи заштиту само потрошачима, а не и свим корисницима електронских комуникација. Да се вероватно ради о пропусту, а не о намери, указује и то што је Правилником о општим условима за обављање делатности електронских комуникација по режиму општег овлашћења, термин потрошач замењен термином корисник, па се тако овај по свему судећи пропуст законодавца неутралише проширивањем обавезе оператора на све кориснике, истина на један формално-правно крајње упитан начин – подзаконским актом.

Такође, истим чланом, прописано је и да је оператор дужан да услове уговора и ценовник учини јавно доступним на погодан начин, а такође је прописан и обавезан садржај ценовника услуга. Па тако, у зависности од понуђених врста услуга, ценовник треба да садржи:

  • висину једнократне накнаде за прикључење,
  • висину месечне накнаде за приступ електронској комуникационој мрежи или услузи,
  • обрачунску јединицу и тарифни интервал,
  • опис посебних услова за приступ заштићеним садржајима или услугама са додатом вредношћу,
  • обавештење о трошковима одржавања и доступним пакетима услуга,
  • обавештење о попустима, као и
  • друге одредбе специфичне за одређену услугу.