Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Radna grupa za izradu nacrta

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Radna grupa za izradu nacrta

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Službeni glasnik RS, br. 97/08, 104/09 – dr. zakon, 68/12 – US i 107/12) usvojen je krajem 2008. godine, a počeo je sa primenom 1. januara 2009. godine.

Od početka primene Zakon je prema izveštajima Evropske komisije o napretku Republike Srbije ocenjivan kao delimično usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti.

Prema Godišnjem izveštaju o napretku koji redovno objavljuje Kancelrija za evropske integracije Vlade Srbije: “Potrebno je usvojiti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti da bi se obezbedila potpuna usklađenost sa standardima EU.”

Neophodnost izmena Zakona

Sa stanovišta unutrašnjeg prava, postojeći pravni okvir zaštite podataka o ličnosti ne može adekvatno da obezbedi nesmetano ostvarivanje prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti u svim oblastima, zbog čega je bilo neophodno izvršiti izmene i dopune normativnog okvira u ovoj oblasti.

Radi omogućavanja adekvatne zaštite usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odlučeno je da se izradi nov zakon imajući u vidu da izmene obuhvataju preko 50% postojećeg zakona. U tom cilju, Ministarstvo pravde je 2013. godine oformilo Radnu grupu za izradu teksta Nacrta Zakona koju čine predstavnici više relevantnih ustanova (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde i drugi). Intenzivan rad na izradi Nacrta Zakona nastavljen je u maju 2015. godine.

Kao osnovu za izradu novog Zakona, Radna grupa je imala

  • pravne tekovine Evropske unije,
  • Model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sačinjen od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti
  • tabele usklađenosti sačinjene u okviru projekta Policy and Legal Advice Centre-PLACTehnička pomoć u oblasti zaštite podataka o ličnosti“. (aktivnost 3.11.1.1. Akcionog plana za Poglavlje 23).

Metodologija izrade Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Radna grupa se u periodu od maja do oktobra sastajala dva puta sedmično, a sastanci su trajali najmanje tri časa. Radna grupa je kao osnovu za izradu Nacrta Zakona uzela je Model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je izradio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije.

Potom, članovi Radne grupe bi član po član Modela Zakona analizirali (poredili sa postojećim Zakonom, Direktivom 95/46EZ od 24.10.1995 i drugim izvorima) i u tekst Modela unosili sve izmene, dopune, brisanja i unošenja drugog teksta.

U toku analize Modela i izrade Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Radna grupa je uzimala u obzir i preporuke eksperta sačinjene u okviru tabela usklađenosti PLAC projekta u kojima je navedeno šta i u kom pravcu konkretno izmeniti u Zakonu, ali i u kom opštem pravcu da bude usmeren novi Zakon.

U toku analize se za svaki član Modela Zakona, razvija diskusija da li preuzeti ponuđeno Poverenikovo rešenje iz Modela ili odredbu iz svakog člana Modela Zakona uskladiti sa Direktivom 95/46 EZ na drugačiji način.

Tokom diskusije članovi Radne grupe na osnovu dosadašnje prakse iznose primere koji se odnose na primenu konkretnog člana Zakona. Razmatraju se potencijalni problemi u primeni Zakona ili se kroz hipotetičke situacije kao što su otvaranje računa u banci itd. razmatraju efekti ponuđenih rešenja.

Isto tako, u obzir se uzimaju konkurentni predlozi za formulaciju određenog člana Zakona, koji dolaze od Poverenika, ili iz same Radne grupe. Na primer, može biti reči o praktičnoj primeni konkretnog rešenja u smislu veće usaglašenosti sa Direktivom 95/46EZ ili u smislu efikasnije primene Zakona u interesu građana i organizacija. Pri tom se izbegava stvaranje nepotrebnih birokratskih poslova.

Uloga Direktive 95/46EZ i Predloga Uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti

Sve vreme diskusije čita se i tumači Direktiva 95/46 EZ (uzima se u obzir i Predlog Uredbe EU o zaštiti podataka o ličnosti iz 2012. godine) i svaki novi predlog člana Radne grupe se poredi sa konkretnom odredbom Direktive 95/46EZ koja uređuje konkretno pitanje te se, po njegovom prihvatanju, saobražava u skladu sa Direktivom.

Odredba u Nacrtu se zatim formuliše u skladu sa pravilima srpske nomotehnike tj. Nacrt se ne izrađuje tako što se Direktiva samo prevodi na srpski jezik već se rešenje koje se preuzima iz Direktive formuliše na način koji je ustaljen u pisanju zakona u srpskoj nomotehnici. Dakle, rešenje iz Direktive 95/46 se preuzima po svojoj suštini a formuliše na način koji je svojstven pisanju srpskih zakona.

To takođe znači da se i rešenja predložena u Poverenikovom Modelu ne preuzimaju automatski u Nacrt Zakona, već se uzima Direktiva 95/46EZ, kao izvor i autoritet za Nacrt Zakona, ali se uzima u obzir i uređenje konkretnog pitanja u drugim zemljama. Na primer, Model Zakona uređuje i posebne vidove obrade podataka-biometrija, video nadzor, neposredno oglašavanje, obrada JMBG na internetu i upotreba ličnih identifikacionih dokumenata, dok Nacrt Zakona predviđa da se posebnim zakonom uređuju pojedina pitanja obrade koja se vrši u svrhu video-nadzora, direktnog oglašavanja, pružanja zdravstvenih, odnosno finansijskih usluga, ili drugu svrhu određenu zakonom.

Nova rešenja

Radna grupa takođe u Nacrt zakona unosi i neka rešenja koja idu dalje od Direktive 95/46EZ tj. nisu predviđena Direktivom ali predstavljaju specifičnost srpskog pravnog poretka ili su se pokazala u dosadašnjoj praksi kao dobro i korisno rešenje.

Dakle, u tom konkretnom slučaju preuzimaju se rešenja Direktive ali se u okviru istog člana dodaje i rešenje koje je „plus“ i koje nikako ne protivreči Direktivi, već predstavlja uređenje dodatne situacije (nepredviđene Direktivom) koja se javlja u praksi srpskih državnih organa ili privatnih organizacija i čije bi regulisanje bilo značajno regulisati zbog njihove učestalosti (npr. član 12. stav 1. tačka 2a važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili Obrada podataka o umrlom licu u Nacrtu Zakona).

Usaglašavanje mišljenja članova Radne grupe

Često bi se dešavalo da se isti član prepravlja više puta jer Radna grupa ima više članova, te po proteku nekoliko dana i po ponovljenom čitanju kod kuće, neko predloži formulaciju koja bi jasnije i efektnije zvučala.

Naravno, sporovi o materijalnim pitanjima, pogotovo tamo gde dolazi do izmena u ovlašćenjima organizacija se dešavaju. Oni se razrešavaju tako što obaveza usklađivanja sa Direktivom 95/46EZ preteže nad partikularnim interesima pojedinih ustanova, ali i uprkos tome rasprave i sporenja su sastavni deo rada Radne grupe (nekada su samo u pitanju nadgornjavanje i surevnjivost među institucijama).

Odluke o prihvatanju nekog predloga odredbe se donose većinskom saglasnošću ali članovi sa većim autoritetom u ovoj oblasti značajno doprinose da se neki predlog odredbe unese u Nacrt (npr. ako je član Radne grupe univerzitetski profesor ili ako je zaposlen u instituciji kojoj je zaštita podataka o ličnosti sastavni deo njene delatnosti, što međutim, može da doprinese i tome da neki članovi budu pasivniji u radu i da „teret“ izrade Nacrta „prenesu“ na članove koji su aktivniji i sa većim autoritetom).

Po izradi Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ekspert iz EU sproveo je analizu Nacrta u pogledu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU i dao svoj sud, komentare i sugestije u tom pogledu. Na Nacrt su u toku javne rasprave, komentare uputile brojne organizacije. Najznačajniji komentari su prihvaćeni a Nacrt u skladu sa njima izmenjen.

Milorad Debeljački

Sekretar Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pri Ministarstvu pravde Republike Srbije. Konsultant Multi Donor Trust Fund-a. Master prava.

  • linkedin

4 Comments

  1. „Na Nacrt su u toku javne rasprave, komentare uputile brojne organizacije. Najznačajniji komentari su prihvaćeni a Nacrt u skladu sa njima izmenjen.“

    Gde možemo pronaći novu, izmenjenu verziju Nacrta?

    Hvala,
    Uroš

    • Tekst Nacrta se nalazi i dalje u fazi izmena, a kada se ta faza završi, u dogledno vreme, biće postavljen na sajt Ministarstva pravde. Do tad, radne verzije se ne objavljuju, već samo finalne.

  2. Pingback: Uredba Evropske Unije o zaštiti podataka o ličnosti | PravoIKT

Comments are closed.