Закон о заштити података о личности: Радна група за израду нацрта

Закон о заштити података о личности: Радна група за израду нацрта

Закон о заштити података о личности

Закон о заштити података о личности (Службени гласник РС, бр. 97/08, 104/09 – др. закон, 68/12 – УС и 107/12) усвојен је крајем 2008. године, а почео је са применом 1. јануара 2009. године.

Од почетка примене Закон је према извештајима Европске комисије о напретку Републике Србије оцењиван као делимично усклађен са релевантним прописима Европске уније у овој области.

Према Годишњем извештају о напретку који редовно објављује Канцелрија за европске интеграције Владе Србије: “Потребно је усвојити нови закон о заштити података о личности да би се обезбедила потпуна усклађеност са стандардима ЕУ.”

Неопходност измена Закона

Са становишта унутрашњег права, постојећи правни оквир заштите података о личности не може адекватно да обезбеди несметано остваривање права на приватност и заштиту података о личности у свим областима, због чега је било неопходно извршити измене и допуне нормативног оквира у овој области.

Ради омогућавања адекватне заштите усклађивања са правним тековинама Европске уније, одлучено је да се изради нов закон имајући у виду да измене обухватају преко 50% постојећег закона. У том циљу, Министарство правде је 2013. године оформило Радну групу за израду текста Нацрта Закона коју чине представници више релевантних установа (Министарство унутрашњих послова, Министарство одбране, Министарство правде и други). Интензиван рад на изради Нацрта Закона настављен је у мају 2015. године.

Као основу за израду новог Закона, Радна група је имала

  • правне тековине Европске уније,
  • Модел Закона о заштити података о личности сачињен од стране Повереника за информације од јавног значаја и заштите података о личности
  • табеле усклађености сачињене у оквиру пројекта Policy and Legal Advice Centre-PLACТехничка помоћ у области заштите података о личности“. (активност 3.11.1.1. Акционог плана за Поглавље 23).

Методологија израде Нацрта закона о заштити података о личности

Радна група се у периоду од маја до октобра састајала два пута седмично, а састанци су трајали најмање три часа. Радна група је као основу за израду Нацрта Закона узела је Модел Закона о заштити података о личности који је израдио Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије.

Потом, чланови Радне групе би члан по члан Модела Закона анализирали (поредили са постојећим Законом, Директивом 95/46ЕЗ од 24.10.1995 и другим изворима) и у текст Модела уносили све измене, допуне, брисања и уношења другог текста.

У току анализе Модела и израде Нацрта Закона о заштити података о личности, Радна група је узимала у обзир и препоруке експерта сачињене у оквиру табела усклађености PLAC пројекта у којима је наведено шта и у ком правцу конкретно изменити у Закону, али и у ком општем правцу да буде усмерен нови Закон.

У току анализе се за сваки члан Модела Закона, развија дискусија да ли преузети понуђено Поверениково решење из Модела или одредбу из сваког члана Модела Закона ускладити са Директивом 95/46 ЕЗ на другачији начин.

Током дискусије чланови Радне групе на основу досадашње праксе износе примере који се односе на примену конкретног члана Закона. Разматрају се потенцијални проблеми у примени Закона или се кроз хипотетичке ситуације као што су отварање рачуна у банци итд. разматрају ефекти понуђених решења.

Исто тако, у обзир се узимају конкурентни предлози за формулацију одређеног члана Закона, који долазе од Повереника, или из саме Радне групе. На пример, може бити речи о практичној примени конкретног решења у смислу веће усаглашености са Директивом 95/46ЕЗ или у смислу ефикасније примене Закона у интересу грађана и организација. При том се избегава стварање непотребних бирократских послова.

Улога Директивe 95/46ЕЗ и Предлога Уредбе ЕУ о заштити података о личности

Све време дискусије чита се и тумачи Директива 95/46 ЕЗ (узима се у обзир и Предлог Уредбе ЕУ о заштити података о личности из 2012. године) и сваки нови предлог члана Радне групе се пореди са конкретном одредбом Директиве 95/46ЕЗ која уређује конкретно питање те се, по његовом прихватању, саображава у складу са Директивом.

Одредба у Нацрту се затим формулише у складу са правилима српске номотехнике тј. Нацрт се не израђује тако што се Директива само преводи на српски језик већ се решење које се преузима из Директиве формулише на начин који је устаљен у писању закона у српској номотехници. Дакле, решење из Директиве 95/46 се преузима по својој суштини а формулише на начин који је својствен писању српских закона.

То такође значи да се и решења предложена у Поверениковом Моделу не преузимају аутоматски у Нацрт Закона, већ се узима Директива 95/46ЕЗ, као извор и ауторитет за Нацрт Закона, али се узима у обзир и уређење конкретног питања у другим земљама. На пример, Модел Закона уређује и посебне видове обраде података-биометрија, видео надзор, непосредно оглашавање, обрада ЈМБГ на интернету и употреба личних идентификационих докумената, док Нацрт Закона предвиђа да се посебним законом уређују поједина питања обраде која се врши у сврху видео-надзора, директног оглашавања, пружања здравствених, односно финансијских услуга, или другу сврху одређену законом.

Нова решења

Радна група такође у Нацрт закона уноси и нека решења која иду даље од Директиве 95/46ЕЗ тј. нису предвиђена Директивом али представљају специфичност српског правног поретка или су се показала у досадашњој пракси као добро и корисно решење.

Дакле, у том конкретном случају преузимају се решења Директиве али се у оквиру истог члана додаје и решење које је „плус“ и које никако не противречи Директиви, већ представља уређење додатне ситуације (непредвиђене Директивом) која се јавља у пракси српских државних органа или приватних организација и чије би регулисање било значајно регулисати због њихове учесталости (нпр. члан 12. став 1. тачка 2а важећег Закона о заштити података о личности или Обрада података о умрлом лицу у Нацрту Закона).

Усаглашавање мишљења чланова Радне групе

Често би се дешавало да се исти члан преправља више пута јер Радна група има више чланова, те по протеку неколико дана и по поновљеном читању код куће, неко предложи формулацију која би јасније и ефектније звучала.

Наравно, спорови о материјалним питањима, поготово тамо где долази до измена у овлашћењима организација се дешавају. Они се разрешавају тако што обавеза усклађивања са Директивом 95/46ЕЗ претеже над партикуларним интересима појединих установа, али и упркос томе расправе и спорења су саставни део рада Радне групе (некада су само у питању надгорњавање и суревњивост међу институцијама).

Одлуке о прихватању неког предлога одредбе се доносе већинском сагласношћу али чланови са већим ауторитетом у овој области значајно доприносе да се неки предлог одредбе унесе у Нацрт (нпр. ако је члан Радне групе универзитетски професор или ако је запослен у институцији којој је заштита података о личности саставни део њене делатности, што међутим, може да допринесе и томе да неки чланови буду пасивнији у раду и да „терет“ израде Нацрта „пренесу“ на чланове који су активнији и са већим ауторитетом).

По изради Нацрта Закона о заштити података о личности, експерт из ЕУ спровео је анализу Нацрта у погледу усклађености са правним тековинама ЕУ и дао свој суд, коментаре и сугестије у том погледу. На Нацрт су у току јавне расправе, коментаре упутиле бројне организације. Најзначајнији коментари су прихваћени а Нацрт у складу са њима измењен.

Милорад Дебељачки

Секретар Радне групе за израду Нацрта Закона о заштити података о личности при Министарству правде Републике Србије. Консултант Multi Donor Trust Fund-а. Мастер права.

  • linkedin

4 Comments

  1. „Na Nacrt su u toku javne rasprave, komentare uputile brojne organizacije. Najznačajniji komentari su prihvaćeni a Nacrt u skladu sa njima izmenjen.“

    Где можемо пронаћи нову, измењену верзију Нацрта?

    Хвала,
    Урош

    • Tekst Nacrta se nalazi i dalje u fazi izmena, a kada se ta faza završi, u dogledno vreme, biće postavljen na sajt Ministarstva pravde. Do tad, radne verzije se ne objavljuju, već samo finalne.

  2. Pingback: Uredba Evropske Unije o zaštiti podataka o ličnosti | PravoIKT

Comments are closed.