Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal: definicija

Visokotehnološki kriminal je vrsta kriminala kod kojeg su informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) objekat krivičnog dela ili sredstvo izvršenja krivičnog dela.

Ta vrsta kriminala je u rapidnom porastu, a prema skorijim istraživanjima šteta od napada na globalnom nivou iznosi više od 400 milijardi dolara. Zbog toga je u zakonodavstvima zemalja širom sveta, pa i u Srbiji bilo neophodno inkriminisati napade na IKT, odnosno napade gde se IKT koriste kao sredstvo izvršenja krivičnog dela. Isto tako, bilo je neophodno uspostaviti specijalizovane organizacione jedinice u državnim i međunarodnim organima koje bi učestvovale u istražnom postupku, procesuiranju i suđenju za ova krivična dela.

Visokotehnološki kriminal: Savet Evrope i EU

Republika Srbija potpisnik je Budimpeštanske konvencije o visokotehnološkom kriminalu, koja je usvojena od strane Saveta Evrope, kao i Dodatnog protokola uz Konvenciju koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskog sistema.

Konvencija predstavlja prvi međunarodni sporazum o visokotehnološkim kriminalu koji je zaključen u cilju usklađivanja nacionalnih prava, unapređenja istražnih metoda i saradnje među državama. Konvencija obavezuje potpisnice da u svom zakonodavstvu uvede krivična dela koja se odnose na visokotehnološki kriminal koji obuhvata povrede autorskih prava, računarske prevare, dečju pornografiju, govor mržnje, kao i ugrožavanje mrežne bezbednosti. Konvencija se u velikoj meri oslanja na sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava u oblasti IKT.

U pogledu procesnog prava, Konvencija obavezuje države članice da preduzmu zakonodavne i druge mere kako bi se omogućila hitna zaštita računarskih podataka u cilju istrage, omoguće pretraživanje i zaplenu računarskih podataka, prikupljanje podataka o saobraćaju u realnom vremenu i presretanje podataka. Takođe, obavezuju se potpisnice da među svojim institucijama odrede mesto za kontakt, koje je dostupno 24 sata, 7 dana u nedelji, da bi se omogućilo pružanje trenutne pomoći istragama ili postupcima u vezi sa krivičnim delima ili radi prikupljanja dokaza u elektronskom obliku.

Evropska komisija donela je 2013. godine Direktivu o napadima na informacione sisteme kojom se od država članica traži da predvide u svojim zakonodavstvima krivična dela protiv IKT sistema, propišu kazne u određenom rasponu, odrede krivičnu odgovornost pravnih lica i omoguće razmenu informacija. Isto tako, u EU je usvojena Stragegija sajber bezbednosti, a u izradi je i Direktiva o mrežnoj i informacionoj bezbednosti.

Visokotehnološki kriminal u Srbiji

Kada je domaće zakonodavstvo u pitanju, Krivični zakonik Republike Srbije sadrži posebnu glavu o krivičnim delima protiv bezbednosti računarskih podataka. To su:

  • Oštećenje računarskih podataka i programa (član 298.)
  • Računarska sabotaža (član 299.)
  • Pravljenje i unošenje računarskih virusa (član 300.)
  • Računarska prevara (član 301.)
  • Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (član 302.)
  • Sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (član 303.)
  • Neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže (član 304.)
  • Pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka (član 304a).

Krivični zakonik Srbije predviđa da su kažnjiva i druga krivična dela koja se mogu podvesti pod visokotehnološki kriminal. To su krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Tu spadaju i krivična dela gde se računari i računarske mreže javljaju kao sredstvo izvršenja krivičnih dela prevare, kod zloupotreba platnih kartica na Internetu, zloupotreba u oblasti elektronske trgovine i bankarstva, seksualno zlostavljanje dece na Internetu, govora mržnje na Internetu (širenje nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti i sl).

U ovu kategoriju spadaju i krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati krivičnim delima visokotehnološkog kriminala.

Usled specifičnosti materije, i značajnog povećanja obima ovih krivičnih dela, neophodno je bilo obrazovati posebne jedinice u tužilaštvu i policiji zadužene za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Radi procesuiranja ovih krivičnih dela, u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu formirano je Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal, dok je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova obrazovano Odeljenje za visokotehnološki kriminal, čime je unapređen institucionalni okvir u ovoj oblasti.

Milan Vojvodić

Diplomirani pravnik sa fokusom na informacionu bezbednost. Radi u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor za informaciono društvo. Bio član delegacije R. Srbije na skriningu u okviru PG 10 - Informaciono društvo i mediji.