Стефан Лакићевић
Мастер права интелектуалне својине. Адвокат усмерен на право информационих технологија, право конкуренције, право професионалног спорта, право индустрије забаве.
Индустрија видео игара је једна од најдинамичнијих и најбрже растућих у ИТ сектору, чијем расту доприноси и усвајање и ширење нових технологија, које од сваког мобилног телефона или таблета стварају платформу за играње. Приходи који се остварују у оквиру ове индустрије су заиста импресивни, а са поносом можемо рећи и да су компаније са наших простора присутне на светском тржишту. Било како било, стварање и производња видео игре је блиско повезана са читавим низом правних компоненти, па ћемо овде изложити неке правне аспекте ове индустрије – питање ауторског права, права жига и права на лик. Може се рећи да ће ово бити кратак преглед битнијих питања из ове области.
Ауторско право
Пре свега, српским Законом о ауторском и сродним правима изричито је одређено да се рачунарски програм сматра писаним ауторским делом. Дакле, за разлику од нпр. патената, који се стичу после одговарајућег поступка, ауторско право над рачунарским програмом настаје самим стварањем истог. Поред тога, видео игрица има читав низ елемената који су предмет ауторскоправне заштите. Тако на пример, ако се видео игрица базира на ауторском делу, потребно је прибавити дозволу за прилагођавање оригиналног дела будућем делу.
Споменућемо један општепознати пример: да би био у могућности да сними трилогију ,,Господар Прстенова “, Питер Џексон је морао прибавити лиценцу од компаније ,,Сол Зејнц компани “ (енг. ,,Saul Zaentz Company “ ), која је титулар одређених ауторскоправних овлашћења која се тичу чувене књиге Џ.Р.Р. Толкина. Са друге стране, да би EA Sports произвела игру ,,Бетл фор мидл ерт” (енг. ,,Battle for Middle Earth “ ) која се базира на Џексоновој трилогији, морала је добити лиценцу од Џексона. Ситуација може бити и обратна: филм ,,Макс Пејн “ (енг. ,,Max Payne “ ) се базира на чувеној third person shooter игри, а филм ,,Варкрафт “ (енг. ,,Warcraft “ ) на легендарном серијалу компаније ,, Близард Ент. “ (енг. ,,Blizzard Ent. “ )
Даље, видео игре имају и друге елементе који су предмет ауторскоправне заштите. Споменућемо најпре музику која поприма све озбиљнију улогу у овој области. Музика у видео игрицама је прешла дуг пут од простих генеричких звукова до ангажовања читавих оркестара. Занимљиву музичку позадину има и једна од најпродаванијих видео игара свих времена, ,,ГТА 5 “ (енг. ,, GTA 5 “ ), која садржи 18 посебних радио станица са 240 лиценцираних песама из читавог низа музичких праваца. Било како било, на правну компоненту музике морамо обраћати пажњу, јер су титулари ти који нам дају дозволу за бележење, умножавање и стављање примерака у промет, али и интерактивно чињење доступним, а морална права никако не би требало потценити. Иста је ситуација са гласовима интерпретатора и свим другим звуцима.
Ликови су такође предмет ауторскоправне заштите: сви ликови из цртаних филмова, стрипова, ликови специјално креирани за видео игре, као и фотографије итд.
Право жига
Наравно, назив компаније, лого, наслов и поднаслов игре требало би да буду адекватно заштићени. Скренули бисмо пажњу на то да су видео игре својим комерцијалним успесима утрле пут ка другим тржиштима, тако да компаније теже да заштите своје ознаке у читавом низу роба и услуга. Тако на пример, ако погледамо податке о регистрованом жигу за ознаку ,, Врлд оф варкрафт лигион ( ,,Близард Ентертејмент, Инц. “ ) “ (енг. ,,WORLD OF WARCRAFT LEGION ( ,,Blizzard Entertainment, Inc. “ ) “приметићемо да је ознака заштићена и у погледу класе 16 Ничанске класификације, тачније штампаних ствари, будући да се назив WARCRAFT користи и за обележавање стрипова, бојанки, налепница, свески, постера, календара фотографија и каталога. Поред поменуте, класе 9 и 41 се односе на рачунарски софтвер, компакт дискове, ДВД и друге дигиталне носаче података, као и на услуге разоноде.
извор слике: https://euipo.europa.eu/ohimportal/en/
Правни статус виртуелних ликова и предмета
Иако се ово питање може сматрати небитним, тржиште овом ,,робом “ је глобално. За слабије информисане, ликови су познати и као аватари, односно виртуелне личности које имају одређене карактеристике и виртуелну опрему (мач, штит, напитак, итд.) који се купују у виртуелним световима, али за реалан новац. Многа питања из овог домена остају непознаница, јер закони не могу пратити темпо развоја светске индустрије видео игра.
Прво питање је ко је аутор ликова. Прва теза почива на лиценцирању и такозваним end user license agreements (EULAs). Ово су класични адхезиони уговори (уговори у којима је понудилац унапред презентирао формулар уговора са унетом садржином – понуђеноме, тако да понуђени може само да прихвати или не прихвати уговор) које потенцијални играч мора прихватити пре него што инсталира игру. Према овим споразумима, аутор видео игре је и аутор аватара, као и свих виртуелних предмета у игри. Ако је аутор игре и аутор аватара, отвара се питање повреде ауторских права када је продаја ликова у питању. Наиме, свуда у свету, укључујући и Србију, играчи развијају своје ликове (такозване хероје) којима подижу ,,искуство “ да би их у једном тренутку продали за адекватну цену. У питању је често проста ,,шифра за новац “ продаја. Друга теза почива на коауторству, а према трећем схватању аутор лика је играч.
Што се предмета тиче истакли бисмо ,,голд фарминг“ (енг. ,,gold farming “), феномен који је у виртуелни свет пренео неједнакости нашег света. Ово је појава приликом које играч прикупља ресурсе из виртуелног света (најчешће злато, али и дрво, нафту или слично) да бих их продавао за прави новац. Пракса је била најзаступљенија у земљама у развоју у којима се на стотине хиљада играча de facto бавило овом активношћу као видом занимања, да би играчи из богатијег дела планете плаћали за виртуелне ресурсе. Произвођачи видео игара су ову активност забрањивали путем EULA споразума, а у међувремену су нађени и начини спречавања фарминга путем посебних система у оквиру самих игара на основу кога се за прави новац купују предмети.
Употреба имена и лика личности из реалног у виртуелном свету
Иако у питању није интелектуална својина, ово питање је изузетно битно из маркетиншких разлога. Наиме, читаоцима је вероватно познато да многе игрице у називу имају имена појединих спортиста, глумаца и сличних личности, као и да ,,праве “личности можемо наћи у видео игрицама. То су превасходно спортске игрице које се односе на фудбал, кошарку, голф, тенис. Будући да играч генеричког имена и изгледа и прави играч, легенда свог спорта, не праве исти ефекат код потрошача, јасно је да се пристанак за употребу имена и лика мора прибавити. На пример, најбољи кошаркаш свих времена, Мајкл Џордан има поприлично занимљиву виртуелну каријеру. Он је 1992. године одбио да потпише НБА колективни уговор о лиценцирању и од тада је самостално одлучивао о свом ,,ангажману “ у виртуелном свету. Серијал NBA Live је услед тога имао играча ,, Ростер Плејер 89 “ (,,Roster Player 89 “) који је имао одређене сличности са Џорданом, укључујући и кошаркашке вештине, али не више од тога. Игрица ,, Спејс џем “( ,,Space Jam “ ), базирана на блокбастеру истог назива је, са друге стране, садржала Џордана који је заједно са цртаним ликовима ,, Луни Тунс” (,,Looney Tunes “) играо кошарку против злих ванземаљаца из друге галаксије.
У овом тексту изложили смо питања значајна за производњу видео игара у нади да ћемо тиме помоћи како правним професионалцима, тако и нашим произвођачима видео игара који су активни у свим данашњим жанровима.