Верификација година старости: пример онлајн коцкања

Верификација година старости

На Интернету постоји огромна понуда услуга и производа који могу да изазову штетне последице за одређене категорије потрошача. Без обзира на различита научна разматрања у којој мери поједини прозводи и услуге нарушавају здравље појединих категорија потенцијалних потрошача, закони у области заштите потрошача најчешће забрањују малолетним лицима да купују одређене врсте роба и услуга.

Савремени живот деце у многим аспектима је изложен утицајима са Интернета. Комуникација, стицање пријатеља, забава и играње, као и изражавање сопствене личности малолетника одвија се у великој мери посредством нових технологија и медија. Истраживања обављена од стране Лондонске школе за економију и политичке науке су показала да готово трећина деце у Великој Британији узраста од 3 до 4 године имају контакт са Интернетом, док исту врсту искуства има готово 87% деце узраста од 5 до 7 година. Спроведена истраживања на нивоу Европе показала су да 60% деце узрасата од 9 до 16 година свакодневно приступају Интернету проводећи до сат и по времена на мрежи, док популација узрасата од 15 до 16 година проводи готово три сата дневно на Интернету. Статистика подупире тврдње да деца проводе доста времена на Интернету и да су изложена како погодностима, тако и ризицима које Интернет носи са собом.

У ситуацијама у којима се куповина производа или услуга може реализовати само са лицима која су пунолетна, процес верификације година старости купца се намеће као неопходан. Чини се да такав процес није захтеван у свакодневној трговини која се одвија ван Интернета. Особље које продаје производ или услугу која не би требала да буде доступна малолетним лицима, мора да буде способно да препозна потенцијалног малолетног купца и да затражи неки од идентификационих докумената како би се уверио/ла у старост купца. У оваквим ситуацијама, верификација старости купца врши се онда када постоји сумња да је купац малолетан. Но, када је у питању трговина преко Интернета услугама и робама које су забрањене малолетним лицима ситуација је далеко другачија.

Верификација година старости: традиционални проблеми

У периоду до 2010. године већи број студија указао је на неадекватне механизме верификације година старости лица на Интернету. У студији коју је спровео Беркман центар за друштво и Интернет током 2008. године дошло се до закључка да не постоје поуздане технологије које могу ефективно да заштите малолетнике на Интернету. Но, ова студија је обухватала читав спектар ризика са којим могу да се малолетници суоче. Годину дана касније професор Маlcom Sparrow са Универзитета Хардвард у студији о потенцијалу ефективнијег регулисања онлајн коцкања разматрао је начине којима се верификује старост потенцијалних коцкара. Позивајући се на претходно спроведене студије, професор Sparrow закључује да велики број сајтова за онлајн коцкање заправо и не врши верификацију старости коцкара или врши неадекватно.

У одређеним случајевима током процеса регистрације, будући коцкар треба само да штиклира бокс којим потврђује да има довољно година за коцкање како је законом прописано. Један број пружаоца услуга онлајн коцкања, тражио је увид у детаље са кредитне картице коцкара у циљу верификације година старости. Проблем код овог решења јесте тај што су у САД-у забележени случајеви да лица старости од 13 година имају кредитне картице на своје име. Шта више, у Великој Британији је забележен случај да је девојчица од 16 година имала приступ ка 37 сајтова за онлајн коцкање и то уз помоћ кредитне картице издате на њено име. Поред претходних решења, било је случајева коришћења екстерних великих база података приватних компанија које су садржале информације о старости грађана.

Због великих проблема везаних за поуздану верификацију година старости корисника услуга онлајн коцкања Комисија за коцкање Велике Британије је 2008. године је обавезала пружаоце услуга онлајн коцкања да оспособе особље које ће да врши проверу старости потенцијалних коцкара. Од тада, доминантни модел верификације година старости јесте слање копије неког од личних докумената путем мејла или факсом. Но, овај начин верификације јесте спор и захтева одређени временски период. У Великој Британији тај период је ограничен на 72 часа. У том периоду лице чији се идентификациони документ проверава може да се коцка преко привременог налога. У случају да се верификација не обави, налог се суспендује и средства на рачуну се замрзавају. Занимљив је пример Северне Аустралије у којој су принципи верификације скоро идентични британским, но период за верификацију је невероватно дугачак – 90 дана. Ипак, ако коцкар жели да повуче средстава са рачуна он мора непосредно после захтева за повлачење новца да покрене процес за верификацију старости, иако рок од 90 дана није истекао. У суштини овакав приступ омогућава малолетницима готово 3 месеца коцкања, али без могућности повлаћења средстава.

Верификација година старости: нова искуства

Последњих година верификација година старости купаца дошла је у фокус регулатора. Већи број држава у Европској Унији увео је електронске личне карте за своје грађане. Оне државе које то нису учиниле, у ближој будућности спровешће тај процес. Овим решењем формирају се дигиталне базе личних података грађана. Неке од држава дозволиле су приступ појединим базама личних података у циљу ефикасне верификације година старости купаца. Италија је дозволила пружаоцима услуга онлајн коцкања приступ бази података тзв. фискалних кодова. Наиме сваки грађанин са италијанским држављанством или дужим боравиштем у Италији има свој фискални код који има сличну функцију као и јединствени матични број у Србији. Данска је у циљу верификације година старости у сврху коцкања увела обавезно коришћење сервиса NemID. Свако лице које жели да формира свој налог на овом сервису мора да има лични регистрациони број издат од стране данских власти (слично ЈМБГ-у у Србији).

У Великој Британији тренутно је у процесу јавне расправе предлог Закона о онлајн безбедности. Предлог овог закона садржи решење по коме би OFCOM, независно регулаторно тело у области телекомуникација, било задужено за спровођење процеса верификација година старости по принципу „верификуј једном, користи заувек“. Наиме, свако ко би желео да купује било коју робу и услуге намењене искључиво пунолетним лицима морао би да покрене поступак верификације преко OFCOM-а. Након верификације година старости, лице би могло да купује робу и услуге без ограничења, а продавци би увек могли да изврше провере преко ОFCOM-а.

Занимљива иницијатива у овој области покренута је 2005. године од стране приватног сектора реализацијом пројекта ОpenID. Иако данас OpenID има већи број функција, првобитна и главна намена јесте овог пројекта јесте идентификација и верификација корисника на Интернету које би служиле бизнис сектору. Компаније као што су Facebook, Google, Yahoo, PayPal, BBC, АOL данас користе услуге овог сервиса.

Препоруке Европске Комисије за верификацију података у области онлајн коцкања

Европска комисија је јулу 2014. године објавила правно необавезујуће препоруке за заштиту потрошача у области коцкања преко Интернета. Овај документ између осталог садржи област која се тиче регистрације играча. Пуна регистрација нових играча састоји се од два сета акција. Будући коцкари најпре морају да доставе личне податке, а након тога њихов идентитет мора бити верификован. Обзиром да верификација личних података траје неко време, пружаоци услуга онлајн коцкања треба да обезбеде играчима тзв. привремене налоге за коцкање. Верификација треба да се обави у разумном временском року и за ту сврху могућа је употреба и алтернативних начина верификације. Препоруке Европске комисије не прецизирају значење алтернативних начина за верификацију података, али прописани су посебни случајеве када се користе алтернативни начини – када потрошач нема национални идентификациони број или у случају привремене недоступности база података. У случају када идентитет или старост особе не може да се верификује (или се установи да је реч о лицу које нема право по закону да се коцка), процес регистрације треба да буде поништен, а привремени налог суспендован.

Европска комисија је овим препорукама дала оквир за регистрацију играча и верификацију њихових података, укључујући и године старости. Но, због природе регулације коцкања у ЕУ (непостојање хармонизација националних законодавстава у овој области), као и због технолошки неутралног приступа из самог текста се не може закључити какав вид верификације комисија стипулише. Такође, овим документом Европска комисија је охрабрила државе чланице да креирају заједнички систем за електронску идентификацију. Ипак, ова иницијатива још увек спада у домен политичке расправе.

Душан Павловић, LL.M. M.Econ.

Експерт за онлајн коцкање, докторски кандидат ЛАСТ-ЈД ЕМ студија, мастер права и мастер економије

  • googleplus
  • linkedin