Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

referenca

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva, (eng. Wainwright v. The United Kingdom), predstavka br. 12350/04, datum pravosnažnosti odluke 26.12.2006.

ključne reči

pretres lica, pravno na privatnost, član 3, član 8, član 13

činjenice

Predstavku su podneli britanski državljani Meri i Alan Vejnrajt zbog kršenja članova 3 i 8 Konvencije. Nad njima obavljen detaljan pretres ”do gole kože” prilikom posete rođaka u zatvoru, kao i zato što nije postojao delotvoran pravni lek u naconalnom pravu kako je propisano članom 13 Konvencije.

Avgusta 1996. godine, Patrik O’Nil, sin podnositeljke predstavke i polubrat podnosioca predstavke, uhapšen je pod sumnjom da je počinio ubistvo i zadržan je u istražnom zatvoru u Armli.

Upravnik zatvora je naredio da se svi posetioci g. O’Nila podvrgnu detaljnom pretresu skidanjem odeće pre nego što ga posete.

Podnosioci predstavke nisu bili upoznati s upravnikovom naredbom i 2. januara 1997. godine stigli su u zatvor Armli, u posetu g. O’Nilu.

Od njih je zatim zatraženo da sa ostalim posetiocima stanu u red kod bezbednosne ograde, kao i da skinu kapute i ostave ih sa torbama.

Dok su s drugim posetioci čekali u hodniku da uđu u zatvor, zatvorski službenici su zatražili od podnosilaca da krenu sa njima i saopšteno im je da imaju osnova da sumnjaju da oni prenose švercovanu robu tj. drogu.

Obavešteni su da će biti detaljno pretresni skidanjem odeće i da im, ako pretres odbiju, neće biti dozvoljeno da posete g. O’Nila.

Podnositeljka predstavke je zatim bila detaljno pregledana od strane dve polcicijske službenice, a tokom pretresa je od nje traženo da skine svu svoju odeću.

Na kraju pretresa, podnositeljka predstavke je drhtala i bila je uznemirena. Mislila je da svako mogao da je vidi nagu, svako ko se nalazio u blizini zatvora i ko je gledao kroz prozore u prostoriju gde je nad njom obavljen detaljan pretres. Brinula se da joj ako bude protestovala, neće biti dopušteno da poseti g. O’Nila.

Nakon što joj je rečeno da se obuče, jedna od službenica ju je zamolila da potpiše formular za davanje saglasnosti za detaljan pretres skidanjem (F2141). Uz taj formular nalazi se prikaz procedure koju treba sprovesti. Podnositeljka predstavke rekla je službenicama da bi ga sad mogla i potpisati jer joj službenice posle svega više ništa ne mogu učiniti, i zatim je, i ne pročitavši ga, to i uradila.

Drugi podnosilac prestavke i sin podnositeljke, nije mogao sam da se stara o sebi, majka je bila njegov staratelj zbog cerebralne paralize koja je uticala i na njegov intelektualni razvoj.

Dva službenika odvela su podnosioca predstavke u zasebnu prostoriju. On je prvo odbijao da uđe, ali mu je rečeno da neće moći da vidi brata ako ne pristane. Pošto je ušao, jedan od službenika je navukao gumene rukavice. To je uznemirilo podnosioca predstavke. Uplašio se da će mu pregledati anus.

Kao što se to od njega tražilo, skinuo je odeću od struka naviše i službenici su ga pregledali. Zatim su ga pregledali prstom, što je uključivalo i guranje prsta ispod pazuha. Zatvorski službenici su mu rekli da skine odeću od struka naniže. Najpre je odbio da skine bokserice. Tada je već plakao i drhtao. Jedan od zatvorskih službenika pregledao je sve delove njegovog tela, uključujući i penis.

Nakon pregleda, podnosiocu je takođe donet formular za davanje pristanka. Podnosilac je objasnio da ne zna da čita i da hoće da mu to pročita majka. Ignorišući njegov zahtev, službenici su mu rekli da ako ne potpiše formular, neće videti brata. Potpisao je.

Podnosioci su zatim odvedeni do g. O’Nila, kome su ispričali šta im se dogodilo.

Tokom posete Podnositeljka predstavke je otišla u toalet gde je četiri puta povraćala. Podnosilac predstavke bio je potresen i uplašen.

Nakon incidenta, oba podnosioca su imali psihičke tegobe u vidu nervoze, probema sa spavanjem, depresivnim epizodama zbog čega su posetili i pshijatra.

Lekari su konstatovali da podnosilac predstavke zbog čitavog događaja pati od PTSD-a i depresije, te da je suštinski uzrok obe bolesti njegovo iskustvo vezano za detaljan pretres skidanjem. Lekar je utvrdio da je podnosilac predstavke doživeo detaljan pretres kao pretnju po svoj fizički integritet, verujući da će doživeti penetraciju kroz anus, na šta je reagovao osećajem straha i beznadežnosti. Njegovi simptomi su ozbiljno ugrozili njegovu sposobnost za socijalno funkcionisanje.

Lekar je prognozirao da je moguće izvesno poboljšanje, uz odgovarajuće lečenje, u roku od jedne do dve godine.

Podnsioci predstavke su podneli građansku tužbu protiv MUP-a jer su pretresi predstavljali ugrožavanje privatnosti koje nije bilo nužno i srazmerno potrebi da se zaštiti javni interes. Osim toga, utvrđeno je da se zatvorske vlasti nisu pridržavale sopstvenih pravila.

Sud je u prvostepenom postupku usvojio tužbu podnosilaca i dosudio im odštetu, ali je Apelacioni sud prihvatio žalbu ministarstva i ukinuo odluku. Odluku Apelacionog suda potvrdio je i Dom lordova, smatrajući da ponašanje prema podnosicoima nije bilo ponižavajuće.

U vreme kada se čitav događaj odigrao, prema Zakonu o zatvorima iz 1952. godine bilo je dozvoljeno Državnom sekretaru da u ime Ministarstva unutrašnjih poslova utvrđuje pravila koja se odnose na upravljanje zatvorima.

Shodno tom ovlašćenju, donet je i Zatvorski pravilnik koji je bio na snazi u relevantno vreme i koji je propisivao da svako lice koje dođe u zatvor ili izlazi iz njega može biti zaustavljeno i pretreseno. Sama procedura pretresanja bila je regulisana u posebnom dokumentu- „Strategija i procedure za pretresanje u zatvoru Lids“ koji nije bio dostupan javnosti.

U nastavku teksta navedeni su neki relevantni stavovi:

  • „1.2.1 – Pretresi će se obavljati kako priliči i pažljivo u meri potrebnoj da se otkrije bilo šta što je sakriveno.
  • Niko neće biti detaljno pretresen u vidnom polju bilo koga ko nije neposredno uključen u detaljan pretres.
  • Licu koje odbije da bude pretreseno biće uskraćen pristup zatvoru ili će biti pritvoreno u skladu sa članom 1.2.7.
  • 2.5 – Detaljan pretres posetilaca nije dozvoljen, osim u slučajevima koji su bliže navedeni u članu 1.2.7, i to samo ako ne može da se obezbedi prisustvo policije. U slučajevima kada su neophodni pret resi posetilaca, poželjno je da to obavi policija.
  • 2.6 Podnosilac koji, u pogledu procedura pretresa, odbije da sarađuje biće obavešten da će njegovo odbijanje da se povinuje dovesti do isterivanja iz zatvora.
  • 2.7 Ako upravnik na dužnosti odobri detaljan pretres osobe, posetilac treba da bude odveden u prostoriju u koju je zabranjen pristup nezaposlenim licima i da bude obavešten o opštoj prirodi predmeta za koji se sumnja da ga nosi.

Formular koji su podnosioci potpisali sadržao je i sažetak procedure na poleđini.

„Procedure za detaljan pretres skidanjem odeće“

Osoblje i posetioci

Biće prisutna dva službena lica. Neće biti prisutno nijedno lice suprotnog pola.

Ni u jednom trenutku od vas se neće tražiti da se skinete potpuno goli.

Od vas će se tražiti da skinete odeću do pojasa i da je predate službenom licu kako bi je pregledalo. Zatim će biti obavljen kratak pregled vašeg tela kako bi službena lica mogla utvrditi da li je bilo šta sakriveno. Nakon toga, odeća će vam biti odmah vraćena i imaćete dovoljno vremena da se obučete.

Posle toga će biti obavljen, prema istoj proceduri, pregled vašeg tela od pojasa naniže.

Izvršiće se pregled vaših tabana.

Kada vam bude obnaženo telo do pojasa, možda će se od vas tražiti da podignete ruke uvis.

Kada vam bude obnaženo telo od pojasa naniže, možda će se od vas tražiti da se postavite u takav položaj koji će omogućiti osoblju da pogledom proveri da li je bilo šta sakriveno u predelu genitalija ili anusa. Tokom tog prostupka neće biti dodirivano vaše telo.

Ako nosite dugu kosu, možda će biti neophodno da vam službeno lice izvrši pregled kose. Takođe, možda će biti neophodno da vam službeno lice izvrši pre- gled ušiju i usta. U toku ovog postupka nećete biti dodirivani.

Kako podnosioci nisu uspeli da ostvare zašitu pred nacionalnim sudovima podneli su predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.

Komentar

Podnosioci predstavke su tvrdili da je detaljnim pretresom skidanjem povređen član 3 i/ili član 8 Konvencije.

Član 3

Podnosioci su tvrdili da se oni ne mogu smatrati sumnjivim licima, koja bi počinila krivično delo, te da su zbog toga imali pravo na manje strog režim od onog koji je predviđen za osuđenike.

Prilikom njihove posete nije postojala sumnja da poseduju drogu, niti bilo kakav razlog za sumnju da njihov rođak uzima drogu dok je u zatvoru.

Tvrdili su da je ponašanje zatvorskih službenika odstupalo od procedure u takvom stepenu koji prevazilazi običnu nemarnost te da je postojala namera da se podnosioci ponize.

Osim zabranjenog dodirivanja, podnosiocima formulari nisu uručeni pre pretresa, kako to procedura nalaže.

Iskustvo je za podnosioce bilo izuzetno uznemiravajuće i predstavljalo je ponižavajući postupak.

Član 8

Podnosioci predstavke tvrdili su da je povređen i član 8 Konevncije, jer su kritičnom prilikom išli u posetu članu porodice, posebno naglašavajući značaj koji poseta ima za zatvorenika i održavanje porodičnih veza. U konkretnom slučaju, podnosioci su bili primorani da ispune uslove kako bi ostvarili svoje pravo na posetu.

Podnosioci predstavke su tvrdili da pretres nije bio „u skladu sa zakonom“, budući da Zatvorski pravilnik nije napisan dovoljno precizno da bi omogućio ljudima da saznaju razlog zbog koga bi mogli biti podvrgnuti pretresu, odnosno kakva će procedura biti primenjena.

Nije bilo opravdano da se izda nalog za detaljan pretres jer podnosioci nisu predstavljali nikakvu opasnost.

Sud je zauzeo stav da zlostavljanje mora dostići minimalan nivo težine da bi se radilo o primeni člana 3 Konvencije.

Ocena minimalnog nivoa težine je relativna; zavisi od svih okolnosti slučaja, kao što je trajanje postupanja, njegove fizičke i mentalne posledice od pola, starosnog doba i zdravlja žrtve. Pri razmatranju da li je neko postupanje „ponižavajuće“ u smislu člana 3, Sud je imao u vidu da li ono ima za cilj da ponizi lice i da li je ono nepovoljno uticalo na njegovu/njenu ličnost na način koji nije u skladu sa članom 3.

Patnja i poniženje moraju biti veći od stepena neizbežnog elementa patnje ili poniženja koji su inače vezani za određeni oblik legitimnog postupanja ili kažnjavanja.

Sud konstatuje da su podnosioci predstavke, u nameri da ostvare svoje pravo prema članu 8, otišli u zatvor da bi videli bliskog rođaka. Nije postojao nikakav neposredni dokaz koji bi ih doveo u vezu sa švercom droge u zatvor, pre svega zato što im je to bila prva poseta zatvoru.

U ovakvim okolnostima Sud smatra da se pretres posetilaca može smatrati legitimnom meroma, ali da se sprovođenje takve izuzetno invazivne i potencijalno unižavajuće procedure nad licima koja nisu osuđenici na izdržavanju kazne zatvora, niti su pod osnovanom sumnjom da su počinili neko krivično delo, mora vršiti tako da se procedura rigorozno poštuje uz dužno poštovanje njihovog ljudskog dostojanstva.

U slučaju podnosilaca predstavke, domaći sudovi su ustanovili da zatvorski službenici nisu poštovali propise i da su bili nemarni u obavljanju posla. Konkretno, zatvorski službenici podnosiocima predstavke nisu uručili obrzac u kome se objašnjava procedura pre obavljanja pretresa. To bi ih upozorilo na to šta mogu da očekuju i omogućilo da, na osnovu takve obaveštenosti, daju svoj pristanak.

Takođe, nije poštovano pravilo da lice nad kojim se vrši pretres može u svakom trenutku pretresa biti samo polugolo, jer su od podnosioca tražili da se skine potpuno go, a od podnositeljke predstavke da bude u jednom trenutku skoro u isto takvom stanju. Takođe, izgleda da su podnositeljku predstavke mogli videti kroz prozor, što predstavlja povredu stava 1.2.7 obavezne procedure.

Postupanje je dovelo do toga da podnosioci predstavke pretrpe duševnu bol ali, prema mišljenju Suda, ono nije bilo takve težine da je izvršena povreda člana 3.

Umesto toga, Sud smatra da ovaj slučaj potpada pod član 8 Konvencije.

Sud smatra da se pretresi obavljeni nad podnosiocima predstavke ne mogu smatrati „neophodnim u demokratskom društvu“ u smislu člana 8, stav 2 Konvencije. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8 Konvencije.

Član 13

Član 13 zahteva postojanje pravnog leka u domaćem pravu u slučaju povrede prava iz Konvencije, za koje se može smatrati da su „takvi da se o njima može argumentovano raspravljati“ .

Tačno je da su podnosioci predstavke pokrenuli postupak pred domaćim sudom radi naknade štete zbog detaljnog pretresa i njegovih posledica, ali su sa svojim zahtevima uspeli u tako maloj meri da ona pokreće pitanje delotvornosti pravnog leka.

Sud ukazuje da je Dom lordova ustanovio da nemar koji su ispoljili zatvorski službenici ne predstavlja osnov za bilo kakvu građansku odgovornost, posebno zatošto nije počinjen prekršaj poznat kao narušavanje privatnosti. U tim okolnostima, Sud smatra da podnosioci predstavke nisu imali na raspolaganju sredstvo za dobijanje zadovoljenja nakon mešanja države u njihova prava prema članu 8 Konvencije.

Prema tome, došlo je do povrede člana 13 Konvencije.

Sud je jednoglasno zaključio da

  • da nije došlo do povrede člana 3 Konvencije;
  • da je došlo do povrede člana 8 Konvencije;
  • da je došlo do povrede člana 13 Konvencije.

Imajući u vidu nesumnjivu duševnu bol, s trajnijim posledicama, koju su pretrpeli podnosioci predstavke, kao i naknade za nematerijalne štete isplaćene u drugim predmetima koji su bili pokrenuti zbog detaljnog pretresa osobe, Sud je dosudio da se svakom podnosiocu predstavke isplati po 3.000 evra.

Sud je podnosiocima predstavke dosudio iznos od 17.500 evra na ime sudskih i ostalih troškova uključujući PDV.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin