Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске, дипл. правник, дипл. инж. рачунарства, магистар пословно-правних наука. Заинтересован за правне аспекте ИКТ-а. Идејни творац више закона из области развоја информационог друштва у РС.

  • facebook
  • linkedin
  • skype
  • twitter

Рачунарство у облаку (енг. Cloud computing) као тржиште услуга које је још увијек у развоју, представља истински правни изазов и као такаво је предмет мултидисциплинарног изучавања. Већ на први поглед уочава се комплексност односа на релацији пружалац услуге – корисник. Узевши у обзир да данашња понуда ових услуга често зависи и од, са аспекта корисника, трећих лица, односно лица којима је пружалац услуга повјерио конкретне послове (нпр. складиштење, обрада, очување безбједности и слично), међусобна права и обавезе уговорних страна добијају нову димензију која се додатно компликује питањем мјеродавног права, дилема у вези lex loci contractus, поврата података у посјед корисника који је раскинуо уговор и многих других.

Физичко лице као уговорна страна

Обзиром да су приликом закључења уговору о пружању услуга рачунарства у облаку уговорне стране пружалац услуга и корисник, јасно је да свака од њих има свој угао посматрања на новонастали однос у оквиру којег желе да стекну што повољнији статус. То се првенствено односи на ризик од губитка и отуђења података, али и од континуитета пружања услуга по претходно договореним условима, приликом чега ће свака од уговорних страна још у току преговарања настојати одговорност пребацити на другога. Међутим, примјетно је да су за услуге рачунарства у облаку карактеристични и адхезиони (приступни) уговорни модели које дефинишу пружаоци услуга у зависности од тога да ли је уговорна страна физичко лице, пословни субјект, државни орган, непрофитна или академска организација, па ће они бити и почетни корак у овој анализи.

Услови коришћења рачунарства у облаку

Резултати истраживања показују да велика већина пружалаца услуга рачунарства у облаку за крајње кориснике, примарно физичка лица којима се нуди тзв. мулти-станарски модел (енг. Multi-tenant) у којем више корисника дијели исте ресурсе, дефинише сопствене „услове коришћења“, тј. уговор којем се приступа путем конклудентне радње, најчешће притиском на одговарајуће дугме на веб страници. Овакав уговорни модел, без могућности преговарања и измјене клаузула од стране корисника је посебно присутан уколико се ради о пробном, тј. тестном коришћењу услуга рачунарства у облаку, иако је у појединим случајевима судске праксе оцијењен као изразито неповољан по другу уговорну страну и као такав не производи правно дејство. Након тога, корисник се преусмјерава на веб странице путем којих врши уплату кредитном картицом или коришћењем услуга финансијског посредника, те је у прилици да додијељене ресурсе користи одмах.

Сервисни ниво услуга

Како су наведени услови прописани од стране пружаоца услуге, јасно је да исти иду њему у корист при чему је дисбаланс права и обавеза у односу на корисника посебно примјетан у погледу доступности услуга и несметаног приступа. Тако се нпр. у Уговору о сервисном нивоу услуга за онлајн услуге корпорације Мајкрософт (енг. Microsoft) који се примјењује на све услуге рачунарства у облаку које ова компанија нуди, наводи да пружалац не сноси одговорност за недоступност или смањене перформансе уколико је то изазвано спољним факторима на које пружалац нема утицаја или вишом силом попут природних непогода, рата, терористичких активности, или поступцима које покрећу државни органи. У члану 5. тачки а) наведеног уговора се недоступност услуге која би наступила „дјеловањем корисникових или услуга трећих лица, хардвера, софтвера укључујући, али не ограничавајући се и на недовољну пропусну моћ интернета којом корисник располаже“ пребацује на корисника или на трећа лица, као и у случајевима у којима се корисник оглушио на претходна упозорења пружаоца у вези са коришћењем услуге.

За разлику од Мајкрософта, Амазон (енг. Amazon), пружалац и главни конкурент на тржишту услуга рачунарства у облаку на глобалном нивоу дефинише посебне уговоре о сервисном нивоу услуга за сваку услугу понаособ . И ови услови коришћења садрже сличне одредбе када се ради о одговорности пружаоца, односно иста се у што већој мјери пребацује или на корисника или на посредника у комуникацији, а метод закључења је идентичан Мајкрософтовом.

Услови коришћења у случају Амазона корисника стављају и у неповољнији положај, јер пружалац може без најаве трајно или привремено онемогућити услугу у случају када процијени да корисникове активности угрожавају безбједност и друге интересе пружаоца, његових сарадника или других корисника, гдје пружалац услуга задржава дискреционо право одлучивања о конкретним случајевима у којима корисникове активности представљају пријетњу по његове интересе, при томе нигдје не прецизирајући који су то поступци.

Поред услова који се односе на доступност услуге, адхезиони уговор који се може сматрати основом цјелокупног уговорног односа који наступа на релацији пружалац услуге – корисник је онај који садржи одредбе о безбједности података, приватности, генералној одговорности уговорних страна, начинима плаћања, правном статусу података са аспекта заштите интелектуалне својине и права трећих лица, накнади штете, мјеродавном праву, надлежности за рјешавање судских спорова и откривању података по налогу државних органа. Мајкрософт ове услове коришћења наводи у Уговору о он-лајн претплати , док Амазон исти назива Корисничким уговором .

У следећим текстовима разматраћемо правне аспекте пружања услуга рачунарства у облаку правним лицима која се мутатис мутандис односе и на физичка лица.


Објављено

у

од