Typosquatting – увод, појам и однос са жигом

Typosquatting – увод, појам и однос са жигом

Typosquatting представља врсту Cybersquatting-а и, нажалост, нема адекватан превод на српски језик, те је општеприхваћен израз и код нас „тајпосквотинг“. У сваком случају, ради се о понашању на интернету које је доста познато у светској пракси, а које све више узима маха и у нашем региону.

Typosquatting: дефиниција

Typosquatting се може се описати као регистровање назива домена у таквом облику који се јавља као грешка у куцању односно уношењу назива неког домена у адресно поље (куцање енг. typing, словна грешка енг. typo).

Поред наведеног је још битно да се ради о подражавању назива домена који је већ популаран у претрагама на интернету. Наиме, субјекти који примењују овакву праксу детаљним анализама утврђују које су најчешће грешке приликом претраге циљаног домена, а онда тако погрешно откуцану реч региструју као назив домена.

Најчешће се издвајају три врсте Typosquatting-а, а то су:

  • Уобичајене правописне грешке (прецедник.срб уместо председник.срб);
  • Грешке приликом самог уношења текста путем тастатуре (com уместо google.com);
  • Промена облика речи (raybans.rs уместо rs).

Typosquatting: распрострањеност

Наведено понашање се брзо проширило интернетом и постоје случајеви у којима је зарада на тако регистрованим доменима ишла и до 36 милиона америчких долара по једном домену. Неке од америчких компанија за оглашавање које постављају своје огласе на презентацијама до којих се долази путем „фелеричних“ домена достижу профит до 500 милиона америчких долара годишње.

У светској пракси су тренутно најактуелнији случајеви Typosquating-a који су везани за друштвене мреже. Тако Facebook Inc. усмерава значајна средстава у борби против власника домена и представља једног од најзначајнијих бораца против ове појаве. Посебно истичемо успех у поступку у Сједињеним Америчким Државама у коме је суд донео одлуку о преносу 105 домена на ову компанију и накнаду штете у износу од 2.750.000 америчких долара. Овај случај је прва значајнија победа великих компанија базирана на Закону о борби против cybersquatting-а (енг. Anticybersquatting Consumer Protection Act), а пресудом су на Facebook Inc. пренети домени попут: dacebook.com, facebokook.com, faceboocklogin.com, faacebok.com, facebookfreezer.com, facebooll.com, facegbook.com, gfacebook.com, и zh-facebook.com.

Typosquatting и заштита жига

У земљама нашег региона не постоје посебни закони који регулишу искључиво ову област, али се борба против Typosquatting-а спроводи на основу закона који уређују заштиту жига.

Сви наведени закони овлашћују носиоца жига да забрани другим субјектима употребу знака (читај: назива домена) који је сличан његовом раније заштићеном знаку. У редовним случајевима је потребно да се путем презентације, која се налази на спорној адреси, нуди иста или слична врста робе или услуга за коју је регистрован предметни жиг. Међутим, жигови попут Coca-Cola, Mercedes, Facebook се могу сматрати чувеним, што им даје посебан статус. Ради се о томе да било који домен који има сличан назив чувеним жиговима може бити подвргнут преузимању у судском поступку.

Typosquatting у домаћој правној пракси

Један од занимљивих спорова у српској пракси се водио поводом домена tehnomania.rs и tehnomania.co.rs. Да ли вас ови домени асоцирају на ланац продавница техничке робе? Арбитражно веће Комисије при Привредној комори Србије свакако јесу. Заправо, Арбитражно веће је утврдило да су наведени домени слични жигу Tehnomania® у власништву истоименог ланца продавница техничке робе.

За доношење одлуке Арбитражног већа је било неопходно да:

  • постоји сличност између назива домена и жига (а очигледно је да су речи „техноманиа“ и „техноманија“ сличне, јер разлика постоји само у слову „Ј“);
  • да регистрант (власник домена) нема право или легитиман интерес да користи спорни назив националног интернет домена (такво право или интерес би постојали да је, на пример, пословно име власника домена у себи садржало реч „Техноманиа“, а с обзиром на то да је име регистранта било Москомерц, ни правo, ни интерес да се користе спорни домени нису могли да постоје);
  • да је регистрант назив националног интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја (а што је такође било утврђено, јер су посетиоци домена tehnomania.rs и tehnomania.co.rs били преупућивани на презентацију конкурента којој се приступало путем домена cbt.rs).

Како су сви услови постојали за доношење одлуке, Арбитражно веће је одлучило да овласти Регистар националних интернет домена Србије да изврши пренос национални интернет домена са претходног регистранта на власника жигова „Техноманија“.

Поред арбитражног поступка, могуће је водити и редован судски поступак због повреде жига.

Надамо се да је овај чланак помогао да се проблем Typosquating-a лакше сагледа, те да ће допринети спречавању ове појаве у региону.

Никола Клиска

Адвокат специјализован за право интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију и привредно право. Сарадник канцеларије Живко Мијатовић & Партнерс.

  • linkedin

2 Comments

  1. Mislim da je jedan od prvih sporova vođenih kod nas povodom „mimikrije žiga“ vođen povodom domena cocaco.la ili nekako slično.
    Tom prilikom je zakupac domena tužio ponuđača usluga hostinga jer mu je ovaj prekinuo ugovor o hostingu odmah posle prve žalbe Coca Cola korporacije, a zakupac je tvrdio da nije postojao nikakav osnov.
    Dodatni problem je bio što je sajt bio pornografski.

  2. Pingback: Повреда жига путем Фејсбук странице | PravoIKT

Comments are closed.