ПравоИКТ

Ознака: судска пракса

  • Уседсофт против Оракла

    Уседсофт против Оракла

    Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету Уседсофт против Оракла поводом спора који се односио на питање продаје коришћеног софтвера трећим лицима, и изнео релевантно схватање о универзалности института исцрпљења права на стављање ауторског дела у даљи промет.

  • Сабам против Нетлога

    Сабам против Нетлога

    Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету у коме је белгијска организација за колективно остваривање ауторских права САБАМ захтевала од друштвене мреже Нетлог да у своју мрежу имплементира посебан филтер преко кога би се контролисала употреба музичких и аудио-визуелних дела. Овај предмет је још један у низу предмета који се тичу третирања ауторских и сродних права на интернету, тачније на друштвеним мрежама. Једна од карактеристика, практично сваке друштвене мреже, је такозвано дељење различитих садржаја, па самим тим и садржаја који су предмет ауторско-правне заштите.

  • Иновеб против Вегенера

    Иновеб против Вегенера

    У случају Иновеб против Вегенера, Суд правде ЕУ анализира однос између онлајн база података и наменских мета интернет претраживача. Као и у предмету Фудбал Датако против Спортрадара, и у овом предмету Суд правде Европске уније бавио се заштитом база података правом sui generis, које према одредбама члана 7. Директиве о правној заштити база података (Directive 96/9/EC), пружа правну заштиту ствараоцу базе података.

  • Делфи против Естоније

    Делфи против Естоније

    У случају Делфи против Естоније, Европски суд за људска права анализира одговорност пружаоца услуга информационог друштва, Интернет портала Делфи, за увредљиве коментаре читаоца остављене на сајту. У

  • Шиака против Италије

    Шиака против Италије

    У случају Шиака против Италије, који се односи на објаву фотографија из полицијске архиве, Европски суд за људска права одлучује о односу права на приватност загарантованог планом 8 Европске конвенције о људским правима и слободе штампе тј. права јавности да буде информисана.

  • Фудбал Датако против Спортрадара

    Фудбал Датако против Спортрадара

    Суд правде Европске уније донео је 18. октобра 2012. другу одлуку у овој години у предметима у којима је Фудбал ДатаКо био једна од страна, овај пут у предмету Фудбал ДатаКо против Спортрадара. За разлику од првог предмета – Фудбал ДатаКо и дрги против Јахуа! Уједињено краљевство и других – о коме смо већ писали, а у коме се Суд правде Европске уније бавио ауторскоправном заштитом база података, у овом предмету Суд из Луксембурга се бавио првенствено питањима која се тичу заштите база података правом sui generis, а посебно надлежношћу судова Држава чланица у онлајн окружењу која зависи од одговора на питање где су наводне радње неовлашћеног „извлачења или поновног коришћења“ базе или њеног значајног дела догодиле.

  • Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!

    Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!

    У случају Фудбал ДатаKo и други против Јахуа! Суд правде Европске уније разматра ауторскоправну заштиту база података, односно њихове садржине. Случај је пред Суд правде изнео енглески Апелациони суд, а постао је још један у низу предмета којима Суд правде Европске уније обликује европско ауторско право. Конкретно, случај се тицао услова под којим базе података могу бити заштићене ауторским правом и ставио је на пробу традиционални британски приступ ауторском праву.

  • Јордачи и други против Молдавије

    Јордачи и други против Молдавије

    У случају Јордачи и други против Молдавије Европски суд за људска права на основу представке чланова молдавске НВО ”Адвокати за људска права” процењује постојање повреде права на приватност путем анализе законитости мера прислушкивања телефонских и других комуникација. Иако подносиоци представке нису били, нити су тврдили да су били подвргнути мерама прислушкивања, Суд потврђује постојање повреде права из члана 8 због непостојања довољно квалитетног законског оквира којим се у Молдавији уређују правила по којима се прислушкивање спроводи.

  • Соро против Естоније

    Соро против Естоније

    Случај Соро против Естоније баца светло на резоновање Европског суда за људска права у контексту повреде члана 8 (заштита приватног и породичног живота) објављивањем података о личности у дигиталним и штампаним медијима.

  • Скарлет против САБАМ: Обавеза провајдера да контролишу садржај

    Скарлет против САБАМ: Обавеза провајдера да контролишу садржај

    У једној од старијих, али изузетно значајних пресуда за регулацију ауторског права на интернету, Scarlet Extended SA vs. SABAM, Суд правде ЕУ је потврдио да интернет сервис провајдери (енг. Internet service provider) нису у обавези да филтрирају сву електронску комуникацију међу својим корисницима и да блокирају одређени садржај како би заштитили права интелектуалне својине.

  • Ерла Хлинсдотир против Исланда

    Ерла Хлинсдотир против Исланда

    У случају Ерла Хлинсдотир против Исланда, Европски суд за људска права процењује оправданост ограничења слободе изражавања у смислу члана 10 Европске конвенције о људским правима. Случај даје увид у дефинисање појма новинарске слободе од стране Суда, и појашњава границе слободе изражавања.

  • Ахмет Јилдирим против Турске

    Ахмет Јилдирим против Турске

    У случају Ахмет Јилдирим против Турске Европски суд за људска права разматра оправданост блокаде читаве платформе Гугл сајтс (енг. Google sites) због објављивања једног сајта са илегалним садржајем у Турској. Кроз анализу члана 10 Европске конвенције о људским правима, Суд закључује да у овом случају долази до повреде права на информисање које је овим чланом загарантовано.

  • Сатамедиа против Финске

    Сатамедиа против Финске

    У случају Сатамедиа против Финске, који се односи на употребу података о личности пореских обвезника Финске, Европски суд за људска права процењује баланс између права на приватност из члана 8 и права на слободу говора из члана 10 Конвенције.

  • Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

    Лореал против иБеја – Крај одговорности оператора интернет продавница какву познајемо?

    У случају Лореал против иБеја Суд правде ЕУ креативно интерпретира норме о заштити жига и дефинише изузетке од одговорности у смислу чл.14 Директиве о е-трговини ЕУ. Сазван на основу претходног питања у спору који се водио пред судовима Уједињеног Краљевства, Суд правде ЕУ разјашњава обавезе предузећа која воде интернет тржиште да спрече повреде жига од стране својих корисника.

  • Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

    Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

    У случају који супротставља приватне компаније и норвешку пореску управу око права на приступ информацијама на серверу, Европски суд за људска права чини прве кораке у циљу одговора на питање да ли правна лица имају право на приватност и који је правни значај неповредивости домицила у овом смислу.

  • Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 2)

    Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 2)

    Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе

  • Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)

    Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)

    Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.

  • Шимоволос против Русије

    Шимоволос против Русије

    Шимоволос против Русије. Европски суд за људска права процењује постојање повреде чланова 5 и 8 Конвенције у случају уписа у полицијску базу података, надзора и притвора господина Шимоволоса. Након анализе законитости и пропорционалности мера државних органа Русије, суд закључује о повреди права на приватност.

  • Заштита интелектуалне својине у информационом друштву: соломонска пресуда Суда правде ЕУ?

    Заштита интелектуалне својине у информационом друштву: соломонска пресуда Суда правде ЕУ?

    Суд правде Европске уније донео је одлуку у случају Промузика против Телефонике, закључивши да право Европске заједнице не захтева од држава чланица да, у циљу делотворне заштите ауторског права, успоставе законску обавезу обелодањивања података о личности за потребе вођења парничног поступка. У овој одлуци Суд се први пут изричито бавио проблематиком односа између заштите података (о личности) и онлајн спровођења закона, односно проблемом заштите интелекталне својине у информационом друштву

  • Либерти и други против Уједињеног Краљевства

    Либерти и други против Уједињеног Краљевства

    Супротстављајући право на приватност комуникација мерама пресретања телекомуникација, Европски суд за људска права у случају Либерти и други против Уједињеног Краљевства процењује законитост и оправданост ових мера у оквиру демократског друштва. Суд закључује да у датом случају не постоје довољне законске гаранције за заштиту права приватности да постоји повреда члана 8 Конвенције.

  • Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

    Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура

    Француски професор Фредерик Дуран Бесо (фра. Frédéric Durand-Baissas) је на свом Фејсбук профилу поставио слику „Порекло света“ (L’Origine Du Monde), француског сликара Густава Курбеа из 1866. године, која у крупном плану приказује женски полни орган. Како поменута социјална мрежа има, по њиховим речима, стриктну политику у погледу објављивања порнографије, решили су да кориснику суспендују налог. Корисник је поднео тужбу пред париским Вишим судом тврдећи да му је угрожено право на слободу изражавања, наглашавајући да га вређа чињеница да Фејсбук не разликује порнографију од уметности…

  • Узун против Немачке

    Узун против Немачке

    Коментар случаја Узун против Немачке баца светлост на третман права на приватност у судској пракси Европског суда за људска права, у контексту мера електронског надзора. У овом конкретном случају реч је о законитости и сразмерности мера надзора заснованих између осталог и на систему геолокализације. Кроз оцену оправданости мера надзора, Европски суд за људска права омогућава увид и у начин на који процењује ”националну безбедност” као изузетак од општег режима Европске конвенције о људским правима.

  • Далеа против Француске

    Далеа против Француске

    Случај Далеа против Француске супротставља права подносилаца захтева за шенгенску визу и дискрециона права држава чланица ЕУ учесница у Шенгенском споразуму да таквим лицима не дозволе улазак на њихову територију. Кроз анализу захтева за увид у податке о личности садржане у бази података подносилаца захтева, као и право на брисање података из шенгенске базе података, овај случај баца светлост на резоновање Европског суда за људска права у погледу права држава да користе ”националну безбедност” као изузетак и разлог за избегавање примене генералног режима Конвенције о људским правима.

  • Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2) – коментар пресуде Суда правде ЕУ. У овом, другом делу текста, аутор разматра детаље интерпретације Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама. Исто тако, објашњен је значај ове пресуде, не само у оквиру правосуђа ЕУ већ и правног система Србије који посредством одредаба члана 64. ст. 4-6. Закона о електронским медијима инкорпорира европску Директиву.