Нови ударац споразуму Сигурна лука

(Не) сигурна лука – нови ударац споразуму о трансферу података

Мишљење Генералног адвоката Ива Боа, у случају Макс Шремс против Комесара за заштиту података задаје нови ударац споразуму о трансферу података Сигурна лука. Ако, Суд правде Европске уније потврди став Генералног адвоката и поништи Одлуку ЕК 2000/520, компаније и организације које су се до сад ослањале на споразум Сигурна лука ће морати да потраже алтернативе, било у облику додатног захтевања сагласности, било у облику обавезујућих корпоративних правила (енг. Binding Corporate Rules) или типских уговорних клаузула (енг. Model Clauses) или на неки нови начин.

Ахмет Јилдирим против Турске

Ахмет Јилдирим против Турске

У случају Ахмет Јилдирим против Турске Европски суд за људска права разматра оправданост блокаде читаве платформе Гугл сајтс (енг. Google sites) због објављивања једног сајта са илегалним садржајем у Турској. Кроз анализу члана 10 Европске конвенције о људским правима, Суд закључује да у овом случају долази до повреде права на информисање које је овим чланом загарантовано.

Далеа против Француске

Далеа против Француске

Случај Далеа против Француске супротставља права подносилаца захтева за шенгенску визу и дискрециона права држава чланица ЕУ учесница у Шенгенском споразуму да таквим лицима не дозволе улазак на њихову територију. Кроз анализу захтева за увид у податке о личности садржане у бази података подносилаца захтева, као и право на брисање података из шенгенске базе података, овај случај баца светлост на резоновање Европског суда за људска права у погледу права држава да користе ”националну безбедност” као изузетак и разлог за избегавање примене генералног режима Конвенције о људским правима.

Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе

Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1)

Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1) – први део разматрања једне од најзначајнијих пресуда Суда правде ЕУ у домену електронских комуникација са акцентом на ваљаност члана 15(6) Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама као и право емитера на приступ догађаима одвеликог интереса за јавност ради продукције и емитовања кратких вести. Исто тако, Суд разматра ограничење висине накнаде коју наплаћује ималац права на емитовање као и чланове 16. и 17. Повељe о основним правима Европске уније из угла начела пропорционалности.

П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства

П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства

У случају П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства, подносиоци представке су истицали да је употреба уређаја за прислушкивање представљала мешање у њихова права предвиђена чланом 8 Конвенције, као и да ово мешање није било оправдано. Осим тога, Европски суд за људска права је разматрао о законитости мера прислушкивања, с обзиром да у време кад су оне биле одређене није постојала адекватна законска регулатива. Релевантни закон је усвојен тек 1997. године. Осим повреде права на приватност, Суд доноси одлуку о повреди права из члана 13 Европске конвенције о људским правима.

Економија дељења: е-трговина и традиционалне професије у сукобу

Компаније које су предводници ”економије дељења” (енг. sharing economy) често су предмет судских поступака. Економија дељења у интернет ери подразумева економски модел дељења ресурса (укључујући и људски рад) употребом нових технологија у циљу пружања нових услуга, производње, дистрибуције, размене итд. Међутим, новине у пословању које поверавају технологији менаџмент корисника и истовремено користе саме кориснике као радну снагу представља озбиљан изазов за традиционалне професије које се морају прилагодити условима нове конкуренције.

ПравоИКТ: Судска пракса Европског суда за људска права у области права информационо-комуникационих технологија

Нагла против Летоније

Нагла против Летоније је случај у коме је Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио непропорционалном меру којом су конфисковањем компјутера и друге ИТ опреме литванске новинарке Изле Нагла, у циљу проналажења извора информација о безбедоносним пропустима базе података литванског Центра за јавне приходе, одузети подаци о личности, нарушена слобода изражавања и тајност новинарског извора.

Директива о задржавању података ЕУ проглашена неважећом

Суд правде Европске Уније прогласио је Директиву о задржавању података неважећом. Одлука је донета 8. априла 2014. године и поводом тога јавности је прослеђено саопштење за штампу. Став Суда је да усвајањем Директиве о задржавању података, законодавни органи Европске уније јесу прекорачили ограничења која намеће принцип пропорционалности.