IP_adresa_kao_podatak_o_ličnosti_PravoIKT

IP adresa kao podatak o ličnosti

Sud pravde Evropske Unije doneo je odluku po kojoj je dinamička IP adresa posetioca neke veb-strane podatak o ličnosti, u skladu sa Direktivom 95/46 EU (Direktiva o zaštiti podataka Evropske unije). IP adresa kao podatak o ličnosti dugo je bila predmet diskusije. Na prvi pogled, čini se da je Sud razrešio ovu dilemu. Međutim, dublja analiza presude nagoveštava da IP adresa neće baš u svakom slučaju imati taj status.

Sweet_Pie_of_Mine_slučaj_Eksl_Rouza_i_uklanjanje_sadržaja_na_Internetu_PravoIKT

Sweet Pie of Mine: Slučaj Eksl Rouza i uklanjanje sadržaja na Internetu

Nedavno se u žižu interesovanja javnosti našao zanimljiv slučaj pevača američke rok grupe ,,Gans end Rouzes“ (,,Guns N’ Roses “), Eksl Rouza, koji je od Gugla zahtevao da iz pretrage fotografija izbaci mim (eng. meme) na kojima su ismevani njegovi problemi sa težinom. U pokušau da ukloni sadržaj na Internetu Eksl se poziva na zaštitu autorksih prava i koristi DMCA proceduru.

Uredba Evropske Unije o zaštiti podataka o ličnosti

Uredba Evropske Unije o zaštiti podataka o ličnosti

Nakon duge javne diskusije, niza usaglašavanja predloga tekstova i razmatranja preko 4.000 amandmana, sredinom aprila 2016. godine objavljena je vest da su se institucije Evropske Unije usaglasile oko konačanog teksta Uredbe o zaštiti podataka o ličnosti. Nova Uredba Evropske Unije o zaštiti podataka o ličnosti stupa na snagu u roku od dve godine od momenta objave u službenom listu.

Zdravlje ili privatnost olnajn kockara?

Zdravlje ili privatnost onlajn kockara?

Onlajn kockanje je industrija sa potvrđenim razvojnim potencijalom. U Evropskom jedinstvenom tržištu sektor usluga onlajn kockanja ima najveći godišnji rast – gotovo 15%. No, razvoj onlajn kockanja prate veliki izazovi i kontroverze. Problemi pravne, ekonomske i političke prirode konstantno utiču na razvoj ove industrije. Jedan od najsvežijih izazvova, jeste pravne prirode i tiče se zaštite privatnosti onlajn kockara.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Radna grupa za izradu nacrta

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti: Radna grupa za izradu nacrta

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je krajem 2008. godine, a počeo je sa primenom 1. januara 2009. godine. Od početka primene Zakon je prema ocenjivan kao delimično usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije u ovoj oblasti. Ovaj tekst opisuje metodologiju rada Radne grupe za izradu novog Nacrta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Šiaka protiv Italije

Šiaka protiv Italije

U slučaju Šiaka protiv Italije, koji se odnosi na objavu fotografija iz policijske arhive, Evropski sud za ljudska prava odlučuje o odnosu prava na privatnost zagarantovanog planom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobode štampe tj. prava javnosti da bude informisana.

Jordači i drugi protiv Moldavije

Jordači i drugi protiv Moldavije

U slučaju Jordači i drugi protiv Moldavije Evropski sud za ljudska prava na osnovu predstavke članova moldavske NVO ”Advokati za ljudska prava” procenjuje postojanje povrede prava na privatnost putem analize zakonitosti mera prisluškivanja telefonskih i drugih komunikacija. Iako podnosioci predstavke nisu bili, niti su tvrdili da su bili podvrgnuti merama prisluškivanja, Sud potvrđuje postojanje povrede prava iz člana 8 zbog nepostojanja dovoljno kvalitetnog zakonskog okvira kojim se u Moldaviji uređuju pravila po kojima se prisluškivanje sprovodi.

Novi udarac sporazumu Sigurna luka

(Ne) sigurna luka – novi udarac sporazumu o transferu podataka

Mišljenje Generalnog advokata Iva Boa, u slučaju Maks Šrems protiv Komesara za zaštitu podataka zadaje novi udarac sporazumu o transferu podataka Sigurna luka. Ako, Sud pravde Evropske unije potvrdi stav Generalnog advokata i poništi Odluku EK 2000/520, kompanije i organizacije koje su se do sad oslanjale na sporazum Sigurna luka će morati da potraže alternative, bilo u obliku dodatnog zahtevanja saglasnosti, bilo u obliku obavezujućih korporativnih pravila (eng. Binding Corporate Rules) ili tipskih ugovornih klauzula (eng. Model Clauses) ili na neki novi način.

Bern Larsen holding i drugi protiv Norveške

Bern Larsen holding i drugi protiv Norveške

U slučaju koji suprotstavlja privatne kompanije i norvešku poresku upravu oko prava na pristup informacijama na serveru, Evropski sud za ljudska prava čini prve korake u cilju odgovora na pitanje da li pravna lica imaju pravo na privatnost i koji je pravni značaj nepovredivosti domicila u ovom smislu.

Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Suprotstavljajući pravo na privatnost komunikacija merama presretanja telekomunikacija, Evropski sud za ljudska prava u slučaju Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva procenjuje zakonitost i opravdanost ovih mera u okviru demokratskog društva. Sud zaključuje da u datom slučaju ne postoje dovoljne zakonske garancije za zaštitu prava privatnosti da postoji povreda člana 8 Konvencije.

Uzun protiv Nemačke

Uzun protiv Nemačke

Komentar slučaja Uzun protiv Nemačke baca svetlost na tretman prava na privatnost u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, u kontekstu mera elektronskog nadzora. U ovom konkretnom slučaju reč je o zakonitosti i srazmernosti mera nadzora zasnovanih između ostalog i na sistemu geolokalizacije. Kroz ocenu opravdanosti mera nadzora, Evropski sud za ljudska prava omogućava uvid i u način na koji procenjuje ”nacionalnu bezbednost” kao izuzetak od opšteg režima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Dalea protiv Francuske

Dalea protiv Francuske

Slučaj Dalea protiv Francuske suprotstavlja prava podnosilaca zahteva za šengensku vizu i diskreciona prava država članica EU učesnica u Šengenskom sporazumu da takvim licima ne dozvole ulazak na njihovu teritoriju. Kroz analizu zahteva za uvid u podatke o ličnosti sadržane u bazi podataka podnosilaca zahteva, kao i pravo na brisanje podataka iz šengenske baze podataka, ovaj slučaj baca svetlost na rezonovanje Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava država da koriste ”nacionalnu bezbednost” kao izuzetak i razlog za izbegavanje primene generalnog režima Konvencije o ljudskim pravima.

Reklos i Davurlis protiv Grčke

Reklos i Davurlis protiv Grčke

U slučaju Reklos i Davurlis protiv Grčke, Evropski sud za ljudska prava odlučuje o povredi prava na privatnost novorođenog deteta. Elementi slučaja ukazuju na međusobnu povezanost i značaj lika i identiteta za pravo na privatan život. Slučaj se zasniva na neovlašćenom fotografisanju novorođenog deteta i neadekvatnoj reakciji grčkog pravosuđa. Sud potvrđuje povredu prava na privatnost.

Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U slučaju Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud za ljudska prava procenjuje zakoknitost ovlaštenja policije po osnovu Zakona o terorizmu iz 2000 Ujedinjenog Kraljevstva da na javnom mestu, bez najave ili sudske odluke, bez postojanja sumnje, samo na osnovu ”profesionalne intuicije” pretraže lica na određenoj teritoriji. Sud odlučuje da na osnovu nezakonitog ponašanja organa policije nastaje povreda prava na privatnost oštećenih lica i dosuđuje im troškove sprovedenog postupka.

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U osnovi slučaja Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva nalazi se nemar zatvorskih službenika prilikom pretresa ”do gole kože” posetilaca pritvorenog. Kroz prizmu članova 3, 8 i 13, Sud iz Strazbura odlučuje o povredi prava na privatnost lica u pitanju, kao i postojanju delotvornog pravnog leka. Sud smatra da se pretresi obavljeni nad podnosiocima predstavke ne mogu smatrati „neophodnim u demokratskom društvu“ u smislu člana 8, stav 2 Konvencije. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8 Konvencije. Isto tako, Sud smatra da podnosioci predstavke nisu imali na raspolaganju sredstvo za dobijanje zadovoljenja nakon mešanja države u njihova prava prema članu 8 Konvencije, i konstatuje povredu člana 13.

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U slučaju P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, podnosioci predstavke su isticali da je upotreba uređaja za prisluškivanje predstavljala mešanje u njihova prava predviđena članom 8 Konvencije, kao i da ovo mešanje nije bilo opravdano. Osim toga, Evropski sud za ljudska prava je razmatrao o zakonitosti mera prisluškivanja, s obzirom da u vreme kad su one bile određene nije postojala adekvatna zakonska regulativa. Relevantni zakon je usvojen tek 1997. godine. Osim povrede prava na privatnost, Sud donosi odluku o povredi prava iz člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Slučaj Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva se odnosi na zaštitu prava na privatnost lica u kontekstu video-nadzora. Nakon pokušaja samoubistva koje je uhvaćeno kamerama za video-nadzor lokalne samouprave, građaninu Ujedinjenog Kraljevstva, gospodinu Peku, nije omogućena adekvatna i blagovremena pravna zaštita. Video-snimak u pitanju je bio objavljen u lokalnim i nacionalnim medijima. Sud zaključuje da postoji povreda člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Značaj privatnosti za računarstvo u oblaku

Značaj privatnosti za računarstvo u oblaku

Jedan od načina na koji ostvarujemo pravo na privatnost je kroz informaciono samoopredelenje, odnosno slobodno odlučivanja šta i na koji način radimo sa informacijama o svojoj ličnosti: kome se otkrivamo, u kolikoj meri, kada, itd. Sa druge strane, računarstvo u oblaku omogućava ne samo prikupljanje i čuvanje postojećih informacija o nama, već i stvaranje ogromne količine novih, na osnovu naših interakcija u digitalnom okruženju. Značaj podataka o ličnosti za digitalnu ekonomiju je ogroman. Možemo reći da se radi o novoj zlatnoj groznici, i da se trenutno najveće svetske kompanije pohlepno prikupljaju, i ljubomorno čuvaju podatke o linosti ljudi širom sveta.

Privatnost i računarstvo u oblaku - promena paradigme

Privatnost i računarstvo u oblaku: promena paradigme

Računarstvo u oblaku (eng. Cloud Computing) menja način na koji pristupamo, koristimo i čuvamo informacije. Svakodnevna upotreba servisa zasnovanih na ovoj tehnologiji dovode do brisanja granice između personalnih uređaja i Interneta. Međutim, da li ste se zapitali na koji su način povezani pravo na privatnost i računarstvo u oblaku? Koje su pravne posledice obrade podataka o ličnosti na udaljenim serverima (u oblaku)?

Ugovor o pružanju cloud usluga

Ugovor o pružanju cloud usluga: na šta treba obratiti pažnju

Želite da iskoristite prednosti računarstva u oblaku i značajno smanjite troškove personala i izdatke za održavanje infrastrukture? Primamljivost transfera softverskih aplikacija i podataka na infrastrukturu pružaoca usluga računarstva u oblaku postaje veća ukoliko se uz nesmetano funkcionisanje informacionog sistema blagovremeno obezbjedi i zadovoljavajuća pravna zaštita korisnika. Ako sklapate Ugovor o pružanju cloud usluga, ovo su elementi na koje morate obratiti pažnju.

Kraj sporazuma o transferu podataka između EU i SAD?

Evropski parlament je 12. marta 2014. godine izglasao rezoluciju kojom predlaže prekid sporazuma o legalnom transferu podataka o ličnosti ”Sigurna luka” (eng. Safe Harbor) sa SAD. Izglasavanje Rezolucije je posledica šestomesečne istrage koju je Evropski parlament sproveo nakon obelodanjivanja informacija o nelegalnoj masovnoj prismotri građana od strane američkih vlasti. Zaključni izveštaj istrage strogo je osudio programe SAD za masovni nadzor.

Dan bezbednog Interneta 2014

PravoIKT proslavlja Dan bezbednog Interneta 2014. Podržana od strane Evropske komisije, proslava obuhvata aktivnosti u preko 100 zemalja sveta, usmerene na promociju bezbedne i odgovorne upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija.