Kontrola rada pružalaca medijskih usluga tokom izbora

Kontrola rada pružalaca medijskih usluga tokom izbora

Kontrola rada pružalaca medijskih usluga se vrši od strane nadzornog odbora (u smislu čl. 99. Zakona o izboru narodnih poslanika) koji se formira za svake izbore posebno i čine ga istaknuti javni radnici, koji nisu članovi organa političkih stranaka koje učestvuju na izborima i Regulatora (u smislu čl. 24. Zakona o elektronskim medijima).

Političko oglašavanje (reklamiranje)

Političko oglašavanje (reklamiranje)

Pod političkim oglašavanjem podrazumevaju se oglasne poruke kojima se preporučuju podnosilac izborne liste, kandidat ili njihove aktivnosti, ideje ili stavovi u cilju postizanja uspeha na izborima i koje se emituju u zamenu za naknadu. Reč je zapravo o političkim reklamama i najčešće se emituju u vidu kraćih spotova kojima se nastoji uputiti politička poruka na jezgrovit i uverljiv način. Demokratski uređeno društvo nastoji da reguliše načine emitovanja političkog oglašavanja i zabranjuje diskriminaciju u istom.

Prikriveno emitovanje predizbornog programa PravoIKT

Prikriveno emitovanje predizbornog programa

Pružaoci medijskih usluga u Srbiji su dužni da na ravnopravan način tretiraju sve učesnike u kampanji i poštuju pravila koja regulišu prikriveno emitovanje predizbornog programa .Zbog toga je i propisana zabrana prikrivenog emitovanja predizbornog programa u vidu informativnog ili neke druge vrste programa, poput dokumentarnog ili zabavnog programa.

Elektronski mediji i predizborni program

Elektronski mediji i predizborni program

Predviđen je niz pravila koja uređuju postupanje pružaoca medijskih usluga , kako bi oni ostvarili svoju ulogu tokom predizborne kampanje. Autor u kratkim crtama prezentuje ta pravila pravni okvir i pravila vezana za predizbornu kampanju u Srbiji.

Delfi protiv Estonije

U slučaju Delfi protiv Estonije, Evropski sud za ljudska prava analizira odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, Internet portala Delfi, za uvredljive komentare čitaoca ostavljene na sajtu. U

Neutralnost Interneta u EU

Neutralnost Interneta u EU: regulatorna antiteza

Evropski parlament je dana 27.10.2015 glasao za potvrdu Sporazuma, prethodno utvrđenog 30-tog juna 2015 sa Komisijom i Evropskim savetom, kojim je predviđeno ukidanje rominga do juna 2017. godine i kojim se uspostavljaju pravila koja potvrćuju neutralnost Interneta u EU.

Jordači i drugi protiv Moldavije

Jordači i drugi protiv Moldavije

U slučaju Jordači i drugi protiv Moldavije Evropski sud za ljudska prava na osnovu predstavke članova moldavske NVO ”Advokati za ljudska prava” procenjuje postojanje povrede prava na privatnost putem analize zakonitosti mera prisluškivanja telefonskih i drugih komunikacija. Iako podnosioci predstavke nisu bili, niti su tvrdili da su bili podvrgnuti merama prisluškivanja, Sud potvrđuje postojanje povrede prava iz člana 8 zbog nepostojanja dovoljno kvalitetnog zakonskog okvira kojim se u Moldaviji uređuju pravila po kojima se prisluškivanje sprovodi.

Novi udarac sporazumu Sigurna luka

(Ne) sigurna luka – novi udarac sporazumu o transferu podataka

Mišljenje Generalnog advokata Iva Boa, u slučaju Maks Šrems protiv Komesara za zaštitu podataka zadaje novi udarac sporazumu o transferu podataka Sigurna luka. Ako, Sud pravde Evropske unije potvrdi stav Generalnog advokata i poništi Odluku EK 2000/520, kompanije i organizacije koje su se do sad oslanjale na sporazum Sigurna luka će morati da potraže alternative, bilo u obliku dodatnog zahtevanja saglasnosti, bilo u obliku obavezujućih korporativnih pravila (eng. Binding Corporate Rules) ili tipskih ugovornih klauzula (eng. Model Clauses) ili na neki novi način.

Ahmet Jildirim protiv Turske

Ahmet Jildirim protiv Turske

U slučaju Ahmet Jildirim protiv Turske Evropski sud za ljudska prava razmatra opravdanost blokade čitave platforme Gugl sajts (eng. Google sites) zbog objavljivanja jednog sajta sa ilegalnim sadržajem u Turskoj. Kroz analizu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud zaključuje da u ovom slučaju dolazi do povrede prava na informisanje koje je ovim članom zagarantovano.

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U osnovi slučaja Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva nalazi se nemar zatvorskih službenika prilikom pretresa ”do gole kože” posetilaca pritvorenog. Kroz prizmu članova 3, 8 i 13, Sud iz Strazbura odlučuje o povredi prava na privatnost lica u pitanju, kao i postojanju delotvornog pravnog leka. Sud smatra da se pretresi obavljeni nad podnosiocima predstavke ne mogu smatrati „neophodnim u demokratskom društvu“ u smislu člana 8, stav 2 Konvencije. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8 Konvencije. Isto tako, Sud smatra da podnosioci predstavke nisu imali na raspolaganju sredstvo za dobijanje zadovoljenja nakon mešanja države u njihova prava prema članu 8 Konvencije, i konstatuje povredu člana 13.

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U slučaju P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, podnosioci predstavke su isticali da je upotreba uređaja za prisluškivanje predstavljala mešanje u njihova prava predviđena članom 8 Konvencije, kao i da ovo mešanje nije bilo opravdano. Osim toga, Evropski sud za ljudska prava je razmatrao o zakonitosti mera prisluškivanja, s obzirom da u vreme kad su one bile određene nije postojala adekvatna zakonska regulativa. Relevantni zakon je usvojen tek 1997. godine. Osim povrede prava na privatnost, Sud donosi odluku o povredi prava iz člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Aman protiv Švajcarske

Aman protiv Švajcarske

U slučaju čije činjenice podsjećaju na špijunske filmove, Evropski sud za ljudska prava ocenjuje povredu prava na privatnost i poverljivost komunikacija švajcarskog državljanina Amana, koji postaje predmet istrage službe bezbednosti i javnog tužilaštva Švajcarske Konfederacije zbog prijema telefonskog poziva iz Sovjetske ambasade u Bernu.

K.U. protiv Finske

K.U. protiv Finske

Slučaj K.U. protiv Finske u prvi plan stavlja pozitivnu obavezu država da na odgovarajući način zaštite pravo privatnosti maloletnika na internetu. Analizom slučaja desetogodišnjeg K.U. u čije ime je neko na sajtu za upoznavanje objavio oglas sa pozivom na nedolične i potencijalno protivpravne odnose sa vršnjakom ili starijom osobom, Evropski sud za ljudska prava donosi odluku o povredi prava na privatnost sadržanog u članu 8 Konvencije.

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva (eng. Copland v. The United Kingdom), je slučaj u kome je u pitanju zaštita prava privatnosti zaposlenih, član 8 Konvencije, kao i nadzor korespodencije zaposlenih od strane poslodavca.