IP_adresa_kao_podatak_o_ličnosti_PravoIKT

IP adresa kao podatak o ličnosti

Sud pravde Evropske Unije doneo je odluku po kojoj je dinamička IP adresa posetioca neke veb-strane podatak o ličnosti, u skladu sa Direktivom 95/46 EU (Direktiva o zaštiti podataka Evropske unije). IP adresa kao podatak o ličnosti dugo je bila predmet diskusije. Na prvi pogled, čini se da je Sud razrešio ovu dilemu. Međutim, dublja analiza presude nagoveštava da IP adresa neće baš u svakom slučaju imati taj status.

H2020 - kako podneti predlog projekta

H2020 – kako podneti predlog projekta

Finalni i najvažniji korak u postupku aplikacije za projekte koji se finansiraju u okviru programa Horizont2020 je podnošenje predloga projekata kao odgovor na odgovarajući poziv. Tekst „H2020 – kako podneti predlog projekta“ predstavlja osvrt na neke od najbitnijih koraka u postupku aplikacije za finansije iz H2020. Dokumentacija u vezi sa pozivom Pretpostavka za ovaj korak […]

H2020 - Prijava organizacije

H2020 – Registracija organizacije

Tekst H2020 – Registracija organizacije objašnjava postupak registracije organizacija u postupku aplikacije za finansije iz programa H2020. Pre nego što se prijavite za istraživanja podnošenjem ponude projekta, sve organizacije (partneri) uključene u projekat prvo moraju biti registrovane od strane Komisije. Kada organizacija nema status pravnog lica, njeni predstavnici moraju dokazati da imaju kapacitet da preduzmu zakonske obaveze u ime organizacije i da organizacija poseduje osnovne finansijske i operativne kapacitete za uspešno ispunjavanje obaveza vezanih za učešće u H2020 projektima.

Kontrola rada pružalaca medijskih usluga tokom izbora

Kontrola rada pružalaca medijskih usluga tokom izbora

Kontrola rada pružalaca medijskih usluga se vrši od strane nadzornog odbora (u smislu čl. 99. Zakona o izboru narodnih poslanika) koji se formira za svake izbore posebno i čine ga istaknuti javni radnici, koji nisu članovi organa političkih stranaka koje učestvuju na izborima i Regulatora (u smislu čl. 24. Zakona o elektronskim medijima).

Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka ENISA

Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka ENISA

Kratak pregled osnivanja, strukture i nadležnosti Evropske agencije za bezbednost mreža i podataka (ENISA), koja ima ulogu u uspostaljanju višeg nivoa bezbednosti mreža i podataka u Evropskoj uniji, podizanja svesti o informacionoj bezbednosti i razvoja i promovisanja kulture bezbednosti mreža i podataka za dobrobit građana, potrošača, preduzeća i organa javne vlasti Evropske unije.

Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal je vrsta kriminala kod kojeg su informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) objekat krivičnog dela ili sredstvo izvršenja krivičnog dela. Ta vrsta kriminala je u rapidnom porastu, a prema skorijim istraživanjima šteta od napada na globalnom nivou iznosi više od 400 milijardi dolara.

Fudbal Datako protiv Sportradara

Fudbal Datako protiv Sportradara

Sud pravde Evropske unije doneo je 18. oktobra 2012. drugu odluku u ovoj godini u predmetima u kojima je Fudbal DataKo bio jedna od strana, ovaj put u predmetu Fudbal DataKo protiv Sportradara.

Za razliku od prvog predmeta – Fudbal DataKo i drgi protiv Jahua! Ujedinjeno kraljevstvo i drugih – o kome smo već pisali, a u kome se Sud pravde Evropske unije bavio autorskopravnom zaštitom baza podataka, u ovom predmetu Sud iz Luksemburga se bavio prvenstveno pitanjima koja se tiču zaštite baza podataka pravom sui generis, a posebno nadležnošću sudova Država članica u onlajn okruženju koja zavisi od odgovora na pitanje gde su navodne radnje neovlašćenog „izvlačenja ili ponovnog korišćenja“ baze ili njenog značajnog dela dogodile.

e-Trgovina: nova publikacija sajta PravoIKT

e-Trgovina: nova publikacija sajta PravoIKT

Elektronska publikacija pod naslovom e-Trgovina: pravna rešenja za nove modele poslovanja, koju izdaje PravoIKT je dostupna za preuzimanje sa našeg sajta.
Nastala na osnovu originalnih stručnih radova naših saradnika objavljenih u periodu od oko godinu dana, ova zbirka tekstova na jednostavan i lako razumljiv način obrađuje aktuelne interdisciplinarne teme iz oblasti e-Trgovine.

Neutralnost Interneta u EU

Neutralnost Interneta u EU: regulatorna antiteza

Evropski parlament je dana 27.10.2015 glasao za potvrdu Sporazuma, prethodno utvrđenog 30-tog juna 2015 sa Komisijom i Evropskim savetom, kojim je predviđeno ukidanje rominga do juna 2017. godine i kojim se uspostavljaju pravila koja potvrćuju neutralnost Interneta u EU.

Kritična informaciona infrastruktura

Kritična informaciona infrastruktura

Evropska unija je 2006. godine pokrenula Evropski program za zaštitu kritične infrastrukture, u okviru koga je i sačinjena navedena direktiva. Opasnosti koje mogu ugroziti kritičnu infrastrukturu mogu da potiču od terorističkih akcija, kriminalnih aktivnosti, prirodnih katastrofa i drugih razloga…

Predlog Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU

Predlog Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU

Predlog direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (NIS Directive) Evropske unije predstavlja jedan od početnih koraka ka izgradnji politike EU u ovoj oblasti. Tekst predložene direktive objavljen je u februaru 2013. godine, a Evropski parlament je usvojio amandmane na direktivu u martu 2014. godine, na koje je najveći uticaj imao Komitet za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača. Direktiva još nije usvojena, i o njoj još uvek postoje nesaglasnosti, o kojima će biti reči u ovom tekstu.

Novi udarac sporazumu Sigurna luka

(Ne) sigurna luka – novi udarac sporazumu o transferu podataka

Mišljenje Generalnog advokata Iva Boa, u slučaju Maks Šrems protiv Komesara za zaštitu podataka zadaje novi udarac sporazumu o transferu podataka Sigurna luka. Ako, Sud pravde Evropske unije potvrdi stav Generalnog advokata i poništi Odluku EK 2000/520, kompanije i organizacije koje su se do sad oslanjale na sporazum Sigurna luka će morati da potraže alternative, bilo u obliku dodatnog zahtevanja saglasnosti, bilo u obliku obavezujućih korporativnih pravila (eng. Binding Corporate Rules) ili tipskih ugovornih klauzula (eng. Model Clauses) ili na neki novi način.

Horizont2020: razlike u odnosu na FP7

Razlike programa Horizont2020 i FP7

Imajući u vidu da Srbija učestvuje u programu Horizont 2020, promene koje on uvodi su značajne i za domaće aktere. Bez obzira za koju se vrstu projekta ili u okviru kog od tri prioriteta H2020 konkuriše, razumevanje novina koje H2020 uvodi i usklađivanje sopstvene strategije podnošenja predloga projekata s tim novinama može biti presudno za dobijanje sredstava EU i eventualni uspeh predloga projekta.

Horizont2020 i učešće Srbije

Horizont2020 i učešće Srbije

Ovaj tekst predstavlja nastavak serije na temu Horizont2020. U prethodnim tekstovima smo objasnili šta je Horizont2020, koji su prioriteti ovog programa, koje vrste H2020 projekata postoje i koje je mesto IKT u programu H2020. Ovaj tekst se osvrće na pravni osnov i oblike učešća pravnih lica iz Srbije u okviru programa H2020.

Gugl Francuska protiv Luj Vitona

Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig? (deo 2)

Gugl Francuska protiv Luj Vitona 2 je nastavak analize rezonovanja Suda pravde EU po objedinjenoj tužbi Gugl Francuska protiv Luj Vitona i drugih. Odluka Suda je zaštitila Gugl od sudova država članica koji su, u svom postupanju, doneli dijametralno suprotan zaključak o njegovoj odgovornosti, a povrh svega, omogućila je Guglu da usvoji uniformniji model poslovanja širom Evrope

Gugl Francuska protiv Luj Vitona

Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig? (deo 1)

Sud pravde Evropske unije doneo je presudu u predmetu u kome su objedinjene tužbe Vitona, Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudske odnose protiv Gugla Francuska, podnete zbog navodnih brojnih povreda žiga. Suštinski, navodne povrede nastale su kao posledica unosa žigom zaštićenih reči u Guglov internet pretraživač (eng. Search engine), koji je potom, pod naslovom Sponzorisani rezultati (eng. Sponsored results) prikazivao određene reklamne linkove – u slučaju Vitona, linkove ka sajtovima koji su prodavali kopije, odnosno imitacije njegovih proizvoda, a u slučaju Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudkse odnose, linkove ka sajtovima njihovih konkurenata.

IKT - prioritet Horizonta2020

IKT – prioritet Horizonta2020

Istraživačko-razvojni program EU Horizont2020 definiše oblasti od značaja za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovaj tekst će biti posvećen pojedinostima vezanim za oblasti za koje se mogu dobiti finansije, bez obzira na zrelost tehnologije u pitanju. Obuhvaćene su sve razvojne faze od fundamentalnog istraživačkog radu do lansiranja rezultata na tržište i njihova komercijalizacija. Konkretno, bilo je reči o investicijama u IKT kroz tri prioriteta programa: Izuzetnost u nauci (eng. Excellent Science), Kompetitivna industrija (eng. Competitive Industries) i Bolje društvo (eng. Better Society).

Horizont2020 i IKT

Horizont2020 i IKT – mesto i oblasti od značaja

Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju jednu od najznačajnijih oblsti u okviru koje se može konkurisati za fondove Horizont2020. O povlaštenom mestu koje IKT imaju u okviru ovog programa naročito svedoči činjenica da su investicije u ovu oblast uvećane za oko 46% u odnosu na prethodne programe (FP7). Isto tako, Horizont2020 i IKT imaju dinamičniji odnos nego raniji programi, prvenstveno zbog političke volje EU da se investicije usmere ka oblastima istraživanja koje se odnose na razvoj i komercijalizaciju najnovijih tehnologija. One, iako nose veći rizik, mogu dovesti do značajnih prodora i stvoriti nove poslovne šanse koje mogu pozitivno uticati na izlazak iz ekonomske krize, što je jedan od glavnih prioriteta programa H2020.

Horizont2020: prioriteti

Horizont2020: prioriteti

Horizont2020 ima tri prioriteta, na kojima se zasniva njegova podela na tri osnovne tematske celine u okviru kojih inovativni projekti mogu dobiti financijsku podršku. To su: Izuzetnost u nauci (eng. Excellent Science), Kompetitivna industrija (eng. Competitive industries) i Bolje društvo (eng. Better Society). Svaki od ovih prioriteta, odnosno oblasti usmeren je na konkretan izazov.

Šta je Horizont2020?

Šta je Horizont2020?

Šta je Horizont 2020 i koji je značaj ovog do sada najvećeg istraživačko-razvojnog programa Evropske unije za aktere u oblasti IKT iz Srbije? Iako se Horizont2020 često pominje u kontekstu slamke spasa, kao sredstvo koje bi ne samo domaću, već i evropsku privredu moglo izvesti iz ekonomske krize, nije sasvim jasno koliko šira javnost u Srbiji stvarno zna šta je zapravo Horizont 2020 i šta stvarno nudi. Ovaj tekst, i serija tekstova koja sledi odgovoriće na neka od osnovnih pitanja o Horizontu2020.

Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

deo 1 – Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EU deo 2 – Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine deo 3 – Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir U prethodnom tekstu smo kao razloge za donošenje novog, aktuelnog pravnog okvira u oblasti elektronskih komunikacija u EU istakli ubrzan rast sektora, kao i […]

Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Elektronske komunikacije u EU obrađuje ”Telekom paket” iz 2002 godine kojim su države članice u potpunosti zamenile ”Regulatorni paket“ iz 1998. godine. Ovakvim jedinstvenim regulatornim okvirom regulisane su sve elektronske komunikacije, što je rezultat konvergencije telekomunikacija, informacionih tehnologija i elektronskih medija do koje je došlo u protekle dve do tri decenije.

Net Futures 2015

Net Futures 2015 konferencija

Evropska komisija od 25. do 26. marta 2015. godine u Briselu organizuje konferenciju Net Futures 2015. Net Futures 2015 je naslednik ranije konferencije Future Internet Assembly (FIA), koja je bila organizovana jedanaest puta uzastopno. Inspirisana ovim prethodnim događajima, konferencija Net Futures 2015 se fokusira na transferzalna pitanja budućnosti Interneta kao što su Internet stvari, tehnologije otvorenog koda, računarstvo u oblaku, pametni gradovi, alternativni modeli rešavanja sporova i startap kompanije.