ИП_адреса_као_податак_о_личности_ПравоИКТ

ИП адреса као податак о личности

Суд правде Европске Уније донео је одлуку по којој је динамичка ИП адреса посетиоца неке веб-стране податак о личности, у складу са Директивом 95/46 ЕУ (Директива о заштити података Европске уније). ИП адреса као податак о личности дуго је била предмет дискусије. На први поглед, чини се да је Суд разрешио ову дилему. Међутим, дубља анализа пресуде наговештава да ИП адреса неће баш у сваком случају имати тај статус.

Х2020 - како поднети предлог пројекта

Х2020 – како поднети предлог пројекта

Финални и најважнији корак у поступку апликације за пројекте који се финансирају у оквиру програма Хоризонт2020 је подношење предлога пројеката као одговор на одговарајући позив. Текст „Х2020 – како поднети предлог пројекта“ представља осврт на неке од најбитнијих корака у поступку апликације за финансије из Х2020. Документација у вези са позивом Претпоставка за овај корак […]

Х2020 - Пријава организације

Х2020 – Регистрација организације

Текст Х2020 – Регистрација организације објашњава поступак регистрације организација у поступку апликације за финансије из програма Х2020. Пре него што се пријавите за истраживања подношењем понуде пројекта, све организације (партнери) укључене у пројекат прво морају бити регистроване од стране Комисије. Када организација нема статус правног лица, њени представници морају доказати да имају капацитет да предузму законске обавезе у име организације и да организација поседује основне финансијске и оперативне капацитете за успешно испуњавање обавеза везаних за учешће у Х2020 пројектима.

Контрола рада пружалаца медијских услуга током избора

Контрола рада пружалаца медијских услуга током избора

Контрола рада пружалаца медијских услуга се врши од стране надзорног одбора (у смислу чл. 99. Закона о избору народних посланика) који се формира за сваке изборе посебно и чине га истакнути јавни радници, који нису чланови органа политичких странака које учествују на изборима и Регулатора (у смислу чл. 24. Закона о електронским медијима).

Европска агенција за безбедност мрежа и података ЕНИСА

Европска агенција за безбедност мрежа и података ЕНИСА

Кратак преглед оснивања, структуре и надлежности Европске агенције за безбедност мрежа и података (ЕНИСА), која има улогу у успостаљању вишег нивоа безбедности мрежа и података у Европској унији, подизања свести о информационој безбедности и развоја и промовисања културе безбедности мрежа и података за добробит грађана, потрошача, предузећа и органа јавне власти Европске уније.

Високотехнолошки криминал: кривично законодавство Србије

Високотехнолошки криминал: кривично законодавство Србије

Високотехнолошки криминал је врста криминала код којег су информационо-комуникационе технологије (ИКТ) објекат кривичног дела или средство извршења кривичног дела. Та врста криминала је у рапидном порасту, а према скоријим истраживањима штета од напада на глобалном нивоу износи више од 400 милијарди долара.

Фудбал Датако против Спортрадара

Фудбал Датако против Спортрадара

Суд правде Европске уније донео је 18. октобра 2012. другу одлуку у овој години у предметима у којима је Фудбал ДатаКо био једна од страна, овај пут у предмету Фудбал ДатаКо против Спортрадара.

За разлику од првог предмета – Фудбал ДатаКо и дрги против Јахуа! Уједињено краљевство и других – о коме смо већ писали, а у коме се Суд правде Европске уније бавио ауторскоправном заштитом база података, у овом предмету Суд из Луксембурга се бавио првенствено питањима која се тичу заштите база података правом sui generis, а посебно надлежношћу судова Држава чланица у онлајн окружењу која зависи од одговора на питање где су наводне радње неовлашћеног „извлачења или поновног коришћења“ базе или њеног значајног дела догодиле.

е-Трговина: нова публикација сајта ПравоИКТ

е-Трговина: нова публикација сајта ПравоИКТ

Електронска публикација под насловом е-Трговина: правна решења за нове моделе пословања, коју издаје ПравоИКТ је доступна за преузимање са нашег сајта.
Настала на основу оригиналних стручних радова наших сарадника објављених у периоду од око годину дана, ова збирка текстова на једноставан и лако разумљив начин обрађује актуелне интердисциплинарне теме из области е-Трговине.

Неутралност Интернета у ЕУ

Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза

Европски парламент је дана 27.10.2015 гласао за потврду Споразума, претходно утврђеног 30-тог јуна 2015 са Комисијом и Европским саветом, којим је предвиђено укидање роминга до јуна 2017. године и којим се успостављају правила која потврћују неутралност Интернета у ЕУ.

Критична информациона инфраструктура

Критична информациона инфраструктура

Европска унија је 2006. године покренула Европски програм за заштиту критичне инфраструктуре, у оквиру кога је и сачињена наведена директива. Опасности које могу угрозити критичну инфраструктуру могу да потичу од терористичких акција, криминалних активности, природних катастрофа и других разлога…

Предлог Директиве о мрежној и информационој безбедности ЕУ

Предлог Директиве о мрежној и информационој безбедности ЕУ

Предлог директиве о мрежној и информационој безбедности (NIS Directive) Европске уније представља један од почетних корака ка изградњи политике ЕУ у овој области. Текст предложене директиве објављен је у фебруару 2013. године, а Европски парламент је усвојио амандмане на директиву у марту 2014. године, на које је највећи утицај имао Комитет за унутрашње тржиште и заштиту потрошача. Директива још није усвојена, и о њој још увек постоје несагласности, о којима ће бити речи у овом тексту.

Нови ударац споразуму Сигурна лука

(Не) сигурна лука – нови ударац споразуму о трансферу података

Мишљење Генералног адвоката Ива Боа, у случају Макс Шремс против Комесара за заштиту података задаје нови ударац споразуму о трансферу података Сигурна лука. Ако, Суд правде Европске уније потврди став Генералног адвоката и поништи Одлуку ЕК 2000/520, компаније и организације које су се до сад ослањале на споразум Сигурна лука ће морати да потраже алтернативе, било у облику додатног захтевања сагласности, било у облику обавезујућих корпоративних правила (енг. Binding Corporate Rules) или типских уговорних клаузула (енг. Model Clauses) или на неки нови начин.

Хоризонт2020: разлике у односу на FP7

Разлике програма Хоризонт2020 и FP7

Имајући у виду да Србија учествује у програму Хоризонт 2020, промене које он уводи су значајне и за домаће актере. Без обзира за коју се врсту пројекта или у оквиру ког од три приоритета Х2020 конкурише, разумевање новина које Х2020 уводи и усклађивање сопствене стратегије подношења предлога пројеката с тим новинама може бити пресудно за добијање средстава ЕУ и евентуални успех предлога пројекта.

Хоризонт2020 и учешће Србије

Хоризонт2020 и учешће Србије

Овај текст представља наставак серије на тему Хоризонт2020. У претходним текстовима смо објаснили шта је Хоризонт2020, који су приоритети овог програма, које врсте Х2020 пројеката постоје и које је место ИКТ у програму Х2020. Овај текст се осврће на правни основ и облике учешћа правних лица из Србије у оквиру програма Х2020.

Гугл Француска против Луј Витона

Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 2)

Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе

Гугл Француска против Луј Витона

Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)

Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.

ИКТ - приоритет Хоризонта2020

ИКТ – приоритет Хоризонта2020

Истраживачко-развојни програм ЕУ Хоризонт2020 дефинише области од значаја за развој информационо-комуникационих технологија. Овај текст ће бити посвећен појединостима везаним за области за које се могу добити финансије, без обзира на зрелост технологије у питању. Обухваћене су све развојне фазе од фундаменталног истраживачког раду до лансирања резултата на тржиште и њихова комерцијализација. Конкретно, било је речи о инвестицијама у ИКТ кроз три приоритета програма: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive Industries) и Боље друштво (енг. Better Society).

Хоризонт2020 и ИКТ

Хоризонт2020 и ИКТ – место и области од значаја

Информационо-комуникационе технологије представљају једну од најзначајнијих облсти у оквиру које се може конкурисати за фондове Хоризонт2020. О повлаштеном месту које ИКТ имају у оквиру овог програма нарочито сведочи чињеница да су инвестиције у ову област увећане за око 46% у односу на претходне програме (FP7). Исто тако, Хоризонт2020 и ИКТ имају динамичнији однос него ранији програми, првенствено због политичке воље ЕУ да се инвестиције усмере ка областима истраживања које се односе на развој и комерцијализацију најновијих технологија. Оне, иако носе већи ризик, могу довести до значајних продора и створити нове пословне шансе које могу позитивно утицати на излазак из економске кризе, што је један од главних приоритета програма Х2020.

Хоризонт2020: приоритети

Хоризонт2020: приоритети

Хоризонт2020 има три приоритета, на којима се заснива његова подела на три основне тематске целине у оквиру којих иновативни пројекти могу добити финанцијску подршку. То су: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive industries) и Боље друштво (енг. Better Society). Сваки од ових приоритета, односно области усмерен је на конкретан изазов.

Шта је Хоризонт2020?

Шта је Хоризонт2020?

Шта је Хоризонт 2020 и који је значај овог до сада највећег истраживачко-развојног програма Европске уније за актере у области ИКТ из Србије? Иако се Хоризонт2020 често помиње у контексту сламке спаса, као средство које би не само домаћу, већ и европску привреду могло извести из економске кризе, није сасвим јасно колико шира јавност у Србији стварно зна шта је заправо Хоризонт 2020 и шта стварно нуди. Овај текст, и серија текстова која следи одговориће на нека од основних питања о Хоризонту2020.

Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

део 1 – Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ део 2 – Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године део 3 – Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир У претходном тексту смо као разлоге за доношење новог, актуелног правног оквира у области електронских комуникација у ЕУ истакли убрзан раст сектора, као и […]

Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

Електронске комуникације у ЕУ обрађује ”Телеком пакет” из 2002 године којим су државе чланице у потпуности замениле ”Регулаторни пакет“ из 1998. године. Оваквим јединственим регулаторним оквиром регулисане су све електронске комуникације, што је резултат конвергенције телекомуникација, информационих технологија и електронских медија до које је дошло у протекле две до три деценије.

Net Futures 2015

Net Futures 2015 конференција

Европска комисија од 25. до 26. марта 2015. године у Бриселу организује конференцију Net Futures 2015. Net Futures 2015 је наследник раније конференције Future Internet Assembly (FIA), која је била организована једанаест пута узастопно. Инспирисана овим претходним догађајима, конференција Net Futures 2015 се фокусира на трансферзална питања будућности Интернета као што су Интернет ствари, технологије отвореног кода, рачунарство у облаку, паметни градови, алтернативни модели решавања спорова и стартап компаније.