Šiaka protiv Italije

Šiaka protiv Italije

Referenca

Šiaka protiv Italije, (eng. Sciacca v. Italy), predstavka br. 50774/99, odluka je konačna od 11.01.2005

Ključne reči

Pravo na privatnost, član 8 Konvencije, zaštita lika, fotografije

Činjenice

Podnosilac predstavke je gospođa Šiaka, rođena 1949 u Sirakuzi gde i živi. Po zanimanju je učiteljica i radila je u privatnoj školi u Lentiniju-Sirakuza. Vlasnik privatne škole je bila firma-društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji su članovi bili podnosilac predstavke i još troje učitelja, kao i gospodin G. u funkciji menadžera.

Jula 1998.g., protiv škole je podneta prijava finansijskoj policiji zbog nepravilnosti u upravljanju školskom imovinom.

Tužilaštvo u Sirakuzi je pokrenulo istragu protiv članova i menadžera firme koja je vlasnik škole, kao odgovornih lica. Tokom istrage policija je pretresla domove članova i menadžera kao i poslovne prostorije firme. U vreme preduzimanja ovih radnji od strane policije, gospođa Šiaka nije bila zvanično obaveštena da je pod istragom.

Kasnije je podnosilac predstavke obaveštena da je osumnjičena zajedno sa ostalim članovima društva, da je izvršila krivično delo iznude i prevare pa je saslušana tokom avgusta 1998. godine.

Novembra 1998. godine, tužilaštvo je tražilo od istražnog sudije da izda nalog za hapšenje podnosioca predstavke i ostalih, zbog poreske utaje i falsifikovanja dokumentacije.

Krajem novembra iste godine, sud je izdao nalog da gospođa Šiaka i ostali budu u kućnom pritvoru.

Decembra 1998. godine, podnosiocu je uručeno rešenje suda. Kao i svako prema kome se odredi kućni pritvor, gospođa Šiaka je ostala kod kuće, nije bila zadržana u zatvoru. I pored toga, policija je napravila njen dosije, fotografisala ju je i uzela joj otiske prstiju.

Povodom čitavog slučaja održana je konferencija za štampu o kojoj su pisale dnevne novine. U dva dnevna lista izašli su članci o ovom dogažaju, tzv. „lažnoj školi“ , falsifikovanju dokumentacije i poreskoj utaji. Uz tekstove objavljene su i fotografije koje je policija slikala prilikom lišenja slobode podnosioca predstavke i ostalih osumnjičenih.

28.12.1998. godine, gospođa Šiaka je puštena iz kućnog privora i suđeno joj je u tzv skraćenom postupku na osnovu sporazuma sa tužilaštvom. Osuđena je na godinu dana i deset meseci zatvora i novčanu kaznu od 300 Evra.

Evropskom sudu za ljudska prava podnosilac se obratila zbog povrede prava na zaštitu privatnosti iz čl 8 Konvencije. Naime, isticala je da je povređeno njeno pravo na zaštitu privantosti tako što su prikazane njene fotografije na konferenciji za štampu i kasnije objavljene u dnevnim novinama i to one fotografije koje je očigledno dostavilo tužilaštvo i policija, a koje su sačinjene prilikom njenog lišenja slobode.

Komentar

Gospođa Šiaka je smatrala da su objavljivanjem njenih fotografija koje je policija napravila, povređena njena prava garantovana Konvencijom. Vlada Italije je sa druge strane isticala kako pravo na zaštitu privatnosti ne može biti važnije od prava javnosti da bude informisana i pozivali su se i na slobodu štampe.

Podnosilac predstavke je smatrala da objavljivanje njenih fotografije nije bilo u skladu sa zakonom kao i da nije bilo „neophodno“ u demokratskom društvo zbog čega bi eventualno bilo oporavdano. Takođe, isticala je da policija i tužilaštvo nisu obrazložili zašto su fotografije prosledili dnevnim novinama.

Vlada nije negirala da su sporne fotografije zaista nastale prilikom lišenja slobode podnosioca predstavke.

Pitanje da li je dozvoljeno objavljivanje fotografija javnih ličnosti i političara obrađeno je ranije u nekim drugim presudama (pogledati  Von Hannover v. Germany, no. 59320/00, ili  Schüssel v. Austria, no. 42409/98).

Ovaj slučaj razlikovao se od gore navedenih po tome što se nije radilo o javnoj ličnosti već nekome protiv koga se vodio krivični postupak. Takođe, objavljene fotografije sačinjene su za službenu upotrebu, ne za javnost.

Dakle Sud je morao da utvrdi da li se ovde radilo o zadiranju u privatnosti i ukoliko jeste, da li je to bilo u skladu sa zakonom ili ne.

Pre svega zaključak je suda da fotografije ulaze u pojam „privatnosti“ koji se štiti Konvencijom. Dalje, činjenica da se ne radi o „javnoj ličnosti“ samo proširuje pojam privatnosti u ovom slučaju. Prema mišljenju Suda, činjenica da je protiv podnosioca predstavke vođen krivični postupak ne utiče na shvatanje pojma privatnosti u ovom konkretnom slučaju.

Sud je zaključio da je ovde zaista reč o zadiranju u privatnost kao i da povreda prava nije bila u skladu sa zakonom.

U zaključku, utvrđeno je da je zaista došlo do povrede čl 8 Konvencije.

Podnosiocu je dosuđena naknade štete u iznosu od 3500 Evra kao i troškovi postupka.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin