Шиака против Италије

Шиака против Италије

Референца

Шиака против Италије, (енг. Sciacca v. Italy), представка бр. 50774/99, одлука је коначна од 11.01.2005

Кључне речи

Право на приватност, члан 8 Конвенције, заштита лика, фотографије

Чињенице

Подносилац представке је госпођа Шиака, рођена 1949 у Сиракузи где и живи. По занимању је учитељица и радила је у приватној школи у Лентинију-Сиракуза. Власник приватне школе је била фирма-друштво са ограниченом одговорношћу, чији су чланови били подносилац представке и још троје учитеља, као и господин Г. у функцији менаџера.

Јула 1998.г., против школе је поднета пријава финансијској полицији због неправилности у управљању школском имовином.

Тужилаштво у Сиракузи је покренуло истрагу против чланова и менаџера фирме која је власник школе, као одговорних лица. Током истраге полиција је претресла домове чланова и менаџера као и пословне просторије фирме. У време предузимања ових радњи од стране полиције, госпођа Шиака није била званично обавештена да је под истрагом.

Касније је подносилац представке обавештена да је осумњичена заједно са осталим члановима друштва, да је извршила кривично дело изнуде и преваре па је саслушана током августа 1998. године.

Новембра 1998. године, тужилаштво је тражило од истражног судије да изда налог за хапшење подносиоца представке и осталих, због пореске утаје и фалсификовања документације.

Крајем новембра исте године, суд је издао налог да госпођа Шиака и остали буду у кућном притвору.

Децембра 1998. године, подносиоцу је уручено решење суда. Као и свако према коме се одреди кућни притвор, госпођа Шиака је остала код куће, није била задржана у затвору. И поред тога, полиција је направила њен досије, фотографисала ју је и узела јој отиске прстију.

Поводом читавог случаја одржана је конференција за штампу о којој су писале дневне новине. У два дневна листа изашли су чланци о овом догажају, тзв. „лажној школи“ , фалсификовању документације и пореској утаји. Уз текстове објављене су и фотографије које је полиција сликала приликом лишења слободе подносиоца представке и осталих осумњичених.

28.12.1998. године, госпођа Шиака је пуштена из кућног привора и суђено јој је у тзв скраћеном поступку на основу споразума са тужилаштвом. Осуђена је на годину дана и десет месеци затвора и новчану казну од 300 Евра.

Европском суду за људска права подносилац се обратила због повреде права на заштиту приватности из чл 8 Конвенције. Наиме, истицала је да је повређено њено право на заштиту привантости тако што су приказане њене фотографије на конференцији за штампу и касније објављене у дневним новинама и то оне фотографије које је очигледно доставило тужилаштво и полиција, а које су сачињене приликом њеног лишења слободе.

Коментар

Госпођа Шиака је сматрала да су објављивањем њених фотографија које је полиција направила, повређена њена права гарантована Конвенцијом. Влада Италије је са друге стране истицала како право на заштиту приватности не може бити важније од права јавности да буде информисана и позивали су се и на слободу штампе.

Подносилац представке је сматрала да објављивање њених фотографије није било у складу са законом као и да није било „неопходно“ у демократском друштво због чега би евентуално било опоравдано. Такође, истицала је да полиција и тужилаштво нису образложили зашто су фотографије проследили дневним новинама.

Влада није негирала да су спорне фотографије заиста настале приликом лишења слободе подносиоца представке.

Питање да ли је дозвољено објављивање фотографија јавних личности и политичара обрађено је раније у неким другим пресудама (погледати  Von Hannover v. Germany, no. 59320/00, или  Schüssel v. Austria, no. 42409/98).

Овај случај разликовао се од горе наведених по томе што се није радило о јавној личности већ некоме против кога се водио кривични поступак. Такође, објављене фотографије сачињене су за службену употребу, не за јавност.

Дакле Суд је морао да утврди да ли се овде радило о задирању у приватности и уколико јесте, да ли је то било у складу са законом или не.

Пре свега закључак је суда да фотографије улазе у појам „приватности“ који се штити Конвенцијом. Даље, чињеница да се не ради о „јавној личности“ само проширује појам приватности у овом случају. Према мишљењу Суда, чињеница да је против подносиоца представке вођен кривични поступак не утиче на схватање појма приватности у овом конкретном случају.

Суд је закључио да је овде заиста реч о задирању у приватност као и да повреда права није била у складу са законом.

У закључку, утврђено је да је заиста дошло до повреде чл 8 Конвенције.

Подносиоцу је досуђена накнаде штете у износу од 3500 Евра као и трошкови поступка.

Сања Мандарић

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin