Душко Мартић
Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.
У разговору са Танјугом, Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије, изнео је опажање да је стање у области заштите података о личности у Србији потпуно незадовољавајуће, наглашивши да је неопходно изградити систем и обезбедити уставом загарантоване стандарде.
Он је истакао и да се број предмета у области заштите података о личности из године у годину повећава. Тако је, према његовим речима, у првој години примене Закона о заштити података о личности било 83 случаја, у наредној 250, затим 727, па 1.405, док је у 2013. било 2.200 предмета.
„Нема разлога да се хвалимо и да сматрамо великим успехом растући број интервенција поверенику. То ће бити пре разлог за упозорење. Добро је што грађани више вода рачуна о својим правима, али то није нешто чиме смемо да будемо задовољни“, упозорио је Шабић.
У даљем разговору, господин Шабић је истакао су успешне интервенције поводом поводом екцеса и пријава грађана да им неко незаконито користи податке и упада у базу података у коју не би смео, само је гребање санте леда, те да је потребно изграђивање система и промена менталитета.
Указујући да неко очито заборавља да је Србија транзициона земља и да је прича о заштити приватности за земљу у којој био доминантан колективистички дух и у којој је све што је било лично и приватно багателисано и гледано с презиром, он је оценио да је потребно изградити систем и дићи на пијадастал вредности заштиту приватности и података.
Према његовим речима, то подразумева озбиљан напор целе државе – владе, скупштине и надлежних министарстава, повереника, али и одговарајуће измене у систему школства, што се у Србији не ради.
„Оно што сматрам главним проблемом и на шта указујем, а не наилазим на разумевање је одсуство било каквог осмишљеног стратешког приступа. Ако се нешто ради, ради се парцијално“, рекао је Шабић.
Када је у питању нормативни систем Шабић је упозорио да је Стратегија за заштиту података о личности усвојена пре три и по године, али још није донет акциони план, па је Стратегија остала „мртво слово на папиру“.
Он је навео и да је Закон о заштити података о личности начелно добар и да представља први корак у уређењу те области, али да је са пуно недостатака.
„То је кровни закон који је декларисао основне принципе, а идеја је била да се ти принципи конкретније разрађују у посебне законе који никада нису донети. Тако нам сада закон личи на швајцарски сир и отвара много простора за контраверзе“, рекао је
Шабић, наводећи да немамо уређено питање видео надзора, биометријских података или безбедносне провере.
Он је као пример навео и да закон садржи одредбу која предвиђа посебну заштиту нарочито осетљивих података.
Према његовим речима, закон предвиђа да ће влада у року од шест месеци донети уредбу која ће конкретизовати мере чувања и заштите, а пет година је прошло и никада није донета та уредба.
Интервју у интегралној верзији можете прочитати на сајту Тањуга.
Photo by Medija centar Beograd [CC-BY-SA-3.0], via Wikimedia Commons
