Решавање доменских спорова у Албанији

Решавање доменских спорова у Албанији ПравоИКТ

Албанија је до скоро била једна од ретких земаља у окружењу у којој је доменски спор било могуће водити искључиво пред судом. Наиме, 2015. године на снагу су ступили Правила о решавању спорова поводом назива .AL домена за (у даљем тексту „Правила“) и постала су део уговора о регистрацији назива интернет домена. Правила садрже углавном материјалне одредбе на основу којих се може преузети домен у случају повреде, односно на основу којих се може тражити престанак регистрације домена. Поступак према овим Правилима се води пред албанском Агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге (алб: Autoriteti i Komunikimeve Elektronike dhe PostareAKEP). Поступак се води према Правилнику о поступку за решавање спорова поводом назива .AL домена (у даљем тексту: „Правилник“).

У сваком случају, за преузимање домена, односно за престанак његове регистрације је потребно да кумулативно буду испуњена три услова:

  • да је домен је идентичан или битно сличан жигу;
  • да регистрант (власник домена) нема права или легитиман интерес у погледу назива домена; и
  • да је домен регистрован или се користи супротно начелу савесности и поштења.

Услови су, дакле, исти као и у случају захтева за престанак .RS домена, односно у случају других домена највишег нивоа.

Правила предвиђају да ће се повреда начела савесности и поштења нарочито сматрати доказаном ако се докаже да је домен регистрован пре свега због продаје или друге врсте преноса на субјекта који је власник жига или, пак, на његовог конкурента. Повредом овог начела се сматра и регистрација домена која је извршена да би се власник жига спречио да сам региструје домен који одговара његовом жигу, уз још пар ситуација које покривају Правила. Све побројане претпоставке су у великој мери сличне онима које важе и за друге локализоване домене у региону.

Када је у питању први услов (сличност жигу), не помиње се изричито да се ради о ранијем жигу, односно о жигу за чију регистрацију је поднета пријава пре него што је регистрован домен. Међутим, у пракси је заузет став да је потребно да су права везана за жиг стечена раније, у односу на регистрацију домена. Ово је у складу и са идејом да арбитража не може имати шире ингеренције од суда, а у евентуалном судском поступку, могао би се тражити престанак регистрације искључиво ако је за жиг поднета пријава пре него што је поднета пријава за регистрацију домена.

У сваком случају, постојање могућности за покретање ове процедуре, ни на који начин не спречава носиоца права на жигу да покрене и судски поступак. Судски поступак се иначе може покренути и у случају повреде других права интелектуалне својине, те нелојалне конкуренције. Наиме, Уредбом о регистрацији домена из 2008. године је предвиђено да се може тражити престанак регистрације због повреде ауторског права или другог сродног права, те права индустријске својине и нелојалне конкуренције.

У пракси је тешко замислити ситуацију у којој се регистрацијом назива домена повређује неко право сродно ауторском праву (нпр. право произвођача емисије), али оваква одредба свакако олакшава примену прописа о нелојалној конкуренцији, јер је изричито прописује као основ за захтев којим се тражи престанак регистрације.

Владимир Мареновић

Aдвокат чија је пракса усмерена на права интелектуалне својине и нелојалну конкуренцију и искуством у области жиговног права, домена, пословне тајне и заштите потрошача. Арбитар Комисије за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије.

  • linkedin