Reklos i Davurlis protiv Grčke

Reklos i Davurlis protiv Grčke

referenca

Reklos i Davurlis protiv Grčke (eng. Reklos and Davourlis v. Greece), predstavka br. 1234/05, datum pravosnažnosti odluke 15.04.2009.g.

ključne reči

pravno na privatnost i porodičan život, član 8, neovlašćeno fotografisanje, zaštita lika, identitet

činjenice

Predstavku Evropskom sudu za ljudska prava podneli su grčki državljani, Dimitros Reklos i Vasiliki Davurlis. Predstavka je podneta zbog povrede prava iz čl. 6 (zbog dužine trajanja postupka pred domaćim organima) i čl. 8 (prava na poštovanje privatnog i porodičnog života).

Podnosioci predstavke su roditelji sina, Reklos Anastasiosa, bebe koja je odmah po rođenju smeštena u sterilnu jedinicu jedne privatne klinike, gde je bila pod stalnim lekarskim nadzorom. Jedino su lekari i medicinske sestre imali pristup jedinici.

U aprilu 1997.godine, dve fotografije bebe su bile predočene majci. Beba je fotografisana unutar sterilne jedinice, od strane profesionalnog fotografa. Podnosioci su bili informisani da klinika nudi usluge profesionalnih fotografa.

Podnosioci su se žalili menadžmentu klinike zbog fotografija, jer je fotograf imao pristup prostoru koji je bio rezervisan isključivo za lekare i medicinsko osoblje. Takođe, imajući u vidu da je beba bila tek rođena smatrali su da je sačinjavanje fotografije uznemirilo bebu, a najvažnije je što nisu dali svoju saglasnost za fotografisanje.

Kako klinika ništa nije preduzela povodom njihovih protesta i pritužbi, podnosioci su podneli tužbu pred atinskim prvostepenim sudom za naknadu štete po građanskom zakoniku Grčke. Postupajući kao zakonski zastupnici svog deteta tražili su obeštećenje od oko 11.740 evra na ime nematerijalne štete zbog kršenja prava ličnosti svog deteta.

Prvostepeni sud u Atini je odbacio njihovu tužbu kao neosnovanu. U obrazloženju odluke je, između ostalog, stajalo kako pravo ličnosti novorođene bebe ne može biti povređeno, jer beba još uvek nije psihološki i emocionalno formirana te snimanje njenog lica na može imati nikakve negativne posledice na njen dalji razvoj (odluka br. 3049/1998)

Nakon toga, podnosioci su se žalili na odluku, ali je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu odluku.

Podnosioci se zatim obraćaju Kasacionom sudu, tvrdeći da su odredbe građanskog zakonika Grčke i tumačenje sudova u suprotnosti sa čl. 2 Grčkog ustava i čl. 8 Konvencije.

Takođe, podnosioci su tvrdili da je tumačenje dato od strane prvostepenog suda neprihvatljivo, jer bi za posledicu imalo zaključak da ljudi sa invaliditetom, koji neće dostići intelektualnu i emocionalnu „zrelost“ nemaju pravo na zaštitu ličnosti i privatnosti.

Kasacioni sud je jula 2004. godine odbacio njihovu žalbu kao nepreciznu.

Podnosioci su se zatim obratili Međunarodnom sudu za ljudska prava pozivajući se na povredu čl. 6 Konvencije jer su smatrali da im je Kasacioni sud svojom odlukom uskratio pravo na efikasno pravno sredstvo, tj. pravo na obraćanje sudu.

Takođe, isticali su i povredu čl. 8 Konvencije, jer je neovlašćenim fotografisanjem povređeno pravo na privatnost njihovog deteta.

komentar

U pogledu povrede čl. 6 Konvencije, Sud je zauzeo stav da je do povrede došlo, da su sva unutrašnja pravna sredstva bila iscrpljena, te da je drugostepeni, žalbeni sud, svojim preteranim formalizom uskratio podnosiocima pravo da Kasacioni sud ispita pobijanu odluku meritorno.

U pogledu navodne povrede čl 8 Konvencije, Evropski sud za ljudska prava je smatrao da je neophodno da se ograniči isključivo na okolnosti samog slučaja. Isto tako, Sud je zaključio da se ne može baviti opštim pitanjem ”Da li pravo na zaštitu ličnosti i privatnosti zavisi od „zrelosti“ osobe i njene sposobnosti da shvati značaj uplitanja.”

Sud iz Strazbura se ograničio na to da utvrdi da li je fotografisanje u ovom konkretnom slučaju, koje je obavljeno bez dozvole roditelja i sa zadržavanjem negativa, bilo takvo da je došlo do povrede prava na poštovanje privatnog života bebe, a koje garantuje čl. 8 Konvencije.

U ovom slučaju posebno je važna činjenica da su fotografije snimljene na mestu koje je bilo dostupno samo lekarima i sestrama na klinici, kao i da je fotograf snimio samu bebu ne i druge delove klinike.

Vlada Grčke je u ovom sporu tvrdila kako fotografije nisu javno objavljene već su samo reprodukovane i predate roditeljima bebe, te niko drugi nije imao prilike da ih vidi, te da zbog toga nema govora o povredi prava na privatnost bebe.

Zbog argumenata Vlade Grčke, Sud je morao utvrditi da li, iako slike nisu bile javno objavljene, ipak u konkretnom slučaju postoji povreda prava na privatnost.

Prema stavu Suda, pojam „privatni život“ u sudskoj praksi je veoma širok i nije podložan preciznom definisanju.

Fotografija lika neke osobe, predstavlja jednu od glavnih osobina njegove ili njene ličnosti, jer otkriva jedinstvene karakteristike po kojima se ta osoba razlikuje od drugih. Pravo na zaštitu nečije slike je tako jedan od bitnih komponenti ličnog razvoja i pretpostavlja pravo na regulisanje uslova pod kojima se ta slika može koristiti.

U konkretnom slučaju, Evropski sud za ljudska prava pre svega utvrđuje da podnosioci nisu dali svoju saglasnost za fotografisanje bebe, a ne radi se o „javnoj ličnosti“ gde bi javni interesi pravdali fotografisanje bez dozvole.

Sud smatra da je značajno i to što je fotograf zadržao negative, iako su roditelji, ovde podnosioci, izričito zahtevali da im se oni predaju. Zadržavajući negative, fotograf je dakle imao mogućnost da ih kasnije opet koristi, reprodukuje i to sve protiv volje roditelja. Sud zaključuje da domaći sudovi prilikom razmatranja slučaja, nisu uzeli u obzir činjenicu da su fotografije sačinjene bez saglasnosti i da je fotograf zadržao negative.

Obzirom na gore navedeno, Sud je odlučio da grčki sudovi nisu na adekvatan način zaštitili pravo na privatnost deteta podnosilaca predstavke, kao i da je došlo do povrede čl 8 Konvencije,

Obzirom da je utvrđena povreda prava na privatnost, Sud je podnosiocima dosudio na ime naknade štete iznos od 8.000,00 Evra uvećan za sve poreze i takse koje eventualno podnosioci treba da plate.

Obzirom da podnosioci nisu tražili troškove postupka, to im isti nisu bili dosuđeni.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin