Dušan Pavlović, LL.M. M.Econ.
Ekspert za onlajn kockanje, doktorski kandidat LAST-JD EM studija, master prava i master ekonomije
prepreke reklamiranju onlajn kockanja
Reklamiranje onlajn kockanja u Evropskoj Uniji podloženo je barijerima sličnim onim koje postoje kod pružanja usluga onlajn kockanja. Obzirom da se princip slobode pružanja usluga u unutršnjem tržištu EU ne primenjuje na sektor kockanja, nacionalna zakonodavstva država članica regulišu oblast reklamiranja kockanja samostalno. Zbog toga je ova oblast zakonodavno neharmonizovana na nivou unije.
Sekundarni izvori Prava EU u ovoj oblasti eksplicitno isključuju kockraske aktivnosti iz svog obima regulisanja (vidi Recital 22, Direktiva 2010/13). No, to ne sprečava pružaoce usluga onlajn kockanja da koriste komercijalnu komunikaciju u cilju promocije sopstvenih usluga, srodnih proizvoda i sopstvenog imidža kod krajnih korisnika i/ili distributera.
Najčešči načini reklamiranja koji se sreću u praksi jesu:
- Televizijsko reklamiranje,
- Reklamiranje preko štampanog materijala,
- Putem onlajn komercijalne komunikacije,
- Putem raznih vidova promocija,
- Direktnim marketingom (telemarketing, reklamiranje putem e-mejla),
- Putem sponzorskih ugovora.
reklamiranje onlajn kockanja: razlike u zakonskim rešenjima
Evropska komisija u svojoj studiji o kockanju (pod radnim nazivom “Zeleni papir”) navodi da restrikcije u slobodi pružanja usluga onlajn kockanja u jedinstvenom evropskom tržištu povlače za sobom i restrikcije u reklamiranju pružalaca usluga onlajn kockanja.
Naime, razlike među zakonskim rešenjima država članica u oblasti kockanja su toliko velika da su pojedine vrste igara na sreću u nekim državama članicama zabranjene, pa je samim tim zabranjeno i njihovo reklamiranje. Ipak, u drugim državama sa liberalnijim zakonodavstvima iste igre se sprovode i reklamiraju bez većih ograničenja.
Ima i naizgled čudnih primera – zakoni Velike Britanije su do kraja 2014. godine bili liberlani po pitanju pružanja usluga onlajn kockanja od strane operatera registrovanih u drugim državama članicama EU. Sa druge strane, isto zkonodavstvo imalo je oduvek restriktivan pristup ka reklamiranju operatera registrovanih van Velike Britanije.
Bez obzira na razlike u zakonskim rešenjima država članica, postoji zajedničko obeležje svih nacionalnih zakonodavstava – Svi nacionalni pravni sistemi u Evropskoj Uniji teže ka ograničavanju reklamiranja operatera koji su registrovani u drugim državama članicama.
kontroverze u reklamiranju onlajn kockanja
Koliko je problem reklamiranja onlajn kockanja u Evropi kontroverzan pokazuje slučaj fudbalera Danske reprezentacije Niklasa Bendtnera. Ovaj fudbaler je veoma oštro kažnjen zbog protivzakonitog reklamiranja pružaoca usluga onlajn kockanja. Tokom meča drugog kola Evropskog prventstva u fudbalu 2012. godine, nakon postignutog drugog gola za Dansku u meču protiv Portugalije, fudbaler Bendtner je podigao gornji deo dresa i malo spustio šorts kako bi pokazao donji veš na čijem obodu je bio odštampan naziv Paddy Power. Kako je reč o poznatom pružaocu usluga onlajn kockanja, UEFA je pokrenula disciplinski postupak protiv ovog fudbalera i kaznila ga zbog neprimerenog ponašanja. Kazna se sastojala od dve mere: suspenzija od jednog meča neigranja i novčana kazna od neverovatnih 100.000 evra! Ovo je jedna od najvećih pojedničnih novčanih kazni koje je UEFA izrekla jednom fudbaleru.
Sud pravde Evropske Unije i reklamiranje onlajn kockanja
U svojoj praksi Sud pravde Evropske Unije odlučivao je nekoliko puta o reklamiranju pružalaca usluga onlajn kockanja. U slučaju Santa Kasa, sud je ustanovio određana pravila koja se tiču reklamiranja pružaoca usluga onlajn kockanja koji ima monopolski položaj na tržištu. Monopol u oblasti kockanja nije zabranjen. No, u takvom slučaju ekspanzije monopola i njegovog reklamiranja moraju da budu strogo kontrolisane. Svrha reklamiranje u sistemima u kojim postoji monopol jeste kanalisanje igrača ka legalnom pružaocu usluga. Drugim rečima, reklamiranje ne sme da ima svrhu stimulisanja igrača ka aktivnom učešću u kockanju, već se igrači putem reklamiranja usmeravaju ka onim licima koja imaju validnu licencu. Takođe, sud je naglasio u ovom slučaju da država može da zabrani reklamiranje nelicenciranih pružalaca usluga onlajn kockanja.
U slučaju Ladbrokes, postavilo se pitanje da li restriktivan sistem licenciranja pružalaca usluga onlajn kockanja može da umanji negativne efekte kockanja ako se restriktivan pristup ne primanjuje kod reklamiranja kockanja. Sud nije dao odgovor na ovo pitanje već je zauzeo stav da svaka država članica treba samostalno da proceni takvu situaciju. U slučaju Sjoberg i Gerdin, Sud pravde EU je odlučio da kažnjavanje stranih nelicenciranih pružalaca usluga kockanja ne sme biti rigoroznije u donosu na kažnjavanje domaćih pružaoca usluga koji posluju bez licence.
Kada je u pitanju slučaju HIT Lariks suština je u zabrani komapnijama koje su registrovane u Sloveniji da reklamiraju svoje usluge u Austriji. Za reklamiranje kockanja u Austriji potrebno je ispuniti dva uslova: prvi, da pružalac usluga kockanja jeste kompanija koja je registrovana u EU i drugi uslov jeste da zakonodavstvo u oblasti zaštite potrošača bude na “identičnom nivou” sa austrijskim zakonodavstvom. U ovom slučaju prvi uslov je bio uspunjen. No, drugi uslov nije bio ispunjen i zanteresovane kompanije su bile odbijene. Sud pravde EU je smatrao odluku austrijskih vlasti legalnom i legitimnom, obzirom da je ograničenje pružanja usluga i reklamiranja u ovom slučaju usmerena na zaštitu potrošača, što jeste suštinski vezano za sprovođenje javne politike.
komercijalna komunikacija u oblasti onlajn kockanja i preporuke Evorpske komisije
Jula 2014. godine Evropska komisija je izdala preporuke za zaštitu potrošača u oblasti onlajn kockanja. Ove preporuke nemaju obavezujuću snagu za države članice, ali mogu da predstavljaju dobar sistem zaštite. Glavi VIII ovog dokumenta predlaže mere za regulisanje komercijalne komunikacije u oblasti onljan kockanja. Najpre, države članice treba da osiguraju da pružaoci usluga onlajn kockanja u čije se ime vrši komercijalna komunikacija budu jasno prepoznatljivi. Takođe države članice trebale bi da osiguraju da se komercijalnom komunikacijom koja se odnosi na usluge onlajn kockanja prenose poruke koje uključuju i zdravstvene rizike vezane za problematičo kockanja. Takve poruke moraju se preneti na praktičan i transparentan način.
Kada su u pitanju zabrane, komercijalna komunikacija ne bi trebala:
- da sadrži neosnovane poruke o šansama za dobitak ili povratak uloženog novca koji se može očekivati od igara na sreću;
- da sugeriše da veština može uticati na rezultat igre (ako to nije slučaj);
- da vrši pritisak na igrača da se kocka ili pak da se omalovažava suzdržavanje od kockanja;
- da prikazuje igre na sreću kao društveno privlačne ili da sadrži svedočenja poznatih ili slavnih osoba koje sugerišu da kockanje donosi društveni uspeh;
- da sugeriše da se kockanjem mogu rešiti društveni, profesionalni ili lični problemi;
- da sugeriše da kockanje može biti alternativa zaposlenju, rešenje za finansijske probleme ili oblik finansijskog ulaganja.
Države članice trebale bi da osiguraju da se besplatne igre koje se koriste u svrhu reklamiranja podvrgnu istim pravilima i tehničkim uslovima kao i odgovarajuće igre koje se naplaćuju. Takođe, komercijalna komunikacija ne bi trebala da ima za ciljnu grupu ranjive igrače, pogotovo putem nezatražene komercijalne komunikacije (npr. SPAM) namenjene osobama koje su se samoisključile iz igranja ili su isključene zbog zavisnosti od kockanja.
Države članice koje dopuštaju nezatraženu komercijalnu komunikaciju elektroniskom poštom trebale bi da osiguraju:
- da takva komercijalna komunikacija bude prepoznatljiva i jasna;
- da pružalac usluge poštuje registre za izuzeće u koje se može upisati svako fizičko lice koja ne želi da prima takvu vrstu komercijalne komunikacije (opt-out liste).
Na kraju, države članice treba da osiguraju da se u komercijalnoj komunikaciji uzima u obzir potencijal rizika reklamiranih usluga pružaoca usluga onlajn kockanja.