Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији

Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији

препреке рекламирању онлајн коцкања

Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији подложено је баријерима сличним оним које постоје код пружања услуга онлајн коцкања. Обзиром да се принцип слободе пружања услуга у унутршњем тржишту ЕУ не примењује на сектор коцкања, национална законодавства држава чланица регулишу област рекламирања коцкања самостално. Због тога је ова област законодавно нехармонизована на нивоу уније.

Секундарни извори Права ЕУ у овој области експлицитно искључују коцкраске активности из свог обима регулисања (види Рецитал 22, Директива 2010/13). Но, то не спречава пружаоце услуга онлајн коцкања да користе комерцијалну комуникацију у циљу промоције сопствених услуга, сродних производа и сопственог имиџа код крајних корисника и/или дистрибутера.

Најчешчи начини рекламирања који се срећу у пракси јесу:

  • Телевизијско рекламирање,
  • Рекламирање преко штампаног материјала,
  • Путем онлајн комерцијалне комуникације,
  • Путем разних видова промоција,
  • Директним маркетингом (телемаркетинг, рекламирање путем е-мејла),
  • Путем спонзорских уговора.

рекламирање онлајн коцкања: разлике у законским решењима

Европска комисија у својој студији о коцкању (под радним називом “Зелени папир”) наводи да рестрикције у слободи пружања услуга онлајн коцкања у јединственом европском тржишту повлаче за собом и рестрикције у рекламирању пружалаца услуга онлајн коцкања.

Наиме, разлике међу законским решењима држава чланица у области коцкања су толико велика да су поједине врсте игара на срећу у неким државама чланицама забрањене, па је самим тим забрањено и њихово рекламирање. Ипак, у другим државама са либералнијим законодавствима исте игре се спроводе и рекламирају без већих ограничења.

Има и наизглед чудних примера – закони Велике Британије су до краја 2014. године били либерлани по питању пружања услуга онлајн коцкања од стране оператера регистрованих у другим државама чланицама ЕУ. Са друге стране, исто зконодавство имало је одувек рестриктиван приступ ка рекламирању оператера регистрованих ван Велике Британије.

Без обзира на разлике у законским решењима држава чланица, постоји заједничко обележје свих националних законодавстава – Сви национални правни системи у Европској Унији теже ка ограничавању рекламирања оператера који су регистровани у другим државама чланицама.

контроверзе у рекламирању онлајн коцкања

Колико је проблем рекламирања онлајн коцкања у Европи контроверзан показује случај фудбалера Данске репрезентације Никласа Бендтнера. Овај фудбалер је веома оштро кажњен због противзаконитог рекламирања пружаоца услуга онлајн коцкања. Током меча другог кола Европског првентства у фудбалу 2012. године, након постигнутог другог гола за Данску у мечу против Португалије, фудбалер Бендтнер је подигао горњи део дреса и мало спустио шортс како би показао доњи веш на чијем ободу је био одштампан назив Paddy Power. Како је реч о познатом пружаоцу услуга онлајн коцкања, УЕФА је покренула дисциплински поступак против овог фудбалера и казнила га због непримереног понашања. Казна се састојала од две мере: суспензија од једног меча неиграња и новчана казна од невероватних 100.000 евра! Ово је једна од највећих поједничних новчаних казни које је УЕФА изрекла једном фудбалеру.

Суд правде Европске Уније и рекламирање онлајн коцкања

У својој пракси Суд правде Европске Уније одлучивао је неколико пута о рекламирању пружалаца услуга онлајн коцкања. У случају Санта Каса, суд је установио одређана правила која се тичу рекламирања пружаоца услуга онлајн коцкања који има монополски положај на тржишту. Монопол у области коцкања није забрањен. Но, у таквом случају експанзије монопола и његовог рекламирања морају да буду строго контролисане. Сврха рекламирање у системима у којим постоји монопол јесте каналисање играча ка легалном пружаоцу услуга. Другим речима, рекламирање не сме да има сврху стимулисања играча ка активном учешћу у коцкању, већ се играчи путем рекламирања усмеравају ка оним лицима која имају валидну лиценцу. Такође, суд је нагласио у овом случају да држава може да забрани рекламирање нелиценцираних пружалаца услуга онлајн коцкања.

У случају Ладброкес, поставило се питање да ли рестриктиван систем лиценцирања пружалаца услуга онлајн коцкања може да умањи негативне ефекте коцкања ако се рестриктиван приступ не примањује код рекламирања коцкања. Суд није дао одговор на ово питање већ је заузео став да свака држава чланица треба самостално да процени такву ситуацију. У случају Сјоберг и Гердин, Суд правде ЕУ је одлучио да кажњавање страних нелиценцираних пружалаца услуга коцкања не сме бити ригорозније у доносу на кажњавање домаћих пружаоца услуга који послују без лиценце.

Када је у питању случају ХИТ Ларикс суштина је у забрани комапнијама које су регистроване у Словенији да рекламирају своје услуге у Аустрији. За рекламирање коцкања у Аустрији потребно је испунити два услова: први, да пружалац услуга коцкања јесте компанија која је регистрована у ЕУ и други услов јесте да законодавство у области заштите потрошача буде на “идентичном нивоу” са аустријским законодавством. У овом случају први услов је био успуњен. Но, други услов није био испуњен и зантересоване компаније су биле одбијене. Суд правде ЕУ је сматрао одлуку аустријских власти легалном и легитимном, обзиром да је ограничење пружања услуга и рекламирања у овом случају усмерена на заштиту потрошача, што јесте суштински везано за спровођење јавне политике.

комерцијална комуникација у области онлајн коцкања и препоруке Еворпске комисије

Јула 2014. године Европска комисија је издала препоруке за заштиту потрошача у области онлајн коцкања. Ове препоруке немају обавезујућу снагу за државе чланице, али могу да представљају добар систем заштите. Глави VIII овог документа предлаже мере за регулисање комерцијалне комуникације у области онлјан коцкања. Најпре, државе чланице треба да осигурају да пружаоци услуга онлајн коцкања у чије се име врши комерцијална комуникација буду јасно препознатљиви. Такође државе чланице требале би да осигурају да се комерцијалном комуникацијом која се односи на услуге онлајн коцкања преносе поруке које укључују и здравствене ризике везане за проблематичо коцкања. Такве поруке морају се пренети на практичан и транспарентан начин.

Када су у питању забране, комерцијална комуникација не би требала:

  • да садржи неосноване поруке о шансама за добитак или повратак уложеног новца који се може очекивати од игара на срећу;
  • да сугерише да вештина може утицати на резултат игре (ако то није случај);
  • да врши притисак на играча да се коцка или пак да се омаловажава суздржавање од коцкања;
  • да приказује игре на срећу као друштвено привлачне или да садржи сведочења познатих или славних особа које сугеришу да коцкање доноси друштвени успех;
  • да сугерише да се коцкањем могу решити друштвени, професионални или лични проблеми;
  • да сугерише да коцкање може бити алтернатива запослењу, решење за финансијске проблеме или облик финансијског улагања.

Државе чланице требале би да осигурају да се бесплатне игре које се користе у сврху рекламирања подвргну истим правилима и техничким условима као и одговарајуће игре које се наплаћују. Такође, комерцијална комуникација не би требала да има за циљну групу рањиве играче, поготово путем незатражене комерцијалне комуникације (нпр. СПАМ) намењене особама које су се самоискључиле из играња или су искључене због зависности од коцкања.

Државе чланице које допуштају незатражену комерцијалну комуникацију електрониском поштом требале би да осигурају:

  • да таква комерцијална комуникација буде препознатљива и јасна;
  • да пружалац услуге поштује регистре за изузеће у које се може уписати свакo физичкo лице која не жели да прима такву врсту комерцијалне комуникације (опт-оут листе).

На крају, државе чланице треба да осигурају да се у комерцијалној комуникацији узима у обзир потенцијал ризика рекламираних услуга пружаоца услуга онлајн коцкања.

Душан Павловић, LL.M. M.Econ.

Експерт за онлајн коцкање, докторски кандидат ЛАСТ-ЈД ЕМ студија, мастер права и мастер економије

  • googleplus
  • linkedin