Razvoj onlajn kockanja. Deo 2 – Problem kockanja i izazovi za pravo EU

Problem kockanja i izazov za Pravo

U prvom tekstu posvećenom razvoju onlajn kockanja ”Deo 1 – nastanak, progres i opozicija”, postavili smo teren za dalje istraživanje ove oblasti. Članak koji je pred vama je drugi u nizu tekstova na ovu temu.

Iako je formalni razlog za zabranu onlajn kockanja na teritoriji SAD-a bio vezan za borbu protiv terorizma, jedan od razloga za stvaranje jake opozicije u SAD-u jeste i činjenica da je tokom 2005. godine, došlo do hapšenja lica koja su pokrenula sajtove za onljan kockanje na ostrvima Ajl of Men i Kurikao (Euro Off-Track i Racebook). Ove virtuelne kladionice imale su primarno tržište među građanima SAD-a. No, osnivači sajtova bili su povezani sa porodicom Gambino, koja je važila za mafijašku organizaciju.

problem kockanja – izazov za nacionalne strategije i javne politike

Nesporna je činjenica da se različiti zločini povezuju sa kockanjem. Zločini mogu biti počinjeni od strane kockara koji su izloženi riziku stvaranja zavisnosti od kockanja, tako i od organizatora igara na sreću. Dijapazon potencijalnih protivpravnih dela je jako širok i kreće se od imovinskih prekrašaja, preko krivičnih dela protiv imovine, nasilnih krivičnih dela, organizovnog udruživanja za izvršenje krivičih dela, pa do sofisticiranih vidova izvršavanja protivpravnih radnji koje se mogu svrstati u visokotehnološki kriminal.

Svaka država veoma oprezno pristupa regulisanju oblasti kockanja. Nakon 2006. godine,  pomeranjem privrednog i tržišnog fokusa sa SAD-a na Evropu, Evropska Unija se našla pred velikim izazovom. Taj izazov  još uvek traje. Svaka država članica EU ima veoma jake namere da zaštiti svoje građane od rizika koji su povezani sa kockanjem i onlajn kockanjem. Ove namere jesu deo javnih politika usmerenih na održavanje javnog reda. Zbog toga, skoro sve države članice EU imaju svoje nacionalne strategije za borbu protiv „problema kockanja“. „Problem kockanja“ suštinski predstavlja stručni izraz koji se odnosi na patološko kockanje ili zavisnost od kockanja u najširem smislu. Države članice EU nisu u obavezi da kreiraju poseban dokument kojim se definiše nacionalna strategija u vezi kockanja. No, strateške mere mogu se detektovati u opštim ciljevima javnog reda i javnih politika. Prevencije prevarnih radnji, sprečavanje pranja novca i sprečavanje drugih krivičnih dela su samo neke od mera neophodnih za zaštitu javnog reda država članica EU. Pored toga, različite vrste podmera direktno se odnose na određene oblike kriminala ili prekršaja vezanih za kockanje. Neke od tih mera jesu sprečavanje objavljivanja ličnih podataka, sprečavanje krađe identiteta, sprečavanje nameštanja rezultata, zabrana rada lažnih operatera i druge.

Generalno, ciljevi javnih politika i nacionalnih strategija koje se odnose na sprečavanje „problema kockanja“, kao i na druge aspekte kockanja u državama članicama EU jesu slični. Međutim oni nisu isti, niti su harmonizovani! Razlozi takvog stanja jesu u samoj suštini Prava EU.

pravo EU i onlajn kockanje

Sloboda pružanja usluga u EU jeste jedan od osnovnih stubova funkcionisanja EU. Ova sloboda ima fundamentalni značaj za funkcionisanje jedinstvenog tržišta unutar Evropske unije. Samo funkcionisanje jedinstvenog tržišta regulisano je Ugovorom o funkcionisanju EU, kao i drugim izvorim prava EU. Iako pravo EU počiva na procesima harmonizacije i unifikacije prava, države članice u okviru svog suvereniteta zadržavaju pravo da pojedine oblasti samostalno urede, poštujući osnovne principe i vrednosti Evropske Unije, ali istovremeno primenjujući svoje nacionalne politike prilikom regulisanja određenih oblasti. Uzimajući u obzir nacionalnu bezbednost, javno zdravlje, zaštitu omladine kao i druge mere javnih politika, kockanje jeste jedna od oblasti koje države članice EU samostalno uređuju. Posledica takvog rešenja jesu u tome da je oblast onlajn kockanja u Evropskoj Uniji pravno fragmentisana kroz 28 zakonodavstava država članica. Pravna rešenja jesu toliko različita i kreću se od liberalnih (koja regulišu onlajn kockanje kao i svaku drugu uslugu unutra jedinstvenog tržišta EU), preko tranzicionih, pa do konzervativnih koja zabranjuju onlajn kockanje.

Sagledavanjem relevantnih izvora prava EU, koji regulišu oblasti neophodne za funkcionisanje usluga onlajn kockanja, zaključuje se da ti izvor eksplicitno isključuju kockarske aktivnosti iz svog obima regulisanja. Direktiva 2000/31 koja reguliše oblast elektronskog poslovanja izričito isključuje kockarske aktivnosti (član 1(5)(d), tačka 3). Takođe Direktiva 2006/112  koja reguliše zajednički sistem oporezivanja dodate vrednosti takođe se ne primenjuje na prihode od kockanja (član 135(1)(i)). Zbog nejasne definicije elektronskog novca i uloge elektronskog novca u privrednim aktivnostima, primena Direktive 2009/110 na oblast onlajn kockanja je takođe sporna. Pred toga nova Direktiva 2011/83 koja reguliše zaštitu potrošača u EU takođe isključuje oblast kockanja iz svog obima regulisanja (Preambula tačka 31, član 3(3)(c)).

U poslednjih nekoliko godina, Evropska komisija je preuzela inicijativu za regulisanje sektora onlajn kockanja kako bi se obezbedila zaštita potrošača i kako bi se uveo veći stepen zakonitosti u poslovanju onlajn kockarnica. U 2011. godini, Komisija je predstavila Zelenu knjigu o onlajn kockanju u jedinstvenom tržištu EU. Pored toga što opisuje tada trenutno stanje, ovaj dokument je pozvao različite aktere da učestvuju u javnoj raspravi o pravnim aspektima i problemima onlajn kockanja u Evropskoj Uniji. U 2012. godini Evropska komisija je usvojila novi dokument pod radnim nazivom „Ka sveobuhvatnom evropskom okviru za onlajn kockanje„. Ovaj dokument sublimira odgovore i mišljenja prikupljenih u prethodnom periodu. Godinu dana kasnije, (septembar 2013.), Evropski parlament usvojio neobavezujuću rezoluciju o onlajn kockanje na unutrašnjem tržištu .

U principu, svi dokumenti priznaju pravo država članica da regulišu sektor onlajn kockanja u skladu sa svojim javnim politikama, ali zahtevaju poštovanje principa proklamovanih pravom EU. Ovim dokumentima promoviše se viši nivo zaštite potrošača i bolja administrativna saradnje država članica, koja bi trebala da se postigne kroz unapređenje informacione interoperabilnosti. Pored toga, dokumenti pozivaju na odgovorno oglašavanje, na zaštitu integriteta sporta (koji se pre svega odnosi na sprečavanje nameštanja sportskih događaja) i za usvajanje jakih mera za borbu protiv pranja novca.

Kao što možemo videti, veliki deo prava EU nije obavezujući za sektor onlajn kockanja. Dokumenti koji su usvojeni opisuju kakva bi zakonska rešenja trebala da budu, što ne znači da će ta rešenja zaista biti usvojena i implementirana. U prilog podeljene regulacije Evropski sud pravde je zauzeo stav da države članice mogu da regulišu sektor kockanja u skladu sa svojim nacionalnim javnim politikama. Faktički različite zaštitne mere Sud je legitimisao i legalizovao (poput uvođenja monopola nad sektorom ili potpuna zabrana onlajn kockanja). Ipak Evropska komisija je više puta pokrenula postupak istrage  protiv nekih država članice u cilju ispitivanja usklađenosti njihovih mera vezanih za sektor pružanja usluga onlajn kockanja sa pravnim okvirom EU.

Dušan Pavlović, LL.M. M.Econ.

Ekspert za onlajn kockanje, doktorski kandidat LAST-JD EM studija, master prava i master ekonomije

  • googleplus
  • linkedin