Разлике програма Хоризонт2020 и FP7

Хоризонт2020: разлике у односу на FP7

Програм рада

Могућности за добијање финансија у оквиру програма Хоризонт 2020 су описане у оквиру такозваних програма или планова рада (енг. Work Programme – WP). Програм или план рада је документ који припрема Комисија ЕУ, и који описује шта је све неопходно урадити приликом аплицирања за одређени сегмент Х2020. Програм рада се израђује за временски период од неколико година. Актуелни програм рада обухвата 2014. и 2015. годину.

Са становишта програма рада, разлике програма Хоризонт2020 и FP7, су огромне. У случају FP7, програм рада је био подељен у неколико засебних целина, што је читаоцу понекад отежавало проналажење информација. Са друге стране, програм рада Хоризонта2020 је документ од око хиљаду страна, подељен на 18 поглавља. Обухвата период од две године, и садржи истраживачке циљеве на које пројекти треба да одговоре. Већина корисних, практичних информација налази се на крају овог документа.

Врсте активности

У оквиру FP7, као и претходних програма, биле су предвиђене различите активности (енг. Actions) односно финснсијски инструменти (као што су ‘STREPs’, ‘Networks of Excellence’ или ‘Integrated Actions’). Хоризонт 2020 донекле поједностављује ствари. У принципу, постоје две главне врсте активности за које се могу добити финансије и које смо већ описали у тексту ”Хоризонт2020: врсте пројеката”. То су:

  • научно-истраживачке активности и
  • активности подршке и координације

Разлика између научно-истраживачких и активности усмерених на подршку и координацију се налази првенствено у односу на тржиште. Прве представљају форму директног финансирања истраживачких активности и као такве су тек први корак ка тржишту. Активности подршке и координације са друге стране не представљају финансирање самог научно-истраживачког рада, већ обухватају активности које га на одређени начин олакшавају или потпомажу. Најтипичнија активност из ове области је управо умрежавање као вид координације различитих ЕУ пројеката.

Рачунање трошкова

Још једна разлика између FP7 и Хоризонт2020 програма се односи на питање трошкова. Рачунање трошкова у оквиру програма FP7 било је прилично компликовано. Х2020 и у овом смислу доноси неколико побољшања. Најбољи пример представља финансирање факултета који могу аплицирати за покривање 100% директних трошкова, и 25% општих трошкова (енг. overheads).

Комуникација с Комисијом ЕУ

Док су за време програма FP7 носиоци пројеката имали могућност да позову Комисију ЕУ и поставе конкретна питања о нацртима предлога пројеката које припремају, то више није случај. Према новим правилима, подносиоци предлога пројеката (апликанти за финансије), као и координатори пројеката (који су добили финансије) систематски се упућују на такозване националне контакте (енг. National Contact Points).

Поступак евалуације

Једна од најбитнијих, фундаменталних разлика између програма Х2020 и његовог претходника, програма FP7, односи се на поступак евалуације. Да би се пројекти које финансира ЕУ, а самим тим и читава привреда ЕУ учинили конкурентнијим на глобалном тржишту, Комисија ЕУ је на захтев Парламента ЕУ скратила временски период који је био неопходан за објављивање позива на пројекте, њихову евалуацију, избор најбољег, његово финансирање и животни циклус (од стартовања до објављивања крајњих резултата).
У време програма FP7, након подношења преглога пројеката, Комисија ЕУ је организовала њихову евалуацију од стране независних експерата. Евалуација има за циљ избор најбољих предлога пројеката који би касније добили финансије. Међутим, по избору најбољег предлога, Комисија ЕУ је на основу препорука експерата могла ући у преговоре с конзорцијумом који је дати предлог поднео. Преговори су се могли односити како на материју тако и на финансијске аспекте предлога пројекта. Ови преговори су могли трајати неколико месеци. То је време било неопходно да би партнери конзорцијума изменили предлог пројекта и имплементирали захтеве Комисије ЕУ.
Данас фаза преговора више не постоји. Последице њеног непостојања су истовремено позитивне и негативне. Позитивни аспекти ове ситуације се првенствено односе на скраћено време које је потребно да би се изабрани предлог пројекта финансирао.
Негативни аспекти непостојања фазе преговора се односе форсирање приступа ”све или ништа”. Пошто нема могућности да се о различитим аспектима датог предлога пројекта преговара с Комисијом ЕУ, на подносиоцима предлога лежи огромна одговорност. Они своје предлоге морају поднети у што је могуће бољој форми. Исто се односи и на сам садржај. Ово, међутим, није ни мало једноставно. Нпр. ваш предлог може бити у материјалном смислу савршен, али узмимо да сте, по мишљењу Комисије ЕУ, захтевали несразмерно велик буџет. У тој ситуацији, раније је долазило до преговора и усаглашавања. Данас, Комисија ЕУ вам може рећи: ”Предлог пројекта нам се допада, али немамо финансије.” Имајући у виду непостојање могућности преговора, ваш предлог је тиме одбијен.
Исто тако, ако нпр. предлог пројекта у формалном смислу превазилази број страна који је предвиђен за дату врсту пројекта, ”сувишне” стране ће аутоматски бити изостављене, а евалуатори обавештени да их не узимају у обзир.

Значај промена

Имајући у виду да Србија учествује у програму Хоризонт 2020, промене које он уводи су значајне и за домаће актере. Без обзира за коју се врсту пројекта или у оквиру ког од три приоритета Х2020 конкурише, разумевање новина које Х2020 уводи и усклађивање сопствене стратегије подношења предлога пројеката с тим новинама може бити пресудно за добијање средстава ЕУ и евентуални успех предлога пројекта.
Поштовање правилне форме као и коректан, одмерен приступ финансијама у току израде предлога пројекта могу увелико допринети неговом бољем пласману у очима Комисије ЕУ.

Корисни линкови

Ђорђе Ђокић, LL.M.

Експерт за приватност и заштиту података о личности, Правни саветник за приватност при ИНТЕРПОЛ-у, Експерт-евалуатор Европске комисије, Мастер права ЕУ, аутор књиге ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter