Рачунарство у облацима (cloud computing): шта је и што нас треба да буде брига?

Када у обичном разговору или разговору поводом текста у новинама(због недавних афера НСА) неко покрене тему рачунарства у облацима (помало незграпан превод) илити клауд компјутинга, обично чујем питање: шта је то клауд?  Пар пута сам покушао одговорити, уз редовно климање и одустанак од даљих питања саговорника, али се увек нађем у дилеми колико дуг одговор да дам а да буде јасан али барем приближно прецизан. Овај проблем ипак није само проблем моје (не)способности да комуницирам…

Питање дефиниције клауд компјутинга (лепше звучи него рачунарство у облацима) је било врло проблематично од почетка и као тема је била изразито актуелна пре пар година. Стручњацима и истраживачима из раличитих области није лако било уклопити дефиницију која свеобухаватно и елегантно подразумева и објашњава различите аспекте клоуда са техничке или употребне стране.

Неопходност за научном или бар техничком дефиницијом је била узрокована између осталог и маркетиншком злоупотребом термина, која је и данас актуелна. Поприлично нејасна ознака клоуда или облака, асоцира на нешто што је ван домета и лебди изнад нас, скоро као небо само опипљивије, а клоуд компјутинг звучи  као да вршите рачунарске радње и складиштите податке тамо негде ван земље. Можда су те асоцијације и употреба термина у маркетиншке сврхе управо разлог конфузије.

Рачунарство у облацима, без обзира на назив, ипак је „призмељен“ облик рачунарства чији концепт (у једноставнијем облику) постоји већ од шесдесетих година прошлог века.  Без обзира на „облак“ ипак је у питању технологија која користи постојећу интернет инфрастуруктуру и протоколе да би пружала услуге рачунарства у разним облицима на удаљеним (нелокалним) серверима, који су ипак физички смештени на некој локацији. Због ове и сличних заблуда представићемо пар дефиниција које су често почетна тачка озбиљније диксусије о рачунарству у облацима.

Различите дефиниције постоје управо због свеобухватног концепта из којег је тешко извести појединачан елемент који је најбитнији фактор за саму идеју клауда. Из тог разлога се дефиниције које се дају на почетку неког научног рада који третира клауд често прилагођавају потреби самог рада и дискусије у њему. Ако је „клауд“ поменут у оквиру неког стратешког документа који одређује политику институције или економски план, прихватљив је нејаснији облик дефиниције.

Тако на пример Европска Унија у свом стратешком документу „ Ослобађање потенцијала клауд компјутинга у Европи“ наводи да : „Клауд компјутинг у  поједностављеном смислу може схватити као чување, обрађивање и коришћење података који се налазе на удаљеним рачунарима  и којима се може приступити преко интернета“

Ово је елегантно објашење за свакодневну употребу или за објашење саговорнику са почeтка текста који нагласак ставља на аспекте корисника. Ипак, оваква дефиниција није довољна за научну анализу и посматрање техничких, економских или правно-друштвених ефектата ове технологије на друштво. Било је сличних али неуспелих покушаја дефиниције који су из угла корисника дефинисали клауд као услужни модел или употребни модел информационих технологија(ИТ-као- услуга).

Након година проведених у расправи и 15-так верзија амерички Национални институт за стандарде и технологију (NIST) је у октoбру 2011. године објавиo дефиницију која се често узима као референтна тачка било које расправе о клауду. Дефиниција (у слободном преводу аутора) гласи:

„Клоуд компјутинг је модел који омогућава опште присутан, прилагодљив, „по захтеву“ приступ мрежи заједничке групе подесивих рачунарских ресурса (нпр. мрежа, сервери, складиштење, апликација и услуга) које могу брзо снадбевати кориснике уз минималан напор управљања или интеракција са провајдером услуге. Овај модел се састоји од пет битних карактеристика, три типа услуга и четири употребна модела.„

Ова дефиниција наглашава пет битних карактеристика: аутоматскi приступ услугама рачунарства на захтев (енг. on-demand self-service), широк приступ мрежи (доступност преко умрежене инфраструктуре, енг. broad network access), груписање ресурса (енг. resource pooling, средства се групишу заједно да служи више потрошача- енг. multi-tenant model), брза еластичност (брз и еластичан приступ ресурсима са могућношћу да се ресурси брзо повећавају или смањују по потреби) и мерене услуге (аутоматска контрола и оптимизација ресурса која користи модел плаћања по употреби). НИСТ такође препознаје четири врсте примене (приватни, јавни, клоуд  за заједнице и хибридни клоуд) и три модела услуга:

• Инфраструктура-као-услуга (приступ удаљеним физичким или виртуелним машинама модела сервиса) или IaaS

• Платформа- као-услуга (типично укључујући оперативни систем у који улазе и  базе података и веб сервери за потребе развијања софтверских апликација) или PaaS

• Софтвер- као-услуга (приступ базама података и софтверу-апликацијама) или Saas

НИСТ-ова техничка дефиниција, поприлично дорађивана, често се узима као легитимно објашење техничких аспеката и поједностављених услужних модела. Ипак, овде није крај покушајима да се додају неки модели дефиницији па се често у литератури срећемо са моделима који објашњавају услугу (енг. Security-as-a-Service, Backup-as-a-Service, Desktop-as-a-Service….). То је разумљиво имајући у виду потребу компанија да се дистанцирају на тржишту, где се често рекламирају као предводник у овом виду пружања услуга.

Стиче се утисак да НИСТ-ова дефиниција је ипак толико свеобухватна да не може да заустави злоупотребу термина од стручњака за маркетинг и даљу конфузију, јер даје повода идеји да се многе услуге које се данас налазе на интеренету могу на неки начин подвести под ову дефиницију. Ово најбоље илуструје изјава Лерија Елисoна, извршног директора компаније „Оракл“:

„Интеренсантна ствар у вези са клауд компјутингом је да смо редефинисали клауд да обухвата све што иначе радимо… Можда сам идиот, али ја немам појма о чему људи причају. Шта је то? “

Циљ овог поста је само да уведе читаоца у почетну проблематику и да укаже на тенденцију разбацивања са термином „клоуд“ у зависности од потребе. У следећем посту ћемо више говорити о значају ових и других дефиниција за право.

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin