Pristupačnost IKT- osvrt na strategiju iz ugla osoba sa invaliditetom

Pristupačnost IKT

Na pitanje koliko su IKT usluge i servisi prilagođeni osobama sa invaliditetom nije lako dati jednostavan odgovor. Naime, iako postoje pomaci u prilagođavanju IKT usluga i servisa u Republici Srbiji, razvijenost ovih servisa za sociougrožene grupe nije u potpunosti okončan.

Razvoj informacionog društva

Razvoj informacionog društva treba usmeriti na korišćenje potencijala IKT za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana Republike Srbije.
Ovo je jedan od ključnih ciljeva Strategije razvoja informaciono komunikacionog društva do 2020, koja zajedno sa Strategijom razvoja telekomunikacija čini digitalnu agendu Republike Srbije.

Razvoj informacionog društva treba da bude praćen:

  • uključenošću svih građana Republike Srbije, što se posebno odnosi na uključenost socijalnih grupa sa posebnim potrebama;
  • regionalnim razvojem i jačanjem lokalnih inicijativa;
  • razvojem znanja i veština povezanih sa IKT i jačanjem uloge IKT u sistemu obrazovanja;
  • stalnim ulaganjem u istraživanje i inovacije, da bi se potencijali koje donosi IKT prepoznali, sagledali i na najbolji način iskoristili;
  • odgovorima na izazove koje donosi IKT, kao što su: novi aspekti bezbednosti, ugrožavanje privatnosti, tehnološka zavisnost, nedovoljna interoperabilnost i otvorena pitanja zaštite intelektualne svojine;
  • koordinacijom i kooperacijom između javnog, privatnog i civilnog sektora.

Pristupačnost interneta stanovništvu

Većina stanovništva ima mogućnost pristupa internetu preko kablovske ili ADSL tehnologije, ali je to posebno problem za onaj deo stanovništva koji se nalazi u ruralnim ili manje razvijenim područijima gde je skupo dovoditi ADSL ili kablovski internet, a gde se mobilnim operaterima ne isplati da zbog malog broja korisnika postavljaju bržu mobilnu mrežu i tako omoguće korišćenje mobilnog pristupa internetu.

Drugi problem može predstavljati cena pristupa internetu koja je za određeni broj ljudi visoka. U cilju približavanja IKT usluga, većina provajdera nudi određene popuste za lojaliti programe od 12 ili 24 meseca, kao i posebne popuste za određene pakete usluga i servisa, i za ugrožene grupe stanovništva.

Pristupačnost IKT u školovanju i radu osoba sa invaliditetom

Razvoj e-školovanja i e-poslovanja je dobra prilika za inkluziju. Naime, razvojem pristupačnih platformi za e-školovanje i e-poslovanje omogućila bi se veća zaposlenost i bolji pristup savremenom obrazovanju svih grupa stanovništva, pa tako i licima sa posebnim potrebama. Školovanje na daljinu još uvek u Srbiji nije uzelo maha, iako je ovaj vid školovanja mnogo pristupačniji i prilagodljiviji kako samom učeniku, tako i školskoj ustanovi. No, i standardni način školovanja i studiranja bi mogao biti dodatno prilagođen i unapređen, ako bi se u školama povećao broj računara i predmeta u čijem se radu koriste računari. Takođe, bilo bi dobro kada bi se omogućilo korišćenje govornog softvera, uvećanje slova ili promena strukture, boje teksta i pozadine, kao i posebnih pomagala za lica koja imaju otežanu pokretljivost šaka.

Strategijom razvoja IKT predviđeno je da se pokrenu i mala startup preduzeća i kompanije koje bi omogućile otvaranje određenog broja radnih mesta za osobe sa invaliditetom. Tako bi se omogućilo da se mlade osobe sa invaliditetom zaposle na razvoju i implementaciji kako novih, tako i postojećih softvera koji se koriste za lakše prevazilaženje barijera koje postojanje invaliditeta nosi. Takođe, razvojem efikasnih softvera za učenje stvorila bi se i mogućnost da se osobe sa invaliditetom lakše obrazuju, kako u oblasti IKT tako i u drugim oblastima, i tako lakše pronađu zaposlenje i implementiraju se u društvo.

Država bi morala da nastavi da podržava projekte malih i srednjih preduzeća i nezavisnih programera koji učestvuju u pravljenju pristupačnih veb lokacija za e-školovanje, kao i razvijanje novih i prilagođavanje postojećih besplatnih softvera za razvoj e-školovanja na savremenim platformama kao što su Andorid, Vindovs mobajl, IOS. Činjenica da ne postoji kvalitetan sintetizator govora za srpski jezik ni na jednoj od ove tri mobilne platforme je veoma zabrinjavajuća, s obzirom da je pristupačnost za sve mobilne platforme veoma velika. Današnji tempo života zahteva da budemo u pokretu i radimo bukvalno sa svakog mesta, ali da bi to bilo moguće za sve, moramo razvijati pristupačne programe za školovanje i poslovanje u pokretu. Zato je važno napraviti jako dobar i razumljiv program za mobilne platforme i modernizovati pristup svim IKT servisima i uslugama.

Viktor Živojinović

Diplomirani pravnik zaposlen u Kancelariji za mlade i saradnju sa udruženjima. Član skupštine Saveza slepih Beograda. Specijalnost: prava osoba sa invaliditetom, regulacija asistivnih informaciono-komunikacionih tehnologija.

  • facebook
  • twitter