Повреда жига путем Фејсбук странице

Повреда жига путем Фејсбук странице

До сада смо писали о повреди жига путем регистровања домена, те о тајпосквотингу. Међутим, жиг се може повредити и на друге начине. Један од примера је и именовање Фејсбук странице (енг. Facebook Page) тако да она својим називом повређује туђ жиг.

Уопште о повреди жига

Када говоримо о повреди жига, треба прво споменути да закони о жиговима (у целом региону) носиоцу жига дају право да другим лицима забрани да под истим или сличним знаком:

  • нуди робу;
  • да је складишти и ставља у промет;
  • да обавља услуге;
  • да користи спорни знак у пословној документацији или у реклами;
  • итд.

Из горе побројаних радњи се види да скоро свака радња која је усмерена ка остваривању профита може довести до повреде жига. Комерцијална употреба туђег жига или њему сличног знака је овде кључна.

Тако, уколико желите да се бавите продајом резервних делова за Мерцедес возила, ви се можете за то специјализовати, али не смете се приликом оглашавања самоиницијативно користити знаком Мерцедес. Дакле, уколико власник жига не дâ своје одобрење, повреда је настала и власник жига има право да заштиту потражи на суду. Са друге стране, уколико добијете овлашћење за употребу наведеног знака, употреба је овлашћена и повреде нема.

Комерцијалне странице

Рекламирање је данас могуће како путем традиционалних средстава информисања тако и преко савремених платформи као што је Фејсбук. Модерни трговци ову друштвену мрежу најчешће користе тако што креирају странице на којима нуде и оглашавају своје робе и услуге.

Природа Фејсбук-а као друштвене мреже не утиче на саму суштину повреде, већ само на њену форму. Наиме, уколико продавац ауто делова из нашег примера за своје оглашавање користи Фејсбук страницу, а не класичан оглас у новинама, повреда ће и даље бити присутна, а носилац жига има два пута која му стоје на располагању да уклони страницу којом се повређују његова права интелектуалне својине:

  • Први начин је изузетно једноставан и састоји се од слања пријаве (енг. Takedown notice) Фејсбук-у уз коју се достављају докази о томе да је подносилац пријаве заиста и носилац права у случају жига на који се позива. Пријава мора бити образложена и из ње мора бити јасно у чему се састоји повреда. Уколико би се спорна страница звала „Мерцедес резервни делови“ или „Calvin Klein парфеми“, а Фејсбук оцени да je страница заиста неовашћено тако насловљена, сам ће је „оборити“ (угасити). У пракси се највећи број повреда и решава на овај начин. Исто важи и за друге друштвене мреже, које су такође усвојиле овај начин рада и тиме омогућиле ефикасну заштиту права интелектуалне својине.
  • Други пут се огледа кроз судску забрану даљег администрирањa страницом, те налогом за њеним гашењем. Тренутно нам није познато да је донета иједна судска одлука којом се налаже гашење неке Фејсбук странице у нашем региону.

Стање на остатку континента је слично, али се пионирски кораци виде у Италији где је у једном предмету суд донео решење о одређивању привремене мере којом се забрањује наставак рада једне Фејсбук странице у комерцијалне сврхе. Суд је чак изричито и изједначио назив домена са називом Фејсбук странице. Оваква одлука суда, иако се ради о привременој мери, свакако имплицира будућу праксу италијанског правосуђа, а не постоји препрека ни за наше судове да доносе одлуке са истим резоном.

Некомерцијалне странице

Као што смо већ напоменули, комерцијални карактер странице је пресудан. Уколико је нека страница постављена искључиво као страница љубитеља неког производа (енг. Fun page) или са неким другим некомерцијалним циљем, не може се говорити о повреди жига у смислу прописа на снази. Са друге стране, сама правила ове друштвене мреже више ни не дозвољавају оснивање странице које су повезане са неким брендом, а да нису посебно одобрене од стране власника самог бренда, тако да је њихов број знатно мањи. У сваком случају, уколико нека од постојећих страница неовлашћено користи име неког бренда, заштита власника права је могућа искључиво пред Фејсбук-ом, али не и пред судом.

Маркетиншки слалом

Занимљив пример из праксе је свакако страница посвећена Coca-Cola-и коју су администрирала два пасионирана љубитеља овог напитка. У једном тренутку Фејсбук је променио правила везана за администрирање оваквих страница и, као што је горе поменуто, тражио је да власник бренда посебно ауторизује страницу, односно да преузме контролу над њом или ће страница бити угашена. Са стране гледано, за Coca-Cola-у је ово било изузетно лагодна позиција, јер јој се отворила могућност да без улагања било каквих средстава, преузме страницу са неколико милиона „лајкова“. Међутим, ова велика корпорација је опрезно приступила проблему у жељи да не изазове негативне ефекте код својих купаца принудним преузимањем странице. Гигант је понудио сарадњу дотадашњим администраторима и укључио их у своју структуру, што су они и прихватили. Coca-Cola је овако показала да није бескрупулозна компанија која јури искључиво за профитом и задржала је фанове, а страница је и даље у врху по броју „лајкова“.

Учествујте у ефекту лептира

На крају подсећамо да по теорији хаоса замах крилима лептира у Бразилу, може да изазове торнадо у Тексасу. Нескромно се надамо да ће и овај чланак проузроковати исти ефекат и отклонити већину повреда права путем Фејсбук-а.

Никола Клиска

Адвокат специјализован за право интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију и привредно право. Сарадник канцеларије Живко Мијатовић & Партнерс.

  • linkedin

One Comment

  1. Limundo kompanija je pokusala u slucaju jedne FB stranice koja neovlasceno koristi nase ime da se zali Fejsbuku u vise navrata. Slali smo i dokaze i potvrde i prijavljivali stranicu privatno i nista nije urodilo plodom. Sporna stranica i dalje postoji a jos uz to ima uvredljivog sadrzaja na njoj. Tako da je pitanje koliko je FB azuran po ovom pitanju.

Comments are closed.