Povreda žiga putem Fejsbuk stranice

Povreda žiga putem Fejsbuk stranice

Do sada smo pisali o povredi žiga putem registrovanja domena, te o tajposkvotingu. Međutim, žig se može povrediti i na druge načine. Jedan od primera je i imenovanje Fejsbuk stranice (eng. Facebook Page) tako da ona svojim nazivom povređuje tuđ žig.

Uopšte o povredi žiga

Kada govorimo o povredi žiga, treba prvo spomenuti da zakoni o žigovima (u celom regionu) nosiocu žiga daju pravo da drugim licima zabrani da pod istim ili sličnim znakom:

  • nudi robu;
  • da je skladišti i stavlja u promet;
  • da obavlja usluge;
  • da koristi sporni znak u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami;
  • itd.

Iz gore pobrojanih radnji se vidi da skoro svaka radnja koja je usmerena ka ostvarivanju profita može dovesti do povrede žiga. Komercijalna upotreba tuđeg žiga ili njemu sličnog znaka je ovde ključna.

Tako, ukoliko želite da se bavite prodajom rezervnih delova za Mercedes vozila, vi se možete za to specijalizovati, ali ne smete se prilikom oglašavanja samoinicijativno koristiti znakom Mercedes. Dakle, ukoliko vlasnik žiga ne dâ svoje odobrenje, povreda je nastala i vlasnik žiga ima pravo da zaštitu potraži na sudu. Sa druge strane, ukoliko dobijete ovlašćenje za upotrebu navedenog znaka, upotreba je ovlašćena i povrede nema.

Komercijalne stranice

Reklamiranje je danas moguće kako putem tradicionalnih sredstava informisanja tako i preko savremenih platformi kao što je Fejsbuk. Moderni trgovci ovu društvenu mrežu najčešće koriste tako što kreiraju stranice na kojima nude i oglašavaju svoje robe i usluge.

Priroda Fejsbuk-a kao društvene mreže ne utiče na samu suštinu povrede, već samo na njenu formu. Naime, ukoliko prodavac auto delova iz našeg primera za svoje oglašavanje koristi Fejsbuk stranicu, a ne klasičan oglas u novinama, povreda će i dalje biti prisutna, a nosilac žiga ima dva puta koja mu stoje na raspolaganju da ukloni stranicu kojom se povređuju njegova prava intelektualne svojine:

  • Prvi način je izuzetno jednostavan i sastoji se od slanja prijave (eng. Takedown notice) Fejsbuk-u uz koju se dostavljaju dokazi o tome da je podnosilac prijave zaista i nosilac prava u slučaju žiga na koji se poziva. Prijava mora biti obrazložena i iz nje mora biti jasno u čemu se sastoji povreda. Ukoliko bi se sporna stranica zvala „Mercedes rezervni delovi“ ili „Calvin Klein parfemi“, a Fejsbuk oceni da je stranica zaista neovašćeno tako naslovljena, sam će je „oboriti“ (ugasiti). U praksi se najveći broj povreda i rešava na ovaj način. Isto važi i za druge društvene mreže, koje su takođe usvojile ovaj način rada i time omogućile efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine.
  • Drugi put se ogleda kroz sudsku zabranu daljeg administriranja stranicom, te nalogom za njenim gašenjem. Trenutno nam nije poznato da je doneta ijedna sudska odluka kojom se nalaže gašenje neke Fejsbuk stranice u našem regionu.

Stanje na ostatku kontinenta je slično, ali se pionirski koraci vide u Italiji gde je u jednom predmetu sud doneo rešenje o određivanju privremene mere kojom se zabranjuje nastavak rada jedne Fejsbuk stranice u komercijalne svrhe. Sud je čak izričito i izjednačio naziv domena sa nazivom Fejsbuk stranice. Ovakva odluka suda, iako se radi o privremenoj meri, svakako implicira buduću praksu italijanskog pravosuđa, a ne postoji prepreka ni za naše sudove da donose odluke sa istim rezonom.

Nekomercijalne stranice

Kao što smo već napomenuli, komercijalni karakter stranice je presudan. Ukoliko je neka stranica postavljena isključivo kao stranica ljubitelja nekog proizvoda (eng. Fun page) ili sa nekim drugim nekomercijalnim ciljem, ne može se govoriti o povredi žiga u smislu propisa na snazi. Sa druge strane, sama pravila ove društvene mreže više ni ne dozvoljavaju osnivanje stranice koje su povezane sa nekim brendom, a da nisu posebno odobrene od strane vlasnika samog brenda, tako da je njihov broj znatno manji. U svakom slučaju, ukoliko neka od postojećih stranica neovlašćeno koristi ime nekog brenda, zaštita vlasnika prava je moguća isključivo pred Fejsbuk-om, ali ne i pred sudom.

Marketinški slalom

Zanimljiv primer iz prakse je svakako stranica posvećena Coca-Cola-i koju su administrirala dva pasionirana ljubitelja ovog napitka. U jednom trenutku Fejsbuk je promenio pravila vezana za administriranje ovakvih stranica i, kao što je gore pomenuto, tražio je da vlasnik brenda posebno autorizuje stranicu, odnosno da preuzme kontrolu nad njom ili će stranica biti ugašena. Sa strane gledano, za Coca-Cola-u je ovo bilo izuzetno lagodna pozicija, jer joj se otvorila mogućnost da bez ulaganja bilo kakvih sredstava, preuzme stranicu sa nekoliko miliona „lajkova“. Međutim, ova velika korporacija je oprezno pristupila problemu u želji da ne izazove negativne efekte kod svojih kupaca prinudnim preuzimanjem stranice. Gigant je ponudio saradnju dotadašnjim administratorima i uključio ih u svoju strukturu, što su oni i prihvatili. Coca-Cola je ovako pokazala da nije beskrupulozna kompanija koja juri isključivo za profitom i zadržala je fanove, a stranica je i dalje u vrhu po broju „lajkova“.

Učestvujte u efektu leptira

Na kraju podsećamo da po teoriji haosa zamah krilima leptira u Brazilu, može da izazove tornado u Teksasu. Neskromno se nadamo da će i ovaj članak prouzrokovati isti efekat i otkloniti većinu povreda prava putem Fejsbuk-a.

Nikola Kliska

Advokat specijalizovan za pravo intelektualne svojine, nelojalnu konkurenciju i privredno pravo. Saradnik kancelarije Živko Mijatović & Partners.

  • linkedin

One Comment

  1. Limundo kompanija je pokusala u slucaju jedne FB stranice koja neovlasceno koristi nase ime da se zali Fejsbuku u vise navrata. Slali smo i dokaze i potvrde i prijavljivali stranicu privatno i nista nije urodilo plodom. Sporna stranica i dalje postoji a jos uz to ima uvredljivog sadrzaja na njoj. Tako da je pitanje koliko je FB azuran po ovom pitanju.

Comments are closed.