Сања Мандарић
Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.
референца
Пек против Уједињеног Краљевства, (енг. Peck v. The United Kingdom) 44647/98 од. 28.01.2003.
кључне речи
видео надзор, право на приватност, члан 8, члан 13
чињенице
Подносилац представке, Џефри Денис Пек, држављанин Великe Британијe, рођен је 1955. и живи у Есексу.
Увече 20. августа 1995, у време док је боловао од депресије, господин Пек се кретао Брентвоод Хиг (енг. Brentwood High) улицом, са кухињским ножем у руци након чега је покушао самоубиство сечењем вена на зглобовима.
Није знао да га снимају камере за видео-надзор (енг. CCTV) инсталиране на административној згради Савета округа Брентвуд.
Снимак није показао како подносилац сече вене. Оператер система за видео-надзор је одмах упозорио надлежне да се ради о појединцу који носи нож. Полиција је обавештена, стигла је на лице места, где су од подносиоца представке одузели нож, пружили му медицинску помоћ и одвели га у полицијску станицу, где је био затворен према закону о менталном здрављу из 1983. Прегледао га је лекар, након чега је пуштен кући без подизања оптужбе.
Дана 9. октобра 1995, на основу сачуваних снимака видео-надзора, Савет округа Брентвуд је објавио две фотографије господина Пека у тексту под насловом „Партнерство између видео-надзора и полиције спречило потенцијално опасну ситуацију“. Лице подносиоца представке није било прикривено на фотографијама. У чланку који је пратио објављене фотографије је било наведено како је примећено лице са ножем у руци, очигледно несрећно, али које није правило проблеме, да је полиција упозорена, након чега је лице разоружано и одведено у полицијску станицу, где је испитивано и где му је пружена помоћ.
Дана 12. октобра 1995 локалне новине из Брентвуда (енг. Brentwood Weekly News) су искористиле фотографију инцидента на својој насловној страни како би испратиле чланак о употреби и користима система за видео-надзор. Лице подносиоца представке ни овог пута није било сакривено на фотографијама.
Дана 13. октобра 1995 чланак под називом „Имам“ појавио се у „Жутом Оглашивачу“ локалним новинама са тиражом од око 24.000 примерака. Чланак је пропраћен фотографијом господина Пека, извученом из снимка камере за видео-надзор.У самом тексту је констатовано да је подносилац представке пуштен без оптужбе.
Дана 16. фебруара 1996. објављен је наставак чланка под називом „Тријумф очију на небу“ са истом фотографијом. Том приликом већи број људи је на фотографији препознао подносиоца.
Дана 17. октобра 1995. делови снимка пуштени су у телевизијском програму ”Англиа”, који емитује локална телевизија са око 350.000 гледалаца. Лице подносиоца представке је било прикривено на усмени захтев Савета округа.
Током октобра или новембра 1995. подносилац представке је постао свестан да је био снимљен од стране камера за видео-надзор и да је тај снимак пуштен у јавност, јер му је комшија рекао да га је видео на телевизији. Он тада није предузео никакве мере јер је још увек патио од тешке депресије.
Снимак је такође био испоручен продуцентима серије „Криминал Бит“ (енг. Criminal Beat), британске националне телевизије Би-Би-Си (енг. BBC), која у просеку имаоко 9,2 милиона гледалаца.
Савет округа је наметнуо продуцентима усмено низ услова, укључујући и тај да нико не треба да буде препознатљив на снимку и да сви треба да имају маскирана лица.
Међутим, у најави за епизоду „Криминал Бит“, слика подносиоца није била прикривена.
Након што су му пријатељи рекли да су га видели 9. марта 1996 у најави серије, подносилац представке се жалио Савету о предстојећем програму. Савет је контактирао продуценте који су потврдили да ће његов лик бити маскиран у главном програму.
Дана 11. марта снимак је приказан у серији „Криминал Бит“. Међутим, иако је лик подносиоца представке био маскиран у главном програму, препознали су га и пријатељи и породица. Подносилац представке је након тога у великом броју медијских наступа говорио против објављивања својих снимака и фотографија.
Дана 25. априла 1996. подносилац представке се жалио Комисији за радио-дифузију, на програм „Криминал Бит“, наводећи како се емитовањем фотографија и снимка крши његово право на приватност.
Дана 17. маја 1996. подносилац представке се безуспешно жалио Прес комисији. Ова се жалба односила на чланке објављене у „Жутом оглашавачу“.
Дана 23. маја 1996. је поднео захтев Вишем суду за дозволу да поднесе захтев за судску ревизију у вези права Савета округа да јавно користи и приказује материјал снимљен камерама за видео-надзор. Његов захтев и захтев за дозволу да се жали Апелационом суду су одбијени.
Господин Пек је након тога поднео представку Суду у којој се жалио због обелодањивања снимка, што је резултирало да се снимак објављује и широко емитује, због чега су повређена његова права из чл 8 Конвенције.
коментар
Суд је утврдио да је дошло до повреда чланова 8 и 13 Конвенције.
Члан 8 (право на приватан и породични живот)
Европски суд за људска права је констатовао да су након обелодањивања снимка камере за видео-надзор, поступци подносиоца представке, господина Пека, приказивани у више наврата и у мери која далеко премашује изложеност обичног пролазника очима јавности. Чин објављивања снимака видео-надзора истовремено превазилази оно што је подносилац представке могао евентуално да предвиди.
Обелодањивање снимка стога представља озбиљно мешање у право подносиоца представке на поштовање приватног живота.
Суд није нашао да су постојали оправдани разлози који би дозволили откривање идентитета подносиоца представке јавности од стране Савета, а без његове сагласности или прикривања његовог идентитета.
Такође, Европски суд за људска права је сматрао да каснији добровољни медијски наступи подносиоца нису умањили озбиљну природу мешања у приватност подносиоца нити су ови наступи смањили потребу за бригом у вези обелодањивања.
Подносилац пријаве је био жртва озбиљног мешања у његово право на приватност од стране националних и локалних медија.
Сходно томе, Суд је сматрао да је обелодањивање снимка камере зе видео-надзор од стране Савета округа, у локалним и националним медијима представљали несразмерно и неоправдано мешање у приватни живот подносиоца представке и кршење члана 8 Европске конвенције за људска права. У светлу тог налаза, Суд није сматрао да је неопходно да се посебно размотре друге притужбе подносиоца представке према члану 8.
Члан 13 у вези са чланом 8
Суд је утврдио да судско преиспитивање према прописима националног права не представљају за подносиоца захтева делотворан правни лек у односу на повреду његовог права на поштовање приватног живота.
Европски суд за људска права је даље утврдио да подносиоцу пријаве адекватна заштита права на приватност није омогућена у тренутку када је то било неопходно.
Обзиром да подносилац није имао делотворан правни лек у односу на повреду његовог права на поштовање приватног живота, то је Суд закључио да је дошло и до повреде члана 13 Конвенције.