Патентни тролови

Мастер права интелектуалне својине. Адвокат усмерен на право информационих технологија, право конкуренције, право професионалног спорта, право индустрије забаве.

  • twitter

У овом тексту бавићемо се питањима из области патетног права, тачније питањем патентних тролова које је на Западу поприлично актуелизовано последњих десетак и више година.

Патентни трол – појам

Патентни трол је несавесно правно или физичко лице које покреће поступке због повреде патента против лица која су га наводно повредилa, са циљем стицања лиценцних накнада или зарад наметања парничних трошкова који би ограничили будуће деловање туженог.

Проблем је, из читавог низа разлога, много озбиљнији у САД – у, а један од њих је управо амерички систем плаћања парничних трошкова на основу кога стране у поступку деле трошкове независно од исхода. Дакле, патентом заштићени проналасци се итекако могу користити стратешки – не само као вид заштите инвентивности, већ као офанзивно оружје против конкуренције. Масовно патентирање доприноси укрупњавању патентних портфолија који онда могу представљати моћну базу против других учесника на тржишту. Оваква тела се не баве производњом ( ,,non-practicing entities“ – NPEs ) и као таква нису у опасности од потенцијалне повреде туђих патената, па с тога врло агресивно истичу своје захтеве без страха од одмазде. Троловање са друге стране, утиче и на потрошаче иако га они у својој свакодневници можда нису свесни: оно успорава и кочи инвентивност, али и долазак нових производа на тржиште који би могли имати ниже цене.

Функција тролова

Тролови прибављају патенте од индивидуалних проналазача, малих или банкротираних компанија. Међутим, они могу бити ангажовани и од стране великих компанија зарад софистициране борбе против конкуренције и тада се овакво троловање назива ,, прајватиринг “ (,,privateering “). Прајватиринг је оригинално била посебна врста гусарења финансирана од стране влада појединих држава у борби против непријатељских трговачких и војних флота. У области патентног права оваква врста најамништва заснива се на трансферу патената у корист тролова који их употребљавају у борби против конкуренције. Ова пракса се посебно везује за тржишта телекомуникација и IT сектора која, чини се, константно расту.

Скоро све водеће компаније овог сектора финансирају неку компанију за менаџмент патената. На пример, MOSAID ( која је у међувремену променила име у Conversant) у свом портфолију има око 2000 патената које је оригинално развила или прибавила Nokia. Колике су размере троловања говори следећа статистика: око 62% од свих парница (са тенденцијом раста) које се односе на патенте чине парнице покренуте од стране тролова. Од свих ентитета који не врше производњу, продају или сличну делатност, а који покрећу поступке пред судовима чак 94% одлази на тзв. корпоративне тролове, односно компаније чија је функција управо монетизација патената. Остатак се односи на индивидуалне проналазаче (5%) и универзитете (1%). На слици 1. су приказани најактивнији тролови.

image arstechnica patentni trolovi
Извор: http://arstechnica.com/tech-policy/2015/07/patent-troll-lawsuits-head-towards-all-time-high/

Подаци говоре да око 55% свих тужених од стране тролова представљају компаније које зарађују мање од 10 милиона долара годишње. Дакле, у питању су мале компаније у развоју, популарно називане и стартап ( start-up ) компанијама што представља посебан проблем будући да оне као такве не могу издржати бројне и скупе парнице. Међутим, по износима исплаћених накнада доминирају гиганти, тако да су и они атрактивна мета, посебно у патентним ратовима данашњице који се воде између конкурената. Тако на пример, на основу статистика које су доступе на интернету, ,,Епл “ (,,Apple “) је једна од „најнападанијих„ компанија.

Стратегије заштите од тролова

Поставља се питање којим се методама може спречити или макар умањити утицај оваквих компанија. Начина има неколико, а навешћемо неке. На пример, троловима се може стати на крај прописима који се односе на заштиту конкуренције. Почетком 2007. године у поступку пред Европском комисијом су процењиване пословне методе компаније ,,Рамбус “ (,,Rambus “) која је оптуживана за патентну заседу, класичну активност тролова у контексту стандардизације. Компанија је титулар патента за DRAM (Dynamic random-access memory), а сматрало се да њена пословна пракса представља злоупотребу доминантног положаја у складу са чланом 102. УФЕУ. Rambus се после поступка обавезао да неће наплаћивати лиценцу за DRAM у следећих пет година, а да износ накнаде за друге технологије неће премашивати 1,5% од продајне цене производа. Подсетимо да је члану 102. УФЕУ изричито наведено да ће свака злоупотреба доминантног положаја од стране једног или више учесника на унутрашњем тржишту или на његовом значајном делу бити забрањена као недопустива, јер може утицати на трговину између држава чланица. Наравно, трол мора имати доминантан положај на тржишту.

Међутим, поставља се питање да ли подношење тужбе може бити злоупотреба, невезано од питања доминантног положаја? Одговор на ово питање је дат у предмету ITT Promedia NV v Commission of the European Communities у коме је истакнуто да право на приступ суду не може бити окарактерисано као злоупотреба осим:

  • ако учесник не поднесе тужбу зарад успостављања сопствених права већ искључиво зарад малтретирања друге стране
  • ако је та тужба и уобличена зарад елиминисања конкуренције.

У САД – у је било и егзотичних покушаја борбе против тролова путем закона RICO из 1970. године, који је оригинално намењен борби против организованог криминала. У ствари, позивање на овај акт је последица екстензивнијег тумачења појма ,,изнуда”, али ниједан од ових случајева није завршен у меритуму. Споменућемо и ,,Америка инвентс акт “ ( ,,America Invents Act “) којим су уведене изузетно значајне измене када су амерички патентни прописи у питању. Сада се опозиција базира на ,, Пост грент опозишн систем “ ( ,,Post-Grant Opposition System “ ), као и на ,,Интер партeс ривју “ (,, Inter Partes Review “) поступцима. “Коалиција” произвођача софтвера коју су чинили ,,Сега оф Америка “ ( ,,Sega of America “), ,,Убисофт “(,,Ubisoft “), ,,Кембиум лрнинг груп” (,,Cambium Learning Group “)и ,,Лексмарк “ ( ,,Lexmark “) су у IPR поступку показали да је патент компаније ,,Унилок “(,,Uniloc”) није валидан. Наиме, ,,Унилок “ је био власник патента који се односио на регистрацију софтвера и током двадесет година трајања заштите је немилице користио патент у офанзивне сврхе. Током трајања заштите, вероватно највећа “заседа” извршена је против корпорације ,,Мајкрософт “ (,, Microsoft “) која се суочила са исплатом од 388 милиона долара, а још око 70 компанија је било тужено од стране титулара. На слици 2. је представљена друга слика из нацрта који је саставни део пријаве за заштиту проналаска.
patent image

Извор: https://patentimages.storage.googleapis.com/pages/US5490216-2.png

У САД – у се и невладин сектор посветио овом питању, а постоји и снажно лобирање финансирано од стране најјачих тех (tech) компанија. Будући да се сајтови нашег говорног подручја практично не баве овом граном права, одлучили смо да макар донекле представимо ову тематику читаоцима, јер не рачунајући агенцијске вести, јако је тешко наићи на текстове који су посвећени овом проблему.


Објављено

у

од