Patentni trolovi

U ovom tekstu bavićemo se pitanjima iz oblasti patetnog prava, tačnije pitanjem patentnih trolova koje je na Zapadu poprilično aktuelizovano poslednjih desetak i više godina.

Patentni trol – pojam

Patentni trol je nesavesno pravno ili fizičko lice koje pokreće postupke zbog povrede patenta protiv lica koja su ga navodno povredila, sa ciljem sticanja licencnih naknada ili zarad nametanja parničnih troškova koji bi ograničili buduće delovanje tuženog.

Problem je, iz čitavog niza razloga, mnogo ozbiljniji u SAD – u, a jedan od njih je upravo američki sistem plaćanja parničnih troškova na osnovu koga strane u postupku dele troškove nezavisno od ishoda. Dakle, patentom zaštićeni pronalasci se itekako mogu koristiti strateški – ne samo kao vid zaštite inventivnosti, već kao ofanzivno oružje protiv konkurencije. Masovno patentiranje doprinosi ukrupnjavanju patentnih portfolija koji onda mogu predstavljati moćnu bazu protiv drugih učesnika na tržištu. Ovakva tela se ne bave proizvodnjom ( ,,non-practicing entities“ – NPEs ) i kao takva nisu u opasnosti od potencijalne povrede tuđih patenata, pa s toga vrlo agresivno ističu svoje zahteve bez straha od odmazde. Trolovanje sa druge strane, utiče i na potrošače iako ga oni u svojoj svakodnevnici možda nisu svesni: ono usporava i koči inventivnost, ali i dolazak novih proizvoda na tržište koji bi mogli imati niže cene.

Funkcija trolova

Trolovi pribavljaju patente od individualnih pronalazača, malih ili bankrotiranih kompanija. Međutim, oni mogu biti angažovani i od strane velikih kompanija zarad sofisticirane borbe protiv konkurencije i tada se ovakvo trolovanje naziva ,, prajvatiring “ (,,privateering “). Prajvatiring je originalno bila posebna vrsta gusarenja finansirana od strane vlada pojedinih država u borbi protiv neprijateljskih trgovačkih i vojnih flota. U oblasti patentnog prava ovakva vrsta najamništva zasniva se na transferu patenata u korist trolova koji ih upotrebljavaju u borbi protiv konkurencije. Ova praksa se posebno vezuje za tržišta telekomunikacija i IT sektora koja, čini se, konstantno rastu.

Skoro sve vodeće kompanije ovog sektora finansiraju neku kompaniju za menadžment patenata. Na primer, MOSAID ( koja je u međuvremenu promenila ime u Conversant) u svom portfoliju ima oko 2000 patenata koje je originalno razvila ili pribavila Nokia. Kolike su razmere trolovanja govori sledeća statistika: oko 62% od svih parnica (sa tendencijom rasta) koje se odnose na patente čine parnice pokrenute od strane trolova. Od svih entiteta koji ne vrše proizvodnju, prodaju ili sličnu delatnost, a koji pokreću postupke pred sudovima čak 94% odlazi na tzv. korporativne trolove, odnosno kompanije čija je funkcija upravo monetizacija patenata. Ostatak se odnosi na individualne pronalazače (5%) i univerzitete (1%). Na slici 1. su prikazani najaktivniji trolovi.

image arstechnica patentni trolovi
Izvor: http://arstechnica.com/tech-policy/2015/07/patent-troll-lawsuits-head-towards-all-time-high/

Podaci govore da oko 55% svih tuženih od strane trolova predstavljaju kompanije koje zarađuju manje od 10 miliona dolara godišnje. Dakle, u pitanju su male kompanije u razvoju, popularno nazivane i startap ( start-up ) kompanijama što predstavlja poseban problem budući da one kao takve ne mogu izdržati brojne i skupe parnice. Međutim, po iznosima isplaćenih naknada dominiraju giganti, tako da su i oni atraktivna meta, posebno u patentnim ratovima današnjice koji se vode između konkurenata. Tako na primer, na osnovu statistika koje su dostupe na internetu, ,,Epl “ (,,Apple “) je jedna od „najnapadanijih„ kompanija.

Strategije zaštite od trolova

Postavlja se pitanje kojim se metodama može sprečiti ili makar umanjiti uticaj ovakvih kompanija. Načina ima nekoliko, a navešćemo neke. Na primer, trolovima se može stati na kraj propisima koji se odnose na zaštitu konkurencije. Početkom 2007. godine u postupku pred Evropskom komisijom su procenjivane poslovne metode kompanije ,,Rambus “ (,,Rambus “) koja je optuživana za patentnu zasedu, klasičnu aktivnost trolova u kontekstu standardizacije. Kompanija je titular patenta za DRAM (Dynamic random-access memory), a smatralo se da njena poslovna praksa predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja u skladu sa članom 102. UFEU. Rambus se posle postupka obavezao da neće naplaćivati licencu za DRAM u sledećih pet godina, a da iznos naknade za druge tehnologije neće premašivati 1,5% od prodajne cene proizvoda. Podsetimo da je članu 102. UFEU izričito navedeno da će svaka zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više učesnika na unutrašnjem tržištu ili na njegovom značajnom delu biti zabranjena kao nedopustiva, jer može uticati na trgovinu između država članica. Naravno, trol mora imati dominantan položaj na tržištu.

Međutim, postavlja se pitanje da li podnošenje tužbe može biti zloupotreba, nevezano od pitanja dominantnog položaja? Odgovor na ovo pitanje je dat u predmetu ITT Promedia NV v Commission of the European Communities u kome je istaknuto da pravo na pristup sudu ne može biti okarakterisano kao zloupotreba osim:

  • ako učesnik ne podnese tužbu zarad uspostavljanja sopstvenih prava već isključivo zarad maltretiranja druge strane
  • ako je ta tužba i uobličena zarad eliminisanja konkurencije.

U SAD – u je bilo i egzotičnih pokušaja borbe protiv trolova putem zakona RICO iz 1970. godine, koji je originalno namenjen borbi protiv organizovanog kriminala. U stvari, pozivanje na ovaj akt je posledica ekstenzivnijeg tumačenja pojma ,,iznuda”, ali nijedan od ovih slučajeva nije završen u meritumu. Spomenućemo i ,,Amerika invents akt “ ( ,,America Invents Act “) kojim su uvedene izuzetno značajne izmene kada su američki patentni propisi u pitanju. Sada se opozicija bazira na ,, Post grent opozišn sistem “ ( ,,Post-Grant Opposition System “ ), kao i na ,,Inter partes rivju “ (,, Inter Partes Review “) postupcima. “Koalicija” proizvođača softvera koju su činili ,,Sega of Amerika “ ( ,,Sega of America “), ,,Ubisoft “(,,Ubisoft “), ,,Kembium lrning grup” (,,Cambium Learning Group “)i ,,Leksmark “ ( ,,Lexmark “) su u IPR postupku pokazali da je patent kompanije ,,Unilok “(,,Uniloc”) nije validan. Naime, ,,Unilok “ je bio vlasnik patenta koji se odnosio na registraciju softvera i tokom dvadeset godina trajanja zaštite je nemilice koristio patent u ofanzivne svrhe. Tokom trajanja zaštite, verovatno najveća “zaseda” izvršena je protiv korporacije ,,Majkrosoft “ (,, Microsoft “) koja se suočila sa isplatom od 388 miliona dolara, a još oko 70 kompanija je bilo tuženo od strane titulara. Na slici 2. je predstavljena druga slika iz nacrta koji je sastavni deo prijave za zaštitu pronalaska.
patent image

Izvor: https://patentimages.storage.googleapis.com/pages/US5490216-2.png

U SAD – u se i nevladin sektor posvetio ovom pitanju, a postoji i snažno lobiranje finansirano od strane najjačih teh (tech) kompanija. Budući da se sajtovi našeg govornog područja praktično ne bave ovom granom prava, odlučili smo da makar donekle predstavimo ovu tematiku čitaocima, jer ne računajući agencijske vesti, jako je teško naići na tekstove koji su posvećeni ovom problemu.

Stefan Lakićević

Master prava intelektualne svojine. Advokat usmeren na pravo informacionih tehnologija, pravo konkurencije, pravo profesionalnog sporta, pravo industrije zabave.

  • twitter