П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства

П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin

референца

П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства, (енг. P.G. and J.H. v. United Kingdom), 44787/98, датум правоснажности 25.12.2001

кључне речи

право на приватност, члан 8

чињенице

Дана 28. фебруара 1995. детектив-инспектор Ман добја информацију о припреми оружане пљачке комбија који превози новац. Пљачка је планирана за 02.03.1995.

У циљу спречавања пљачке, полиција је започела визуелни надзор просторија у којима је становао извесни Б, који је од раније био осумњичен не само као дилер дроге, већ и као особа одговорна за пуцњаву на полицајце у току једне претходне пљачке.

У прошлости, видео надзор над овим лием се показао као неуспешан. Б. је био свестан да га прате и тајно снимају.

Пљачка за коју је полиција добила дојаву није извршена 2. марта 1995. Уместо тога, полиција је примила додатне информације да ће се пљачка десити „негде“ око 9. марта 1995. Додатне информације о локацији или мети пљачке нису биле прикупљене, па је детектив Ман припремио извештај за шефа полиције како би се добило одобрење за инсталирање прислушних уређаја у стану лица Б.

Употреба тајних уређаја за прислушкивање регулисана је „Правилником о употреби опреме у полицијским операцијама“ из 1984. године (тзв „Смернице“).

Дана 3. марта 1995. Шеф полиције је одлучио да је употреба уређаја за прислушкивање оправдана по „Смерницама“, али није одобрио његову употребу док није потврђено да је инсталација уређаја изводљива. Извиђање у ноћи између 3. и 4. марта утврдила да је инсталација изводљива.

Дана 4. марта 1995, Шеф полиције је дао усмену дозволу да се настави са постављањем уређаја и надзором. Међутим, он није дао писмену потврду, како је то прописано „Смерницама“, јер је био на годишњем одмору, већ је одобрио усмено.

Шеф полиције је изјавио да је тражио од заменика шефа полиције да се брине око писаних формалности као и да сачини писмену потврду да је инсталација уређаја изводљива. Тек 8. марта 1995. заменик шефа полиције даје писмено овлашћење за коришћење уређаја за слушање.

Дана 4. марта уређај за тајно слушање је инсталиран у софи у стану осумњиченог Б, дакле пре него је заменик шефа полиције дао овлашћења у писаној форми.

Разговори између Б. и других лица прате се и снимају од 04.03., до 15. марта 1995. године.

Дана 14. марта 1995. полиција је поднела захтев Британском Телекому за издавање детаља рачуна за број телефона лица Б, за период од 1. јануара 1995. до дана подношења захтева.

Образац захтева је потписао полицијски надзорник у складу са захтевима Британског Телекома, наводећи да је информација неопходна ради идентификације чланова тима осумњичених наоружаних пљачкаша.

Дана 15. марта 1995. Б. и остали који су били са њим у његовој кући открили су уређај за слушање и напустили су просторије. До пљачке није дошло. Полиција је наставила визуелни и аудио надзор просторија.

У току надзора идентификовани су подносиоци ове представке, забележено је њихово улажење и излажење из стана лица Б.

Дана 16. марта 1995. подносиоци су ухапшени у украденом аутомобилу Ваукхал. У пртљажнику возила су пронађене између осталог, две црне маске, пет црних пластичних везица, два пара кожних рукавица и два војничка ранца.

Након што су ухапшени, подносиоци представке су одбили да се изјасне као и да дају узорке гласа у полицији. Полиција је добила налог за претрес стана и претресла га. У стану су пронађени отисци прстију подносилаца као и друге ствари.

Како су полицији били потребни узорци гласова подносилаца представки ради поређења са снимцима, полиција је тражила да се инсталирају тајни уређаја у ћелијама где су били подносиоци, као и да се поставе тајни уређаји на полицајце који буду саслушавали подносиоце представки.

Писмено овлашћење дао је шеф полиције у складу са Смерницама. Узорци говора подносилаца, забележени су без њиховог знања и дозволе.

У случају другог подносиоца, разговори који су снимљени укључивали су и поверљив разговор између тог подносиоца и његовог адвоката.

Влада је тврдила, да када су полицајци приликом преслушавања схватили да се ради о поверљивом разговору, да га нису до краја саслушали нити су га уврстили у доказе.

Узорци гласова подносилаца су затим послати на анализу, где су поређени са гласовима снимљеним у стану лица Б., у периоду између 4 и 15 марта. Експерт је закључио да је „вероватно“ да се глас првог подносиоца представке појављује на снимцима као и да је „веома вероватно“ да глас другог подносиоца појављује на њима.

Након овако спроведене истраге, лице Б. и подносиоци су оптужени за заверу ради пљачке фирме „Securicor Ltd“.

Б, је признао кривицу, имајући у виду одлуку Дома лордова у предмету Р. против Кана из 1996. године (енг. R. v. Khan) којом је заузет став да су као релевантни прихваћени докази који су добијени на незаконит начин, незаконитим средствима.

Подносиоци, међутим, оспоравали су прикупљене доказа изведене из употребе тајних уређаје у кући Б. по два основа.

  • Шеф полиције није могао дати овлашћење за коришћење тајног уређаја у просторијама Б., јер остали облици истраге нису покушани, а што је предуслов за одређивање тајног слушања према Смерницама.
  • Уређај за тајно слушање инсталиран је и коришћен пре него је прибављено писмено одобрење Шефа полиције.

Пре него је порота положила заклетву, судија у предмету је саслушао наводе одбране који су се односили на неприхватљивост прикупљених доказа.

Тужилаштво је том приликом признало да су релевантни докази добијени незаконитим средствима, али да су били оправдани јер је јавни интерес био угрожен.

Одбрана је тврдила да судија има дискреционо право да искључи доказе на основу Закона о полицији и кривичним доказима из 1984, као и да он то треба да уради, јер Шеф полиције није успео да се придржава Смерница. Судија Бродерик је одбацио захтеве подносилаца.

Дана 9. августа 1996. подносиоци су осуђени за удруживање ради вршења оружане пљачке и осуђени на петнаест година затвора.

Жалили су се Апелационом суду али су њихове жалбе одбијене 12. новембра 1996, са закључком да је дискреционо право судије да прихвати доказе.

коментар

Подносиоци представке истицали су да је употреба уређаја за прислушкивање у стану лица Б. представљала мешање у њихова права предвиђена чланом 8 Конвенције, као и да ово мешање није било оправдано.

У време спорног догађаја није постојала законска регулатива коришћења тајних уређаја. Релевантни закон је усвојен тек 1997. године.

У време спорог догађаја постојале су тзв „Смернице“, што је интерни акти Министарства унутражњих послова, које нису биле правно обавезујуће нити познате јавности. Мешање у њихово право на поштовање њиховог приватног живота стога није било „у складу са законом“ због чега је дошло до повреде члана 8.

Такође, током поступка, Влада је признала да је употребом уређаја за тајно снимање угрозила права подносилаца представке на поштовање њиховог приватног живота. Влада се позивала на то да је тајно снимање било оправдано сзтавом 2 члана 8. Конвенције као нужно у демократском друштву и то у интересу јавне безбедности, ради спречавања криминала и /или заштиту права других.

Суд је утврдио да начин како су „Смернице“ регулисале коришђење уређаја није задовољило стандард „у складу са законом „, те су закључили и да је национални Суд био дужан да стигне до истог таквог закључка у овом предмету.

Top of Form

Израз „у складу са законом“, према ставу Суда захтева:

  • прво, да оспорена мера има неки основ у домаћем закону;
  • друго, то се односи и на квалитет закона у питању, захтевајући да треба бити доступан за јавност.

Подносиоци су такође истицали да је дошло и до повреде чл 13 Конвенције, тј. да Уједињено Краљевство није имало ефективан правни лек за заштиту повређеног права.

Суд је закључио да систем притужби не испуњава потребне стандарде и не представљају довољну заштиту од злоупотребе овлашћења, те да тако није обезбеђен делотворан правни лек у смислу члана 13. Стога, суд закључује, дошло је до повреде Члан 13. Конвенције.

Из свих разлога, Суд је у овом предмету донео следеће одлуке:

Једногласно је закључио да је дошло до повреде члана 8 Конвенције када се ради о употреби уређаја за тајног снимање постављеног у стану лица Б.

Закључује једногласно да није дошло до повреде члана 8 Конвенције у односу на добијање информација од Британског телекома о употреби телефона из стана лица Б.

Одлучује једногласно да је дошло до кршења члана 8 Конвенције у погледу коришћења тајних уређаја у полицијској станици;

Закључује са шест гласова према један, да је дошло до повреде члана 6 Конвенције у погледу коришћења материјала добијених тајним снимањем у судском поступку

Одлучује једногласно да је дошло до кршења члана 13. Конвенције у погледу коришћења тајних уређаја;

Једногласно

  • да тужена држава треба да исплати подносиоцима, у року од три месеца од датума када пресуда постане правоснажна у складу са чланом 44 Конвенције;
  • 1,000 ЕУР-а сваком понаособ на име нематеријалне штете;
  • 12.000 ЕУР-а на име трошкова и издатака;

Одбацује једногласно остатак захтева подносиоца представке за правично задовољење.

Comments

2 реаговања на “П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства”

  1. Marko Avatar

    U toku je izrada i regionalne baze http://www.ehrdatabase.org