ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија

ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?

Сарадник у Адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, члан радне групе за израду Нацрта закона о оглашавању, члан правног тима АНЕМ-а и екстерни консултант SHARE DEFENSE.

  • linkedin

Шта је ОТТ?

ОТТ (енг. Over the Top) представља генерични појам за пружање услуга путем мрежа електронских комуникација (интернета), тако што њихов пружалац користи постојећи приступ интернету да би делио својим корисницима различите садржаје (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube итд.) или да би им омогућио комуникацију (Viber, Whats Up итд).

Оба аспекта услуге су занимљива, будући да ремете устаљене бизнис моделе традиционалних пружалаца телекомуникационих услуга, попут кабловских/сателитских дистрибутера медијских садржаја или оператора мобилне телефоније. Развој интернета и права експлозија „user friendly“ апликација прети да у потпуности промени тржиште услуга медијских садржаја.

Све је кренуло од САД

У Сједињеним Америчким Државама се последњих година води интензивна борба између традиционалних пружалаца услуга кабловске телевизије и тзв. dot net компанија које су се одлучиле да медијске садржаје пружају преко интернета.

Кабловски оператори попут ComCast-а који поседују велики део кабловске инфраструктуре, дуже време покушавају да се наметну и као ексклузивни произвођачи медијског садржаја. Поменута компанија је још 2011. године успешно стекла контролу над мрежом NBC Universal која је позната по производњи филмских и осталих медијских садржаја, а као највећи кабловски и интернет провајдер има итекако могућност да утиче који ће се садржаји наћи у њиховој понуди корисницима.

Управо та „зависност“ од инфраструктуре је условила да се појаве алтернативни сервиси који ће заобићи ограничења традиционалне кабловске телевизије. Развој широкопојасног интернета је убрзао миграцију на алтернативне видове пружања медијске услуге, што је међу првима уочио Netflix. Овај пружалац услуге је започео свој рад још 1997. године, и то као дистрибутер медијских садржаја путем слања DVD-а на поштанске адресе својих корисника, да би релативно брзо развио аутономни модел дистрибуције садржаја путем интернета.

Оно што је предност овог модела је у томе што корисник само треба да има приступ интернету одређене брзине и уплати одговарајућу накнаду на месечном нивоу да би му био доступан висококвалитетни медијски садржај (на пример популарна серија House of Cards).

Тако је парадоксално могао да користи и мрежу својих љутих противника, на пример ComCast-а. Принцип који је установљен је јако брзо добио различите варијанте и поспешио развијену и занимљиву тржишну утакмицу. Поменућемо само да ће чак и YouTube, који је до сада био препознат само као посредник (енг.intermidiary) својим премијум корисницима (онима који желе да плате услуге) омогућити стреаминг серија и филмова, а у те сврхе је склопио уговор са компанијом AwesomenessTV која је настала као YouTube канал, али се временом показала као јако успешна па је продата DreamWorks-у, који је “ризница” екслузивног филмског и серијског програма.

У Србији су већ доступни ОТТ оператори?

О овим сервисима се у Србији јако мало зна, и могло би се рећи да су још увек у зачетку, будући да само представљају покушај “великих медијских играча” попут ПИНК-а и СББ-а да се прилагоде пословању на интернету, док су, са друге стране јако далеко од Netflix-а, будући да су проста репродукција постојеће услуге кабловске телевизије (СББ) или stream постојећих ТВ канала на интернету (Клик Пинк). Ипак, у региону се јављају сервиси који су копија система који је успоставио Netflix и који би могли у потпуности да измене начин понашања домаћих играча у медијском сектору. У том смислу треба поменути PickBox који је иницијално пружао услугу за територију Хрватске, али је већ сада постао једини стриминг сервис у региону који прибавља ексклузивне садржаје (филмове и серије), и на одређено време их чини доступним својим корисницима. Притом је цена услуге знатно нижа од цене коју тренутно нуде оператори кабловске телевизије, а технички је условљена једино приступом интернету и набављањем одговарајуће апликације.

Правни статус ОТТ у Србији

ОТТ услуга у дистрибуцији медијских садржаја је најближа дефиницији On Demand медијске услуге (медијске услуге на захтев), будући да садржи све њене елементе: корисник бира садржај којем ће да приступа, постоји каталог услуга, а избор садржаја врши пружалац услуге (члан 4. тачка 11. Закона о електронским медијима).

Оваква услуга би начелно била у режиму тзв. одобрења (члан 75. Закона о електронским медијима), који подразумева обраћање пружаоца услуге Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ) са захтевом да им дозволи бављење овом врстом услуге уз наметање бројних регулаторних обавеза.

Међутим, исти закон предвиђа да се медијска услуга пружа без претходно прибављеног одобрења, односно дозволе, ако пружалац медијске услуге пружа искључиво путем глобалне информатичке мреже (Web casting, live streaming и др), уз обавезу уписа у Регистар медијских услуга код Регулатора (члан 74. Закона о електронским медијима).

Како је ОТТ услуга, у овом смислу медијска услуга која се пружа искључиво путем WWW, може се закључити да је једина обавеза потенцијалних пружалаца услуге да обавесте (нотификују) регулаторно тело да желе да пружају услуге на територији Србије. То им већ уклања “регулаторне препреке” за улазак на наше тржиште, па се може рећи да ОТТ компаније треба да испуне минималне регулаторне услове да би приступиле српском тржишту, а готово је сигурно да би то поздравили домаћи корисници којима је доста преплаћене услуге.

Реакција домаћег тржишта – Сценарио 1

Традиционални пружаоци услуга покушавају свим средствима да одрже своју доминантну позицију, па често користе чињеницу да су власници инфраструктуре преко које пружају и услугу приступа интернету и услугу дистрибуције медијских садржаја. Притом, нису имуне да фаворизују сопствене садржаје и дискриминишу остале провајдере (што је јако видљиво у сукобима Телеком-а и СББ-а). У тржишној “подели карата”, они желе да задрже свој доминантни утицај, а та инерција води ка паду квалитета. Тако се може замислити да ће они интензивно лобирати да нови сервиси за дистрибуцију медијских садржаја не буду доступни у Србији. У оваквој хипотетичкој ситуацији, трпеће и корисници, јер ће им бити ускраћен приступ квалитетним садржајима по приступачној цени, а само тржиште ће остати нефлексибилно и тромо.

Реакција домаћег тржишта – Сценарио 2

Постојећи провајдери увиђају реалност и иновативност нових бизнис модела и такмиче се у квалитету, а енергију не расипају на узалудну битку са прогресом и лобирање за још ретриктивније препреке за улазак на домаће тржиште. Тако се уместо 10-ак такмичара, јавља много већи број потенцијалних учесника на тржишту који постају различите карике дистрибуције, а корисници имају велики избор између легалних начина приступа медијским садржајима. Ово последње је нарочито битно, јер нико у Србији још увек не постоје разноврсне и платформске неутралне легалне алтернативе приступа новим флимовима и серијама, па би било занимљиво видети да ли су наши грађани спремни да плаћају ексклузивне садржаје, ако би им били у потпуности легално доступни. Што се тиче улоге државе, у оваквом развоју ситуације, она би морала да се води принципом laissez-faire, и поздрави, а не гуши иновативност у проналажењу адекватног и одрживог бизнис модела у области медијских услуга.

Реалност

Тренутно је и овој области владајући принцип status quo уз јак отпор традиционалног поретка према иновацијама које интернет свакодневно нуди. У том смислу је занимљиво направити паралелу са отпором струковних удружења таксиста и државе на могућност појаве сервиса “Uber” у Србији, као алтернативе услугама таксија. Ни ови отпори нису новост, јер су у Србији и струја и железница биле дочекиване са подозрењем, али су на крају њихова практичност и доступност превладале све отпоре.


Објављено

у

од