OTT stiže u Srbiju: Kraj tradicionalnih medija?

OTT stiže u Srbiju: Kraj tradicionalnih medija

Šta je OTT?

OTT (eng. Over the Top) predstavlja generični pojam za pružanje usluga putem mreža elektronskih komunikacija (interneta), tako što njihov pružalac koristi postojeći pristup internetu da bi delio svojim korisnicima različite sadržaje (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube itd.) ili da bi im omogućio komunikaciju (Viber, Whats Up itd).

Oba aspekta usluge su zanimljiva, budući da remete ustaljene biznis modele tradicionalnih pružalaca telekomunikacionih usluga, poput kablovskih/satelitskih distributera medijskih sadržaja ili operatora mobilne telefonije. Razvoj interneta i prava eksplozija „user friendly“ aplikacija preti da u potpunosti promeni tržište usluga medijskih sadržaja.

Sve je krenulo od SAD

U Sjedinjenim Američkim Državama se poslednjih godina vodi intenzivna borba između tradicionalnih pružalaca usluga kablovske televizije i tzv. dot net kompanija koje su se odlučile da medijske sadržaje pružaju preko interneta.

Kablovski operatori poput ComCast-a koji poseduju veliki deo kablovske infrastrukture, duže vreme pokušavaju da se nametnu i kao ekskluzivni proizvođači medijskog sadržaja. Pomenuta kompanija je još 2011. godine uspešno stekla kontrolu nad mrežom NBC Universal koja je poznata po proizvodnji filmskih i ostalih medijskih sadržaja, a kao najveći kablovski i internet provajder ima itekako mogućnost da utiče koji će se sadržaji naći u njihovoj ponudi korisnicima.

Upravo ta „zavisnost“ od infrastrukture je uslovila da se pojave alternativni servisi koji će zaobići ograničenja tradicionalne kablovske televizije. Razvoj širokopojasnog interneta je ubrzao migraciju na alternativne vidove pružanja medijske usluge, što je među prvima uočio Netflix. Ovaj pružalac usluge je započeo svoj rad još 1997. godine, i to kao distributer medijskih sadržaja putem slanja DVD-a na poštanske adrese svojih korisnika, da bi relativno brzo razvio autonomni model distribucije sadržaja putem interneta.

Ono što je prednost ovog modela je u tome što korisnik samo treba da ima pristup internetu određene brzine i uplati odgovarajuću naknadu na mesečnom nivou da bi mu bio dostupan visokokvalitetni medijski sadržaj (na primer popularna serija House of Cards).

Tako je paradoksalno mogao da koristi i mrežu svojih ljutih protivnika, na primer ComCast-a. Princip koji je ustanovljen je jako brzo dobio različite varijante i pospešio razvijenu i zanimljivu tržišnu utakmicu. Pomenućemo samo da će čak i YouTube, koji je do sada bio prepoznat samo kao posrednik (eng.intermidiary) svojim premijum korisnicima (onima koji žele da plate usluge) omogućiti streaming serija i filmova, a u te svrhe je sklopio ugovor sa kompanijom AwesomenessTV koja je nastala kao YouTube kanal, ali se vremenom pokazala kao jako uspešna pa je prodata DreamWorks-u, koji je “riznica” eksluzivnog filmskog i serijskog programa.

U Srbiji su već dostupni OTT operatori?

O ovim servisima se u Srbiji jako malo zna, i moglo bi se reći da su još uvek u začetku, budući da samo predstavljaju pokušaj “velikih medijskih igrača” poput PINK-a i SBB-a da se prilagode poslovanju na internetu, dok su, sa druge strane jako daleko od Netflix-a, budući da su prosta reprodukcija postojeće usluge kablovske televizije (SBB) ili stream postojećih TV kanala na internetu (Klik Pink). Ipak, u regionu se javljaju servisi koji su kopija sistema koji je uspostavio Netflix i koji bi mogli u potpunosti da izmene način ponašanja domaćih igrača u medijskom sektoru. U tom smislu treba pomenuti PickBox koji je inicijalno pružao uslugu za teritoriju Hrvatske, ali je već sada postao jedini striming servis u regionu koji pribavlja ekskluzivne sadržaje (filmove i serije), i na određeno vreme ih čini dostupnim svojim korisnicima. Pritom je cena usluge znatno niža od cene koju trenutno nude operatori kablovske televizije, a tehnički je uslovljena jedino pristupom internetu i nabavljanjem odgovarajuće aplikacije.

Pravni status OTT u Srbiji

OTT usluga u distribuciji medijskih sadržaja je najbliža definiciji On Demand medijske usluge (medijske usluge na zahtev), budući da sadrži sve njene elemente: korisnik bira sadržaj kojem će da pristupa, postoji katalog usluga, a izbor sadržaja vrši pružalac usluge (član 4. tačka 11. Zakona o elektronskim medijima).

Ovakva usluga bi načelno bila u režimu tzv. odobrenja (član 75. Zakona o elektronskim medijima), koji podrazumeva obraćanje pružaoca usluge Regulatornom telu za elektronske medije (REM) sa zahtevom da im dozvoli bavljenje ovom vrstom usluge uz nametanje brojnih regulatornih obaveza.

Međutim, isti zakon predviđa da se medijska usluga pruža bez prethodno pribavljenog odobrenja, odnosno dozvole, ako pružalac medijske usluge pruža isključivo putem globalne informatičke mreže (Web casting, live streaming i dr), uz obavezu upisa u Registar medijskih usluga kod Regulatora (član 74. Zakona o elektronskim medijima).

Kako je OTT usluga, u ovom smislu medijska usluga koja se pruža isključivo putem WWW, može se zaključiti da je jedina obaveza potencijalnih pružalaca usluge da obaveste (notifikuju) regulatorno telo da žele da pružaju usluge na teritoriji Srbije. To im već uklanja “regulatorne prepreke” za ulazak na naše tržište, pa se može reći da OTT kompanije treba da ispune minimalne regulatorne uslove da bi pristupile srpskom tržištu, a gotovo je sigurno da bi to pozdravili domaći korisnici kojima je dosta preplaćene usluge.

Reakcija domaćeg tržišta – Scenario 1

Tradicionalni pružaoci usluga pokušavaju svim sredstvima da održe svoju dominantnu poziciju, pa često koriste činjenicu da su vlasnici infrastrukture preko koje pružaju i uslugu pristupa internetu i uslugu distribucije medijskih sadržaja. Pritom, nisu imune da favorizuju sopstvene sadržaje i diskriminišu ostale provajdere (što je jako vidljivo u sukobima Telekom-a i SBB-a). U tržišnoj “podeli karata”, oni žele da zadrže svoj dominantni uticaj, a ta inercija vodi ka padu kvaliteta. Tako se može zamisliti da će oni intenzivno lobirati da novi servisi za distribuciju medijskih sadržaja ne budu dostupni u Srbiji. U ovakvoj hipotetičkoj situaciji, trpeće i korisnici, jer će im biti uskraćen pristup kvalitetnim sadržajima po pristupačnoj ceni, a samo tržište će ostati nefleksibilno i tromo.

Reakcija domaćeg tržišta – Scenario 2

Postojeći provajderi uviđaju realnost i inovativnost novih biznis modela i takmiče se u kvalitetu, a energiju ne rasipaju na uzaludnu bitku sa progresom i lobiranje za još retriktivnije prepreke za ulazak na domaće tržište. Tako se umesto 10-ak takmičara, javlja mnogo veći broj potencijalnih učesnika na tržištu koji postaju različite karike distribucije, a korisnici imaju veliki izbor između legalnih načina pristupa medijskim sadržajima. Ovo poslednje je naročito bitno, jer niko u Srbiji još uvek ne postoje raznovrsne i platformske neutralne legalne alternative pristupa novim flimovima i serijama, pa bi bilo zanimljivo videti da li su naši građani spremni da plaćaju ekskluzivne sadržaje, ako bi im bili u potpunosti legalno dostupni. Što se tiče uloge države, u ovakvom razvoju situacije, ona bi morala da se vodi principom laissez-faire, i pozdravi, a ne guši inovativnost u pronalaženju adekvatnog i održivog biznis modela u oblasti medijskih usluga.

Realnost

Trenutno je i ovoj oblasti vladajući princip status quo uz jak otpor tradicionalnog poretka prema inovacijama koje internet svakodnevno nudi. U tom smislu je zanimljivo napraviti paralelu sa otporom strukovnih udruženja taksista i države na mogućnost pojave servisa “Uber” u Srbiji, kao alternative uslugama taksija. Ni ovi otpori nisu novost, jer su u Srbiji i struja i železnica bile dočekivane sa podozrenjem, ali su na kraju njihova praktičnost i dostupnost prevladale sve otpore.

Miloš Stojković

Saradnik u Advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, član radne grupe za izradu Nacrta zakona o oglašavanju, član pravnog tima ANEM-a i eksterni konsultant SHARE DEFENSE.

  • linkedin